MIHAEL STAJNER, ZAMENIK VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA BOSNU I HERCEGOVINU

Zasto se tako malo uradilo na implementaciji Dejtonskog sporazuma? Zasto jos nema prave slobode kretanja i ko koci uspostavljanje telekomunikacija izmedju entiteta? Svi koji mogu dokazati vlasnistvo nad imovinom mogu na nju racunati. Pravo povratka postoji, ali ne i obaveza.

Dragan Banjac

Oslobadjati se, korak po korak, lidera koji su zapoceli rat: Mihael Stajner

Mihael Stajner, zamenik Visokog predstavnika medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu krajem prosle sedmice boravio je u Bijeljini. O dosad (ne)uradjenom na implementaciji Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini zamenik Karla Bilta govorio je pred prepunom narodnom bibliotekom "Filip Visnjic" u kojoj je, prema proceni predsednika Helsinskog odbora za ljudska prava Republike srpske Branka Todorovica - organizatora ove tribine, iako je sala opremljena za dvesta, prisustvovalo preko sedamsto gradjana. Nakon razgovora organizovana je i konferencija za novinare (kolege iz Federacije BiH stigle su, zajedno sa nesto gostiju, vecim helikopterom), a posle toga Stajner je posebno razgovarao sa novinarom "Nase Borbe".

"Pretpostavljam da vas zanima kako funkcionisu zajednicke institucije i dokle se doslo sa poslom vezanim za ekonomska ulaganja u obnovu. Pre toga moram vas podsetiti na ono sto je vama sigurno poznato, u medjuvremenu su uspostavljeni parlamenti BiH, RS i Vijece ministara. Pocetak rada je tezak, ali se radi na pribavljanju novca. Poznato je da ta suma treba da udje ne samo u Federaciju nego i u Republiku Srpsku, ali on moze da stigne samo ako vlast uradi ono sto se od nje zahteva. O tome je dogovor postignut jos u Dejtonu i da bi doslo do priliva 1,4 milijarde dolara, koliko je predvidjeno za ovu godinu, vlasti se moraju dogovoriti, pre svega o zajednickoj valuti, a nakon toga u maju sledi donatorska konferencija. Ali mi sada vec imamo jedan problem. Rukovodstva oklevaju sa "domacim zadatkom" i plasim se da cemo imati sve veci problem ukoliko budemo duze cekali na donatorsku konferenciju. Pre svega javice se problem kako da sakupimo novac, jer postoje i druga problematicna podrucja, kao sto su odnedavno Albanija..."

NB: Kako stoji situacija sa Republikom Srpskom?

M. S.: - Mislim da vlast u RS mora sebi postaviti pitanje hoce li taj novac za obnovu i da li hoce da uradi 'domaci'. Ustav RS koji je pregledan od nasih pravnika i advokata, s tim se slaze, ali treba teziti drustvu zasnovanom na pravu i moj je utisak da se predsednik RS Biljana Plavsic trudi kako bi se obaveze sprovele, ali da postoji i mnogo kocnica. Stvari se menjaju. Evo ovde smo u Bijeljini, a pre par nedelja ovde je bio susret muftije sa biskupom Vasilijem, cak su i ulicom prosetali. Vasilije, s druge strane hoce da se vrati u Tuzlu i svi koji zele da se vrate u svoja ranija mesta treba im to omoguciti. Za mene je vise nego apsurdno da se jos uvek ne moze telefonirati iz jednog entiteta u drugi. Za potrebe obnavljanja tih komunikacija postoji novac, ali vlast jos uvek ne voli da se telefonira izmedju entiteta. Mnogi imaju kome da telefoniraju i mnogo toga jedni drugima da saopste. Rat je zavrsen i svi se nadamo da ga vise nece biti. Mora se shvatiti da se u oba entiteta mnogo patilo i to mediji moraju objektivno da prikazu. Nema porodice u Federaciji, ni u RS, koja nije propatila i obicni ljudi, ja uvek o njima govorim, ne zele rat. Izgradnja i obnova BiH moguca je jedino ukoliko postoji kooperativnost izmedju jesenas izabranih lidera. Oni treba da prilagode nas pristup potrebama obicnih ljudi. Republika Srpska je deo Evrope, a da bismo to postigli potrebna je kooperacija. Ono sto bih naglasio ljudima u Republici Srpskoj je to da se klima zaista mnogo izmenila, ljudi u Federaciji zele samo obican, normalan zivot i ako bi bilo ko odavde otisao tamo video bi da su se mnoge stvari izmenile i mislim da se na ovim prostorima vec moze raspravljati o tome kako da ljudi ovde nastave sa zivotom koji je postojao nekad, da se vrate izbeglice i raseljena lica i vise radi na ekonomskoj obnovi.

NB: Gospodine Stajner, govorite o implementaciji, a poznato je da jos skoro nista nije uradjeno na realizaciji Aneksa 7?

M. S.: - To je dobro pitanje i zaista je to stvar koju nismo uspeli da sprovedemo. Istina, doslo je do povratka nekih ljudi, ali to nije dovoljno i ne moze da se govori o masovnosti. Evo u Sarajevo se vratilo dosta njegovih bivsih stanovnika, to stalno raste, ali, kao sto sam rekao to nije ono sto mi i Bosanci zelimo. Sadasnje legalno stanje u Federaciji i RS nije u skladu sa Dejtonom i medjunarodne organizacije su ponudile dokument koji bi regulisao imovinsko pravne, pre svega veoma vazne stambene odnose. Po sadasnjim propisima oni koji su napustili svoja mesta prebivalista u toku rata izgubili su i imovinu, ali to nije u skladu sa zakonom i zbog toga ce u i Federaciji BiH i Republici Srpskoj morati doci do promene mnogih zakona iz te oblasti. Na tim izmenama rade nasi strucnjaci (pravnici i advokati), ali se to mora izmeniti na skupstinama FBiH, odnosno RS. Osim toga svi oni koji zele da uzmu svoja druga dokumenta, kao sto su recimo dokumenta o dosadasnjem radu, moraju uloziti molbu. Ljudi iz Bijeljine ako zele, recimo kakve papire iz Tuzle to ce dobiti i moci ce da ih preuzmu. O tome vec postoji dogovor izmedju entiteta, ali oni sa Pala nece da potpisu. Ne radi se o politickom, vec cisto tehnickom razlogu. Svi koji su vlasnici stanova nakon ustanovljenja da su vlasnici, moci ce da ih dobiju, a oni koji ne zele da se vrate moci ce da prodaju. Uostalom, ovaj rat nisu zapoceli narodi, vec lideri i zato se korak po korak treba oslobadjati takvih lidera.

NB: Kakva je po Vasoj oceni atmosfera u Federaciji i kako gledate na to da se na istom mestu (stadion Kosevo) u razmaku od tri dana cuju poruke mira i one koje odudaraju od takvih tonova. Posebno od istog coveka?

M. S. - Situacija u Federaciji jedno vreme bila je veoma losa. Ali se izmenilo. Poseta Pape je imala veoma pozitivan uticaj i ono sto bih naglasio je da je medju tih cetrdeset hiljada bilo dosta posetilaca koji su stigli iz Banjaluke i drugih krajeva RS. I prilikom boravka i povratka nije doslo ni do jednog incidenta. Situacija nije dobra u centralnoj Bosni, recimo u Bugojnu (to je u najdirektnijoj vezi sa tamosnjim predsednikom Mlacom), Capljini takodje,ali se popravila u Vitezu. Cesto je, skoro iskljucivo, vezano za lokalne lidere, te 'male kraljeve'. Ako mislite na novo okupljanje na Kosevu, dva dana kasnije (30.000 posetilaca) i proslavu dana Vojske, moje je shvatanje da je poslednji put doslo do proslave te Vojske. To je druga prica i svakako da nije u redu sto se to culo.

NB: - Kako gledate na postojanje nove, "rezervne opcije" za BiH, koju p(r)oturaju neki mediji, listovi pre svega, a sve se donekle dovodi u vezu sa formiranjem Izetbegovicevog "predsednickog saveta"?

M. S.: - Moram priznati da sam razgovarao sa dosta ljudi o tome. Uzgred, imali smo program na BiH TV koji je istovremeno isao i na Hrvatskom radiju i TV i Izetbegovic je rekao da nema te rezervne opcije. Znam novinare i novine koje to forsiraju i cini mi se da je to odraz misljenja jednog dela SDA. Izetbegovicevo nije i meni se cini da je to odraz frustracije nekih ljudi oko njega. Predsednicki savet je formiran zato sto je SDA jedna stranka organizovana na krajnje staromodan nacin i sto tamo imate veoma tvrdoglavih ljudi. Mozete se recimo na gospodina Silajdzica zaliti koliko hocete, ali on nije bio zato, kao sto nije ni za bilo kakvu novu mogucnost vezanu za podelu Bosne.