STATISTICKA "OBRADA" JAVNOG MNJENJA: KOLIKO JE MARTOVSKI RAST PROIZVODNJE OHRABRUJUCI

Stojan Stamenkovic: Ako bi se martovski nivo proizvodnje protegao na celu godinu, u 1997. imali bi njen multi rast. Moguce pomeranje izbora na leto, jer vlast ne moze dugo da odrzava laznu ravnotezu izmedju pada proizvodnje i rasta inflacije

Proizvodnja raste, cene miruju, kurs je stabilan, sve je prema zvanicnim izjavama tako da lepse biti ne moze. Ono sto se precutkuje je cinjenica da je martovski rast proizvodnje, u odnosu na februar od 7,4 odsto, u stvari neprijatno iznenadjenje, koje je demantovalo nedavne, takodje zvanicne izjave kako u ovom mesecu treba ocekivati da ce se proizvodnja povecati do planirane stope od 14 odsto, a ostvareno je upola manje od toga.

U poslednjem izvestaju MAP Instituta ekonomskih nauka predoceno je da ce svaki martovski rast industrijske proizvodnje, prema istom lanjskom mesecu, manji od 17,5 odsto, u stvari tendencijski predstavljati njen pad. A proizvodnja je u martu ove u odnosu na mart prosle godine, povecana za svega 9,2 odsto.

Bolji rezultat ocekivao se zbog sezonskih razloga i zbog izrazito niske uporedne baze, s obzirom da je u martu lane industrijska proizvodnja bila na najnizoj tacki u toj godini, ili za tri odsto niza od one ostvarene u "susednim" mesecima. Umesto toga, kada se posmatra sezonski prilagodjena serija, martovska proizvodnja je realno za celih pet odsto niza nego u prethodnom mesecu, a njen indeks za 1,6 poena zaostaje za proslogodisnjim prosekom, objasnjava Stojan Stamenkovic.

Traznja desetkovana

U martu proizvodnja potrosne robe belezi pad od cetiri odsto, cak i po originalnoj seriji, u odnosu na isti lanjski mesec. U ovom sektoru privrede cetiri grane su prevashodno zasluzne sto je proizvodnja u martu, prema februaru, zabelezila takav pad - pre svega proizvodnja prehrambenih proizvoda, zatim namestaja, gotovih tekstilnih proizvoda i pica. Sve ove grane, sa izuzetkom gotovih tekstilnih roba (koje odusak nalaze u izvozu), plus preradjivacka hemija, obuca i duvan, ostvarile su u martu manju proizvodnju od prosecne u prosloj godini, objasnjava ovaj ekonomista.

Na kljucni razlog za ovakvo stanje upucuju podaci o zalihama, koje su kod potrosne robe vece za desetak odsto nego pre godinu dana, a otprilike isti procenat povecanja vazi i za repromaterijale. Sa jedne strane zalihe u postojecoj besparici vezuju sredstva, sa druge recito govore da je traznja za ovim proizvodima vise nego nedovoljna. Posto finalni proizvodi nemaju kupca, logicno, preuzima se i manje repromaterijala. Stoga osnovni razlog za pad proizvodnje nije losa snabdevenost privrede repromaterijalima, vec desetkovana traznja, i u izvozu i na domacem trzistu, smatra Stamenkovic. Po njegovoj proceni proizvodnja ce u aprilu biti jos manja od martovske, i prema originalnoj i prema desezoniranoj seriji. Stavise kada bi se martovski nivo proizvodnje protegao na celu godinu, u 1997. ne bi imali nikakav rast proizvodnje, objasnjava Stamenkovic.

Kurs drze monopolisti

- Da bi odrzala takav kurs monetarna vlast ce i dalje morati da povlaci novac, a kako ce istovremeno zbog suzavanja spoljno-trgovinskog deficita biti smanjena i dodatna ponuda na trzistu, stvoreni su svi uslovi za dalji pad proizvodnje. Ne verujem da je moguce na ovaj nacin dugo, recimo do novembra, odrzavati sadasnju ravnotezu, jer stezanje novcanih slavina znaci pucanje proizvodnje, a njihovo popustanje pokretanje inflacije. Zato me ne bi iznenadilo da imamo ranije "letnje" izbore. To bi bilo i dobro, jer bi se okoncali ovi "izborni ciklusi" i omogucilo bi se vodjenje racionalne ekonomske politike, konstatuje Stamenkovic.

Bojana Jager