HIDAJET HISENI, POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKOG SAVEZA KOSOVA POSLE RAZGOVORA U NJUJORKU

Predstavnici politickog zivota u Srbiji - zarobljenici sovinistickog, antialbanskog duha, stvorenog proteklog perioda. Kosovo u okviru Srbije - mina koja jednom mora da eksplodira

Natasa Bogovic

- Njujorski okrugli sto predstavlja nastavak nastojanja da se uspostavi pravi dijalog izmedju Kosova i predstavnika Srbije. On predstavlja znacajan korak - ocenjuje u razgovoru za "Nasu Borbu" Hidajet Hiseni, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, po povratku iz Njujorka. "Mi smo uvek bili za dijalog i pregovore. Smatramo da ti pregovori treba da budu ravnopravni i bez uslovljavanja. To je dogovoreno i verujem da ce biti dobra osnova i za buduce korake", ocenio je Hiseni.

Predstavnici srpskih vlasti nisu prisustvovali njujorskim pregovorima. Da li ce se, ukoliko dodje do nove runde razgovora, ponovo razgovarati o bazicnim stvarima koje su usvojene u Njujorku?

- Za nas je neshvatljivo odsustvo Socijalisticke partije. Ona je posebno odgovorna za stanje na Kosovu, tako da ne moze da izbegne suocavanje sa tim problemom. Ipak, moj je utisak da su na okruglom stolu bili zastupljeni i stavovi SPS, a cini se da su nedostajali pravi demokratski stavovi, prava demokratska opozicija.

Ko je zastupao stavove SPS?

- Uopsteno, svi su govorili u duhu koji socijalisti vec dugo propagiraju. Demokratski stav prema Kosovu, za nas je ne samo test za ocenjivanje bilo koje politicke stranke i licnosti u Srbiji, vec i preduslov za demokratizaciju Srbije. Sa postojecim stanjem na Kosovu, demokratizacija Srbije je jednostavno nemoguca. Srbija je bila osudjena da postane jedna omrazena, izolovana policijska i vojna diktatura. Ne verujem da je to u bilo kojoj varijanti u interesu Srbije i njene buducnosti.

Da li u Srbiji postoji stranka ciji stav smatrate demokratskim prema Kosovu?

- Sve se vise uvidja neophodnost pravednog stava prema Kosovu. Ipak, moj je utisak, da su predstavnici politickog zivota u Srbiji jos uvek robovi sovinistickog, antialbanskog duha koji je stvoren u proteklom periodu. Jos uvek nema politicke i intelektualne hrabrosti da se uhvati u kostac sa problemom Kosova. Nedostaje pravi demokratski duh poput Dimitrija Tucovica ili, da pomenem neke ljude iz novijeg doba, Bogdana Bogdanovica, Srdje Popovica...

Americki zvanicnik, Dzon Kornblum, prilikom boravka u Pristini izneo je stav da se pitanje Kosova mora resavati unutar Srbije, nije pominjao Jugoslaviju.

- Bilo je razlicitih izjava, ali ne bih zeleo da ih komentarisem. Stav SAD je poznat i mi smatramo da je od izuzetnog znacaja za resavanje kosovskog pitanja. Bez obzira na izjave, duboko sam uveren da resenja u okviru Srbije za Kosovo nema i nece biti, jer to bi bilo neodrzivo resenje koje bi predstavljalo samo okvir za nove sukobe koji nisu u interesu ni Albanaca ni Srba, niti u interesu mira i stabilnosti na Balkanu. Ne bi trebalo da se raduju predstavnici srpske politike, ako im neko zeli takvo Kosovo u nedrima Srbije. Bila bi to mina koja bi kad-tad eksplodirala. Takvu buducnost Srbije niko ne zeli.

Da li to znaci da ocekujete kompromis?

- Ne. Mislim da smo celokupnim nasim radom i zalaganjem proteklih godina, dokazali da se zalazemo upravo za pravedno, trajno i miroljubivo resenje. Za stvarno kompromisno resenje koje bi bilo prihvatljivo i za Albance i za Srbe, koje nikome ne bi bilo nametnuto i koje bi garantovalo ostvarivanje prava, sloboda i interesa oba naroda. Mi smo bili i jesmo za kompromis, ali nije kompromis nametnuti jednoj strani ono sto je za nju neprihvatljivo.

U Vasingtonu ste razgovarali sa Rudolfom Perinom. Kakvu ste poruku doneli odande?

- To je nastavak kontakata sa predstavnicima americke administracije. Razgovor je bio otvoren, iskren, rekao bih prijateljski. Izneli smo nase stavove i utiske sa okruglog stola. SAD su prisustvom na okruglom stolu dokazale da su ukljucene u kosovski problem i obecali da ce tako biti i u buduce.

Da li je moguce postici resenje bez Srba sa Kosova?

- Moguce je. Mi nikada nismo zastupali sopstvene stavove na ustrb interesa Srba sa Kosova. Smatramo svojom odgovornoscu zastitu njihovih prava, ljudskih i nacionalnih sloboda. Uostalom, i predstvanici Srba sa Kosova su bili, na neki nacin, zastupljeni. Posto oni nemaju politicki subjekt koji je ukljucen u parlament, nije bilo ni osnova za njihovo prisustvo. Njihovo prisustvo nama ne bi smetalo. Njihovo ukljucivanje u razgovore otvorilo bi pitanje predstavljanja Albanaca u Presevu ili Bujanovcu. Ko bi njih trebalo da zastupa?

Beogradski drzavni mediji su optuzili lidere koalicije "Zajedno" da su na pregovorima ubedjivali predstavnike kosovskih Albanaca da izadju na predstojece republicke i predsednicke izbore.

- Bilo je i toga. Razumemo tu potrebu opozicije i SPS. Oni imaju svoje uske partijske interese, ali smatram da niti je moralno niti je ostvarivo da se kosovsko pitanje instrumentalizuje u politickoj igri u Srbiji.

Ko je to pokusao?

Kosovski problem je ogroman, prevazilazi takve okvire i nuzno je da tako bude i tretiran, da postoji pristup koji bi bio bar priblizno pravedan i principijelan kako bi se ostvarile pretpostavke za otopljavanje srpsko-albanskih odnosa. Jedino bi se tako problem mogao prevazici, a bili bi stvoreni i preduslovi za stvarne prijateljske odnose izmedju Srba i Albanaca. Nastojanje da se to pitanje "resi" nekim prevarama moze samo da steti procesu. Albanci na Kosovu imaju svoj izborni sistem, svoju skupstinu, tako da nema nikakve mogucnosti da izadju na izbore za Skupstinu Srbije.

Da li je moguce da njujorski razgovori budu uvod u novo zaostravanje odnosa, buduci da su i srpski drzavni mediji, a i pojedini albanski krugovi krenuli u kampanju protiv ucesnika dijaloga?

- Ne verujem i ne vidim razloga. Naprotiv, smatram da otvoren razgovor moze samo da smanji natalozene nesporazume i predrasude. Na prvi pogled srpsko-albanski odnosi izgledaju kao iskljucivi, potpuno suprotstavljeni. Kada se, medjutim, dublje sagledaju, vidi se da nisu bas tako suprotstavljeni. Pravedno resenje kosovskog pitanja, duboko sam uveren, u interesu je ne samo albanske vec i srpske strane.

Da li ste optimista u pogledu postizanja "pravednog resenja"?

- Svakako. Duboko sam uveren da smo ono najgore prebrodili. Mi smo na Kosovu mukotrpnom strpljivom politikom, koja je ponekad dolazila do mazohizma, izbegavali konflikt, sukob, koji bi zapravo bio sukob izmedju obicnih ljudi, suseda... To nije u interesu ni Albanaca, ni Srba. Stvorili smo pretpostavke za resenje koje bi bilo pravedno, trajno i miroljubivo. Izbegavali smo stvaranje mrznje medju narodima, nismo dozvolili da se represivna politika koja se primenjuje nad Albancima na Kosovu identifikuje sa srpskim narodom, jos manje sa Srbima na Kosovu. Kao odraz toga doslo je do sasvim specificne situacije - da smo, recimo, mi na Kosovu zabelezili preko 10.000 krsenja ljudskih prava Albanaca, ali ni na prste jedne ruke ne mo mogu se nabrojati slucajevi krsenja prava Srba i Crnogoraca.

Sa srpske strane se cuju i misljenja da su u Srbiji ugrozena i ljudska prava Srba.

- Jesu, na zalost. Svugde gde je rezim represivan prema predstavnicima nekog naroda, ne moze da se tako ne ponasa i prema svom narodu. To se i pokazalo. Zalosno je sto mnogi ne uvidjaju da je represivna, neljudska politika prema drugom narodu, takva i prema sopstvenom narodu. U Srbiji se jos uvek ne shvata da je ono sto se desava na Kosovu u suprotnosti sa sustinskim interesima Srba, sa demokratskim procesima i njenom buducnoscu. Oslobadjanje Kosova od Srbije i oslobadjanje Srbije od Kosova je u interesu i Srbije, kao sto je u interesu Albanaca na Kosovu da nam garantuju sva ljudska i nacionalna prava Srba. Smatram da smo mi ipak ucinili i vise nego sto je moguce u tom pravcu.