DOKUMENT: POLITICKA UPOTREBA POLICIJE PROTIV GRADJANSKOG PROTESTA U SRBIJI 1996/97. GODINE

Na osnovu autenticnih svedocenja ucesnika gradjanskih protesta u Srbiji, Fond za humanitarno pravo iz Beograda sacinio je dokument "Politicka upotreba policije protiv gradjanskog protesta u Srbiji 1996/97. godine". Svrha ovog dokumenta jeste da predocavanjem slucajeva policijskog nasilja tokom protesta ukaze na nezakonitu upotrebu sile u politicke svhe.

"Nasa Borba" ce u nekoliko nastavaka objaviti ovaj dokument. Oprema teksta je redakcijska.

Pod punom opremom: Policija "obezbedjuje" gradjane

Najbrutalnija akcija vlasti

Rekordno duge mirne proteste gradjana Srbije, koji su poceli demonstracijama zbog odbijanja vlasti da prizna rezultate dela lokalnih izbora od 17. novembra 1996. i trajali su u raznim oblicima vise od tri meseca, vlast je nastojala da suzbije primenom vise vrsta represivnih mera. Precutkivanjem, netacnim prikazivanjem i demonizovanjem u medijima pod kontrolom vlasti svih oblika protesta, nastojalo se da se protest izoluje, da se izazove revolt protiv protesta i da se ucesnicima protesta poruci da su zvanicno ocenjeni kao neprijatelji Srbije i prestupnici. Zastrasivanje ucesnika na javnim mestima, na poslu i pri kontaktima s organima vlasti trebalo je da obeshrabri i odvrati ucesnike od javnog izrazavanja protesta. Organizovanje Mitinga za Srbiju imalo je za cilj da demonstrira premoc podrske predsedniku Srbije nad protestom, a neki aspekti organizovanja skupa i izjave pojedinih ocevidaca u vezi sa njim ukazuju da se podsticao fizicki sukob izmedju pristalica i osporitelja aktuelne vlasti. Policijska sila, kao mera odvracanja i sprecavanja protesta, najbrutalnija je od pomenutih akcija vlasti.

Trajnost i upornost otpora gradjana i popustanje vlasti tek nakon duge i neuspesne primene recenih mera, ucinili su da se tokom vremena nagomila veliki broj incidenata, sto je karakteristicno za duze sukobe niskog intenziteta. Mnogi od tih dogadjaja prolaze nezabelezeno, a vecina se pamti samo jedan dan, dok je vest sveza. To stvara lazan utisak da je stepen represije nizak i da vlast uglavnom deluje u okvirima svojih ovlascenja i nadleznosti.

Medjutim, kad se incidenti razmotre skupno, vidi se da je obim policijskog nasilja veliki, a intenzitet povremeno vrlo visok. Vidi se, takodje, kontinuitet postupanja vlasti, cije se naredbe, odluke, trenutne namere i ciljevi povezuju u stalno i svesno politicko instrumentalizovanje policije.

Svrha ovog dokumenta je da predocavanjem slucajeva policijskog nasilja tokom protesta, izjavama zrtava i svedoka i pravnom analizom postupanja drzavnih organa, ukaze na nezakonitu upotrebu sile u politicke svrhe, izrazenu svesnim i protivpravnim postupanjem pojedinih policajaca i sudija i ustanova kojima pripadaju. To nije samo krivicno delo, nego i jak razlog za postavljanje pitanja legitimiteta vlasti odgovorne za takvu zloupotrebu ovlascenja.

Protekli protest moze se grubo podeliti u tri faze. Prvu, od pocetka do takozvanog kontramitinga koji je vlast organizovala 24. decembra u Beogradu, karakterisu pojedinacna hapsenja i pravosudni progoni. Tokom priprema za kontramiting, jedan ucesnik protesta tesko je ranjen u glavu iz pistolja. Drugi je podlegao povredama od premlacivanja koje se dogodilo pod nerazjasnjenim okolnostima. Drugu fazu, od kontramitinga do napada policije na demonstrante u noci 2-3. februara, karakterisu snazno prisustvo policije i pokusaji da se setaci silom sklone sa kolovoza. U tom periodu doslo je do velikog broja premlacivanja. Treca faza pocinje napadom policije na mirne demonstrante kod Brankovog mosta u Beogradu i masovnim privodjenjem i maltretiranjem gradjana koji su se te noci zateki na ulicama u centru grada. Iako je policija ostala snazno prisutna na ulicama sve do okoncanja protesta, fizickih sukoba vecih grupa posle 4. februara vise nije bilo, a poslednji nasilni ispad patrole policije protiv jednog gradjanina u vezi sa protestom zabelezen je 6. februara.

Tezak propust u javnoj bezbednosti

Policija ne samo da nije ometala kretanje gradjana, nego se nije ni pojavljivala u blizini. To je dovelo do teskog propusta u javnoj bezbednosti. Naime, bez obzira na svoje politicke sklonosti, policija je duzna da organizovano obezbedi svaku grupu gradjana koja se krece ulicama, kako u pogledu regulisanja saobracaja, tako i u odnosu na moguce napade. Posto je ovo izostalo, dogodilo se vise slucajeva namernog i nehoticnog uletanja vozila u kolone gradjana, pri cemu je povredjeno desetak ljudi, od cega cetvoro teze.

Slede izjave nekoliko gradjana koji su hapseni i saslusavani. Stavovi, namere i stil vrsenja duznosti policajaca i sudija za prekrsaje upadljivo su slicni u svim slucajevima.

(Nastavlja se)