PROBLEMI SA REPATRIJACIJOM IZBEGLICA SA PROSTORA BIVSE JUGOSLAVIJE IZ NORDIJSKIH ZEMALJA

U svedskoj javnosti u poslednje vreme opada interes za izbeglicke probleme - mada je on i dalje evidentan, s obzirom da citav drustveni sistem pociva na postulatima humanosti i socijalne pravde

Zorica Miladinovic<
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Stokholma

"Ne znam sta cu radit' ukoliko budem morala da se sa cijelom porodicom vratim, i ne znam gdje cu se to vratit'. Imali smo malu srecu u velikoj nesreci kada smo, u svom tom jadu i ludilu, potpuno nasumice odabrali brod za Svedsku. Ovo je drzava koja umije brinut' cak i o nama. Ako nam bude otkazala gostoprimstvo ne znam gde cu, opet, sa svojim ludilom i jadom", govori izbeglica iz BIH sa hrvatskim pasosem, i neregulisanim stalnim boravkom, koja je u ovogodisnjem, vec planiranom paketu za "povratak na ognjista".

Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u Evropi se ove godine nalazi oko 1,2 miliona izbelica iz BiH, od cega gotovo polovina na prostorima bivse Jugoslavije. "Od tog broja cak 835 hiljada bosanskih izbeglica nema stalnu boravisnu dozvolu, niti drzave u kojima se oni nalaze imaju resenja za njihovu egzistenciju. Teorijski gledano, oni bi posle Dejtonskog sporazuma i zbog nedostatka neophodnih boravisnih dozvola trebalo da se vrate u svoju zemlju, ali u praksi to ide prilicno sporo", kaze Brita Helnad, predstavnik kancelarije nordijskih zemalja UNHCR za pitanja izbelica iz bivse Jugoslavije sa sedistem u Svedskoj.

"Kao veliki problem osecamo to sto Nemacka ima cak 315 hiljada izbeglica sa prostora bivse Jugoslavije koje nemaju stalnu boravisnu dozvolu ili na drugi nacin resen status, tako da bi te ljude trebalo vratiti. Svajcarska i Austrija takodje zele da vrate izbeglice koje nisu dobile stalne boravisne dozvole. Pre godinu dana mi smo imali zaista velike planove o povratku izbeglica, ali se od potpisivanja Dejtonskog sporazuma 88 hiljada ljudi vratilo u federaciju BiH, a 80 hiljada u Republiku Srpsku. Iz nordijskih zemalja se od oko 90 hiljada izbeglica vratilo samo oko dve hiljade", kaze gospodja Heland i dodaje kako se "nada" da ce se oko 80 odsto izbeglica vratiti samovoljno, i cak 30 hiljada otici u svoja mesta u kojima je njihov entitet manjinski.

"Pri tom smo suoceni sa najmanje dva problema. Jedan je politicka volja da se prihvate izbeglice u krajevima gde su manjina, a drugi nedostatak kuca gde bi se izbeglice vratile. Tesko da ce one moci dobiti znacajniju pomoc za izgradnju ili obnovu takvih objekata. Citav problem uvecava odluka Nemacke da masovno vrati izbeglice sa svoje teritorije", kaze ona i dodaje da UNHCR za nordijske zemlje pokusava da stimulise povratak kroz projekte povratka izbeglica koje imaju potrebno zanimanje za obnovu mirnodopskog zivota i izgradnju BiH, kao i kroz ekonomsku pomoc za one koji se odluce za povratak.

Prema njenim recima, Danska je donela odluku da svim osobama koje se zele vratiti uruci 15 hiljada kruna (oko 3.000 DEM), Norveska oko 3.000 DEM onima koji su "za" povratak i 1.000 DEM godisnje onima koji su to vec ucinili. Pre desetak dana norveska vlada je donela odluku da se izbeglice ne mogu vratiti na dve godine, a da u ovoj drzavi ne izgube izbeglicki status. Svedska drzava je nedavno usvojila odluku da svaka odrasla osoba moze dobiti po 2.000 DEM ukoliko se odluci na povratak.

"Po opredeljenju svedskih vlasti osoba ima pravo na azil ako potice iz mesta gde je pre rata njegov entitet bio manjina. Nema pravo na azil ako potice iz podrucja gde su pripadnici njegovog entiteta u vecini. Svesni smo da je u toku rata u Jugoslaviji doslo do promene strukture stanovnistva, ali Svedska smatra da bi zabrana povratka ljudi na svoja ognjista znacila podrzavanje etnickog ciscenja. Stav Svedske je da je odluka o povratku individualno opredeljenje, ali da ga treba podstrekavati, ukoliko ljudi zele da se vrate", kaze predstavnik UNHCR u svedskoj kancelariji Od Iglebak.

U ministarstvu spoljnih poslova Svedske dodaju da su svesni da su izbeglice iz BIH i bivse Jugoslavije u teskom polozaju, ali da se nadaju skorom sklapanju sporazuma izmedju SRJ i ove drzave o povratku oko 4.000 izbeglica. Medju njima je vecina izbeglica sa Kosova i Metohije, ali ima i onih iz ratom ugrozenih podrucja koji nisu dobili stalnu boravisnu dozvolu, posto u njihovim mestima pripadnici njihovog entiteta cine vecinu. Ukoliko vec dugotrajni pregovori izmedju Svedske i Jugoslavije dovedu do potpisivanja ugovora kojim bi Jugoslavija posle dugog opiranja prihvatila povratak izbeglih, onda bi uskoro u nju trebalo da se vrati vise hiljada Albanaca sa Kosova.

Neki od bosanskih izbeglica sa hrvatskim pasosem cak kazu da svedska vlada "ucestvuje u etnickom ciscenju" jer insistira na povratku cija destinacija mora biti Hrvatska, s obzirom na pasos. U ministarstvu inostranih poslova odbijaju takvu primisao, tvrdeci da povratak nece biti nasilan, te da ce se nastojati da se izbegli u najvecem broju slucajeva vrate u svoje kuce.

U svedskoj javnosti u poslednje vreme, pak, opada interes za izbeglice iz bivse Jugoslavije, mada je on i dalje evidentan, s obzirom da citav drustveni sistem pociva na postulatima humanosti i socijalne pravde. Svedjani se sve vise okrecu sopstvenim problemima, posto su posle duzeg vremena "oci u oci" sa ekonomskom recesijom, koja se ogleda u porastu procenta nezaposlenih na cak 11 odsto. Onima koji nisu ratovali citavih 200 godina sve teze je razumevati one kojima je navika da se na svakih 50 godina medjusobno dobro "potuku"...