ZAK KLAJN JUCE U BEOGRADU

Druga faza mandata misije ima cetiri kljucna zadatka - demilitarizaciju, dvojno drzavljanstvo, uspostavljanje "mekih" granica i povratak izbeglica - istakao prelazni administrator UN u istocnoj Slavoniji

Beograd. - Konacni i zvanicni rezultati izbora za lokalne organe vlasti u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu trebalo bi danas da budu objavljeni, izjavio je juce u Beogradu posle susreta s predsednikom Srbije prelazni administrator UN u istocnoj Slavoniji Zak Klajn.

"Ako sve bude islo kako treba, definitivni rezultati mogli bi da budu poznati oko 15 casova. To ce i meni omoguciti da verifikujem regularnost izbora", rekao je Klajn.

Sef misije UN juce nije ostavio mesta dvojbi da i pored brojnih "tehnickih poteskoca" u sprovodjenju izbora 13. aprila, zbog cega su morali da budu produzeni za citav dan, postoji mogucnost da se njihova regularnost dovede u pitanje.

"Uspesno odrzavanje slobodnih, fer i otvorenih izbora 13. i 14. aprila predstavlja istorijsku prekretnicu za mirnu reintegraciju regiona i uspeh mandata UNTAES. To stvara uslove za godinu pomirenja i povratak izbeglica", istakao je Klajn.

On je ocenio da je znacaj izbora u tome sto je njima formirana "izabrana i legitimna vlast" u regionu i da sada predstoji ulazak u drugu fazu mandata misije koja ima cetiri kljucna zadatka - demilitarizaciju, dvojno drzavljanstvo, uspostavljanje mekih granica i povratak izbeglica.

U prvom trenutku, u naredna dva meseca, najvazniji zadatak bice da sve osobe koje zive u oblasti a do sada nisu uzele hrvatska dokumenta to ucine, za sta ce biti otvoreni novi dokumentacioni centri. Prema njegovim recima, medju ljudima bez dokumenata najveci broj su izbeglice iz drugih krajeva Hrvatske kod kojih vlada velika neizvesnost sta i kako dalje, cemu se mora stati na put.

Klajn je precizirao da demilitarizacija predvidja pravljenje zone od 15 kilometara s obe strane granice u kojoj nece biti teskog naoruzanja. Dvojno drzavljanstvo je, kako je objasnio, stvar o kojoj se jos uvek pregovara, tako da mu nisu poznati detalji da li ce njime biti obuhvaceni svi koji na to po nekom osnovu imaju pravo, ili ce ono vaziti samo za stanovnike istocne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

O tzv. "mekim granicama", Klajn je rekao da su tu ideju podrzala oba predsednika - Franjo Tudjman i Slobodan Milosevic - tako da sada ostaje da se izrade "administrativni detalji" za taj projekat.

"Moja zamisao je da, kao sto to postoji svuda u Evropi, ljudi u pogranicnom podrucju imaju specijalne licne karte. Glavni cilj je izbeci vize", objasnio je americki diplomata. "Ministar (inostranih poslova SRJ Milan) Milutinovic trebalo bi o tome, mozda vec u utorak da razgovara sa vlastima u Zagrebu".

O povratku izbeglica Klajn je ponovio da ce on biti reciprocan, "jer medjunarodna zajednica nije spremna da prihvati jednonacionalnu repatrijaciju". Problem povratka nije politicki nego novcani, rekao je Klajn, jer da bi ljudi imali gde da se vrate, neophodan je novac za obnovu razrusenih kuca.

"Meni trebaju dva Hrvata, dva Srbina i jedan Madjar koje cu odvesti u Njujork i Brisel i reci meni treba 500 miliona dolara da ove ljude vratim kuci. To je najvaznije", slikovito je objasnio Klajn. "Zbog toga sam od izbeglickih udruzenja koja postoje trazio da formiraju zajednicku kisobran-organizaciju koja ce nam omoguciti da to postignemo."

O daljem mandatu misije Klajn je rekao da je potpuno netacno da se on zavrsava 15. jula, vec da je mandat misije do januara 1998, do kada treba da bude ustanovljen dalji oblik medjunarodnog prisustva u oblasti do "2000. godine".

"Ono sto ce se dogoditi 15. jula je da ce generalni sekretar UN Kofi Anan izvestiti Savet bezbednosti i preporuciti dalji sastav i zadatak misije", precizirao je Klajn.

A. Djordjevic