ZASTO KOSOVSKI ALBANCI TRAZE "NEZAVISNO KOSOVO", A NE UJEDINJENJE SA ALBANIJOM

Ujedinjenje sa Albanijom za Mahmuta Bakalija je "spekulativno pitanje s pragmatickim kriterijumima", dok u albanskom pokretu postoji misljenje da su Albancima iz Albanije, pod "enverhodzinom diktaturom" unistena nacionalna osecanja

Albanski predstavnici na gotovo svim razgovorima koji se organizuju u poslednje vreme nedvosmisleno istupaju zahtevajuci nezavisno Kosovo. Za mnoge podozrive analiticare, ta opcija samo je iznudjeni rezultat ukrstanja medjunarodno- politickih stavova i otupljivanja radikalnih zelja domace albanske populacije. Pretpostavlja se da je stvaranje jedinstvene albanske drzave zaista prava zelja kosovskih Albanaca, ali da takticki razlozi ne dozvoljavaju direktno izjasavanje o ujedinjenju albanskih teritorija. Buduci da "nezavisno Kosovo" mora da bude forma sposobna za egzistenciju, albanskim politickim prvacima to je i prostor za razlicite kreacije, od formacije koja bi bila apsolutno nezavisna i samostalna, do oblika koji bi bio na razlicite nacine povezan u Srbiji, Jugoslaviji ili u nekim drugim integracijama. Gledano iz tog ugla, nezavisno Kosovo nije samo put do "velike Albanije", nego i izvesna prepreka ostvarenju tog cilja.

Motivi za ovakvu ocenu mogli bi se naci u razlicitim prilazima i ocenama kod samih Albanaca o tome gde se zapravo nalazi centar eventualne nove albanske drzave. Vecina Albanaca iz dijaspore nece pristati da se o tome izjasnjava javno, ali u privatnim razgovorima postaje jasno da Albanci s Kosova, trenutno u inostranstvu, smatraju da Kosovo po svemu ima status Zapadne Nemacke u albanskim dimenzijama, ukoliko bude reci o ujedinjenju.

Pitanje da li Albanci iz Albanije zele ujedinjenje s finansijski daleko superiornijim sunarodnicima sa severa, za sagovornike s Kosova otvara niz dilema i mogucnosti za eventualne poteskoce u realizovanju takvih zamisli.

Tokom nedavno odrzanih razgovora srpske i albanske strane u Njujorku, veci broj Albanaca iz Amerike posecivao je svoje goste s Kosova, pazljivo prateci kako se vode razgovori i interesujuci se za njegov rezultat.

Za jednog naseg sagovornika, koji nije zeleo da bude imenovan, nad Albancima iz Albanije jos uvek vladaju ostaci "enverhodzine diktature koja je unistila nacionalna osecanja Albanaca". Albanci iz Albanije, prema njegovom vidjenju, nemaju mnogo sluha za osecanja i problem svojih sunarodnika van Albanije. Kosovski Albanci kao modernija zajednica, materijalno jaca i integrisanija u zapadnoevropski milje stoga, ima najvise uslova da bude na celu albanskog pokreta za ujedinjenje.

Drugi sagovornik, takodje kosovski Albanac u Americi, uvidja da Albanci iz Albanije ne bi rado pristali da se za ljubav jedinstvene drzave pojave kao najamni radnici kod bogatijih sunarodnika na severu, pri cemu bi jos morali i da izgube svoju drzavu. On, medjutim, veruje da bi to bili samo problemi u prvih nekoliko godina ili mozda kojoj deceniji, ali da bi kasnije sve to dobilo normalne i prihvatljive forme.

Ukoliko se opcija nezavisnog Kosova i ujedinjenje svih Albanaca pogledaju iz ove perspektive, jasnije je da opredeljenje za nezavisno Kosovo nije samo plod pukog oportunizma, nego i realnijih politickih procena.

Za nekadasnjeg neospornog lidera kosovskih Albanaca Mahmuta Bakalija, opcija nezavisnog Kosova najslicnija je zahtevu iz ranih osamdesetih za "Kosovo - republikom,", zbog cega je Bakali privremeno i nestao iz politickog zivota. Komentarisuci vidjenja da mozda ni sami Albanci iz Albanije ne bi bas lako pozeleli ujedinjenje s kosovskim sunarodnicima, Bakali to vidi kao "spekulativno pitanje".

- To je spekulativno pitanje s pragmaticnim kriterijumima. Albanci su podeljeni nepravednim granicama i nepravednim odlukama velikih sila tako da je njihova teznja ka jedinstvu potpuno prirodna. Kada se govori o jedinstvu, onda se ne misli prosto na materijalne i privredne potencijale ili razlike, nego o duhovnosti koja tezi nacionalnom ujedinjenju. Pristup koji uzima u obzir samo pragmaticne kriterijume nije toliko relevantan, odbija Bakali te prigovore.

I u slucaju postojanja nezavisnog Kosova, medjutim, postavilo bi se pitanje odnosa "nezavisnog Kosova" i Albanije.

Mahmut Bakali tvrdi da bi Kosovo bilo definisano kao multinacionalna drzava. Kako bi Srbi kao brojcano manji deo stanovnistva mogao da se oseca ravnopravno u toj novoj eventualnoj formaciji? Mogli bi, odgovara Bakali, tako sto bi se Kosovo proglasilo multietnickim, a Srbi kao kolektivitet imali potpunu ravnopravnost sa Albancima. Tehnicko i ustavno pitanje je kako bi se normama obezbedila ravopravnost. To bi znacilo i potpunu ravnopravnost kada je rec o jeziku, pismu, ucescu u parlamentu, vlasti, miliciji.

U tom okviru postavilo bi se i pitanje, ako vec postoji nezavisno Kosovo, njegovog ujedinjenja sa Albanijom posto vec postoji prirodna teznja Albanaca ka ujedinjenju.

"Postojanje takvih drzava ne bi nuzno vodilo ujedinjenju jer bi prvo morali da se uvazavaju medjunarodni kriterijumi da se granice ne mogu menjati jednostrano i silom. Albanci bi imali pravo na samoopredeljenje, ali ne bi imali pravo da sami odlucuju o statusu Kosova, o njegovom eventualnom ujedinjenju s drugim drzavama. Pravo na samoopredeljenje je u izvesnom smislu ograniceno pravo, ukoliko ono ide na stetu drugih naroda. To pravo istovremeno imaju Srbi na Kosovu. Ukoliko Srbi ne bi zeleli prikljucenje Albaniji, Albanci to ne bi mogli da ucine sami, precizira Mahmut Bakali.

Ujedinjenje Albanaca moze se postaviti u modernom, evropskom smislu, kaze Bakali. To znaci, pre svega u okviru novih balkanskih integracija, u okviru izgradnje novih odnosa saradnje u balkanskom regionu.

D. Bisenic