PROLECNI POGLED NA ZIMSKU "SETNJU": OSTVARENA ILI IZNEVERENA OCEKIVANJA

Dok su setali najveci gradovi u Srbiji, srbijansko drustvo prelazilo je iz faze lose nasminkane postsocijalisticke despotije u period gradjanske demokratije

Nijednog trenutka nisam imao iluziju da ce se nas zivot preko noci promeniti nabolje. Mislim da tako nesto niko razuman ne moze ocekivati, jednostavno zato sto su nasa kolektivna depresija i socijalno posrtanje trajali toliko dugo da jednim politickim rezom, ma kakav on bio, naprosto nije moguce otkloniti posledice hronicne krize koju zivimo evo vec celu jednu deceniju, rekao je u anketi "Nase Borbe" pisac Mihailo Pantic.

Probudjeni gradjanin je na ulice - kako sam barem ja razumeo - izasao ne da bi izvikao nekoga mesiju, ovaplocenog u ovom ili onom politickom vodji, vec da bi izrazio svoje najdublje nezadovoljstvo i protivnost nametnutom poretku stvari. U danima dok su setali najveci gradovi Srbije, srbijansko drustvo prelazilo je iz faze lose nasminkane postsocijalisticke despotije u fazu moderne pluralne gradjanske demokratije. Ukratko, nas svet je odjednom saznao sta vise nece. Danas, kada su setnje prestale, vidimo da taj prelaz nije ni malo jednostavan, i da je na dnevnom redu mnogo teze pitanje: - Sta, zapravo, hocemo? Mislim da odgovor na to pitanje koje se mora formulisati kao jasan politicki cilj, podrazumeva konsenzus svih onih koji veruju u evropski model demokratskog parlamentarnog drustva.

Sudeci prema trenutnom zatisju, pa i apatiji, neko bi mogao pomisliti da se tokom proteklih meseci nista nije desilo. Naravno, to je samo privid. Iza ispraznjene ulicne pozornice i vlast i opozicija zaokupljeni su smisljanjem dobitnicke kombinacije. Za narod koji - ocigledno nezadovoljan ucincima svog protesta - i dalje prezivljava, niko i ne mari. U tom smislu ni jedni ni drugi izgleda nisu dovoljno ozbiljno shvatili onu visemesecnu plemenitu provalu gneva.

Ipak, nemojte zaboraviti: svi koji su setali proteklih dana i meseci celog svog buduceg zivota ostace pomalo setaci, kaze Pantic.

Nikola Barovic: Sukobi u koaliciji - garant demokratije

Za razliku od ne malog broja razocaranih setaca, koji se, nakon poslednjih zestokih javnih sukoba lidera koalicije "Zajedno" sve cesce pitaju da li su tromesecni protesti, smrzavanja i batine dobijene od policije bili uzaludni, advokat Nikola Barovic je ubedjen da je upravo ispoljena nemonolitnost najbolja preporuka i dokaz postojanja demokratije.

- Oni koji se svadjaju - oni su pravi. Cim imaju sukobe, to znaci da nema monolitnosti, a onda se odatle ne moze roditi novi gospodar, novi diktator. Lideri koalicije "Zajedno" ne mogu promeniti svoju prirodu, ne mogu postati monolitni, i to im je najveci kvalitet. Zato mislim da ce pobediti - kaze Barovic i dodaje: "Njihovi javni sukobi pokazuju da im niko nije gazda, da sami misle svojom glavom. A kad je to misljenje pogresno, onda ima ko da ga ispravi".

Na primedbu da bi mozda ipak trebalo da ispostuju gradjanski obicaj svadjanja u sopstvenoj kuci, Barovic kaze:"Oni to i rade u svojoj kuci. Sopstvena kuca, to je cela zemlja".

- Druga je prica kako to marketinski spakovati da prodje na izborima. Sukobi bi mogli da budu estetskiji - smatra Barovic i ipak podseca da su gradjani tokom protesta pokazali da su politicki mudriji od lidera koalicije i da ce podrzati princip, ne postavljajuci pitanje licnosti. Demonstranti, kako istice, nisu bili "zablenuti" u koaliciju, koja je bila samo koordinator za njihovo pokazivanje odnosa prema vlastima. "Dok god koalicija ima potencijal da moze promeniti sistem, imace i glasace", ubedjen je Barovic.

Na pitanje da li rezultat saveznih izbora ipak nalaze vecu meru opreza prilikom donosenja zakljucaka o izgledima na pobedu koalicije "Zajedno", ovaj advokat kaze da je vrlo skeptican po pitanju tacnosti tih izbornih rezultata. Savezni izbori, prema njegovim recima, asociraju na pitanje kojim je Staljin prokomentarisao vest da je Cercil izgubio izbore: "Kako neko ko je organizovao izbore moze da ih izgubi?!" Tako su, podseca Barovic, bili zaprepasceni i organizatori izbora u Beogradu kada su videli prave rezultate provere volje gradjana.

V. Didanovic