SUZAN VUDVORT O POVEZANOSTI POLITICKIH I EKONOMSKIH PROMENA U JUGOSLAVIJI

Vladajuce partije, ne samo u Srbiji, kad ocekuju da ce biti porazene na izborima, prenose trziste na ekonomiju. Verujem da ce kroz privatizaciju pokusati da dobiju sredstva koja bi im omogucila da se lakse bore na predstojecim izborima, napominje Vudvort

"Mislim da je sada veoma jasno da prvobitna ocekivanja da ce se posle podizanja sankcija (izuzev spoljnog zida) situacija u Jugoslaviji rapidno popraviti nisu ispunjena, sto je veoma jasan znak da one nisu bile jedini razlog zbog koga je privreda SRJ bila u problemima, izjavila je Suzan Vudvort, istrazivac Brukings instituta za medjunardne studije u emisiji "Worldneta" posvecenoj najavama reformi u Srbiji i Jugoslaviji. Vudvort je 1995. godine objavila veoma zapazenu knjigu "Balkanska tragedija: Haos i raspad posle hladnog rata", i smatra se dobrim poznavaocem jugoslovenskih prilika.

Ona je rekla da se za sada ocito radi samo o delovima, a ne celovitoj reformi koju je najavila jugoslovenska vlada. "Postoje veliki problemi koje zemlja ima kao sto su visoka nezaposlenost, pretnja nove inflacije, finansijska kriza usled ogromne javne potrosnje i postavlja se pitanje hoce li srpski narod krenuti putem kojim ide Albanija. Verujem da ljudi u SRJ ne veruju da su blizu tog scenarija, ali je cinjenica da su prethodnih sest godina za njih bila teska vremena i sada se postavlja pitanje da li ce nova federalna vlada preduzeti korake da SRJ krene u susret Evropi i trzisnoj ekonomiji", kaze Vudvort.

Cinjenica je, smatra Vudvort, da velike promene koje su potrebne ekonomiji Srbije i Crnoj Gori traze dugo vreme i da postoji opasnost da se ljudi razocaraju kada uvide da te promene na kratak rok nece doneti znacajno poboljsanje zivotnog standarda i krenu da na ulici traze svoja prava. To je veoma ozbiljan politicki problem s kojim se ne suocava samo Jugoslavija vec i mnoge zemlje u svetu. Prednost ove zemlje je, smatra Vudvort, to sto ima veliki broj ekonomista vrhunskih profesionalaca, cime se ne mogu pohvaliti neke druge zemlje u tranziciji. Uz to Srbija i Crna Gora mogu da iskoriste nagomilano iskustvo zemalja bivseg socijalistickog bloka i da promene, u koje se neizostavno mora krenuti ucine, manje bolnim.

Ekonomija u Srbiji i Crnoj Gori bila je dugo (i jos je) pod dominacijom partijskih interesa. Ideja koju je promovisala grupa 17 nezavisnih ekonomista, ili oni programi koje bi mogli preporuciti MMF i Svetska banka jednom kad spoljni zid sankcija bude ukinut, jesu programi koje su uradili profesionalni ekonomisti i oni ne bi trebali da budu iskorisceni za partijske vec opste drustvene interese. To znaci da jednom kada nova vlada bude izabrana (bilo da ona bude stastavljena od partija koje sada vladaju u Srbiji ili od nekih drugih partija), grupe gradjana morace da oforme svoje lobisticke grupe koji ce pritiskati takvu vladu da se opredeli za profesionalno uradjen ekonomski program.

"Htela bih posebno da skrenem paznju na trenutak u kojem je u Srbiji vladajuca partija najavila da ce doneti zakon o privatizaciji. To se dogodilo bas u memomentu kada je konacno priznata pobeda kolacije "Zajedno" na lokalnim izborima", kaze Vudvort.

"Vladajuce partije, ne samo u Srbiji, vec i u drugim zemljama, u trenutku kada shvataju da gube politicku moc, ili ocekuju da ce biti porazene na izborima, prenose svoju politicku moc u ekonomiju. I zato verujem da ce oni kroz privatizaciju pokusati da dobiju sredstva koja bi im omogucila da se lakse bore na predstojecim izborima", napominje Vudvort.

"Bez obzira da li je to u Srbiji zaista slucaj, kao sto je to vec vidjeno u drugim zemljama ili ne, to svakako ne bi bilo iznenadjujuce. Zato je najvaznije organozovati javnu raspravu o jednom takvom zakonu o privatizaciji ne samo da bi se pokazalo da li je to nov nacin prevare stanovnistva, vec da bi se stanovnistvo nateralo da se ukljuci u tu raspravu i pokaze da li ovaj zakon smatra odgovarajucim ili ne, da li ce u tom procesu gradjani izgubiti ili ne, da li je to samo nacin da vladajuca partija pokupi novac i da li ovaj zakon vodi u pravcu trzisne ekonomije ili ne", smatra Vudvort.

T. Jakobi