DA LI JE, POSLE NOVOG SPORAZUMA, OTKLONJENA KRIZA U KOALICIJI "ZAJEDNO"

Ratne sekire do pola zakopane

Dogovor liderske trojke smirio je uskovitlane strasti i otvorene svadje, ali njen optimizam ne moze do kraja da prekrije neke nedoumice koje su bile aktuelne i pre potpisivanja "sporazuma o sporazumu". Pre se moze reci da je rasplet nekih sporova samo odlozen

Ivan Torov

Najnoviji sporazum smanjio tenzije:
Vesna Pesic, Zoran Djindjic i Vuk Draskovic

Opoziciona zbirka pretendenata za mesto predsednika Srbije obogacena je ove subote jos jednim imenom. Glavni odbor SPO odredio je Vuka Draskovica za predsednickog kandidata koalicije "Zajedno". Da li su ovim otklonjene sve dileme, nesporazumi i spekulacije koje su do potpisivanja novog sporazuma 14. aprila opterecivali odnose unutar vrha koalicionog saveza?

Izbor Draskovica za zajednickog kandidata proizlazi iz medjustranackog dogovora i, nema sumnje, bice pozdravljen od dobrog dela opozicionih pristalica koje u lideru Srpskog pokreta obnove vide, verovatno, najmarkantniju licnost srpske politicke scene poslednjih sedam godina. Koalicija "Zajedno", dakle, bez obzira hoce li izici na predstojece predsednicke i parlamentarne izbore, vec je odredila svoj kadrovski raspored u Republici, i sada bi, kako ocekuju njeni simpatizeri, trebalo da se okrene glavnom politickom cilju - kako primorati rezim na dijalog i sporazum o ravnopravnim uslovima za izbore.

Strah od razlaza

Van svake sumnje je da je obecanje Vuka Draskovica, Zorana Djindjica i Vesne Pesic da ce se ubuduce striktno pridrzavati ranije sklopljenog koalicionog sporazuma unekoliko smirilo tenzije i polemike zbog "krize poverenja" medju liderima i doprinelo da strah od preteceg rasprada saveza, bar zasad, izgubi one elemente dramaticnosti koje je do pre neki dan imao. Utisak je da je prevladalo uverenje da bi razlaz koalicije radikalno i dramaticno nepovoljno uticao na raspolozenje medju gradjanima koji su mesecima demonstrirali, bitno umanjilo sanse opozicije na izborima i omogucio ekstremnim politickim opcijama, vladajucoj nomenklaturi i radikalima, da zagospodare politickom scenom Srbije. Takodje je nesporno da je na lidere blagotvorno delovala cinjenica da je koalicija "Zajedno" u unutrasnjosti Srbije, tamo gde se direktno i konkretno suocava sa izazovima i iskusenjima krize i gde je neuporedivo teze voditi politicku bitku, znatno homogenija i kompaktnija od beogradske centrale.

Ipak, optimizam koalicione liderske trojke ne moze do kraja da prekrije neke nedoumice koje su bile aktuelne i pre potpisivanja "sporazuma o sporazumu". Iako lideri isticu da njihove razlike nisu strateske, vise je nego jasno da je najnoviji sporazum samo primirio uskovitlane strasti i na neodredjeno vreme (do prve ekstremnije javne izjave nekog od lidera ili ljudi iz njihovog okruzenja) odlozio istinsko suocavanje sa glavnim povodima spora. Ako je lider SPO, uz saglasnost DS i GSS, odredjen za predsednickog kandidata koalicije "Zajedno", to jos ne znaci da su i otpale sve prethodne dileme oko, kako i sami lideri isticu, taktike predizbornog nastupa. Draskovicevom kandidaturom koalicija je dobila jaku licnost ali je ujedno, s jedne strane povecala konkurenciju unutar opozicionog demokratskog bloka, a s druge umanjila mogucnost da se opozicija okupi oko jednog, zajednickog kandidata.

Sami sebi konkurenti

Pored Draskovica, obelodanjena je i kandidatura Bogoljuba Karica, izvesno je da ce se u trku ukljuciti i Dragoljub Micunovic, a pokazalo se da ni Milan Panic ne odustaje od namere da bude, makar i samostalan kandidat za predsednika Srbije. Kako nije iskljuceno da se uskoro pojavi i jos neko ime (N. Covic, D. Mihajlovic, V. Kostunica), doci ce se, u stvari, do jedinog moguceg zakljucka koji je vazio i pre potpisivanja sporazuma: da ce demokratska opozicija, umesto da bude jaka alternativa rezimu, u sustitni biti konkurencija samoj sebi. Najteze ce biti opoziciono-demokratski nastrojenim biracima koji ce se naci u velikoj dilemi kome pokloniti glas. A to je najkraci put da se opoziciono biracko telo, pocepa.

Iako postoji mogucnost da se u vreme predizborne kampanje, kada se raznim sondazama i istrazivanjima javnog mnenja proceni kakve su sanse pojedinih kandidata, neko od njih povuce u korist drugog, neki analiticari politickih prilika u Srbiji tome ne pridaju preveliki znacaj imajuci u vidu dosadasnju i sadasnju medjulidersku netrpeljivost, surevnjivost i sujetu, precenjivanje sopstvenih i potcenjivanje tudjih pozicija. Cak i ako se stigne do zajednickog stava da bi zasad nepoznatom kandidatu "levice" i lideru radikala Seselju trebalo suprotstaviti jednu jaku licnost, istrosice se i vreme i energija da se utvrdi takav sporazum, odnosno odredi ko bi trebalo da bude ta licnost. To ce narocito biti problem ako se ostvare slutnje da bi se Milosevic, zbog neizvesnog ishoda sadasnjeg obracuna u crnogorskom drzavnom i politickom vrhu, i mogucnosti da Momir Bulatovic bude porazen, mogao i po treci put naci na spisku kandidata za predsednika Srbije.

Prilicnu konfuziju izaziva i stav liderske trojke da ce koalicija "Zajedno" zatraziti podrsku svih demokratskih snaga Srbije. Ova formulacija ne sugerise ukljucivanje novih clanica u koaliciju, vec okupljanje i stvaranje pokreta ciji bi stozer bila "Zajedno". Misli se, bar prema nekim izjavama, prvenstveno na intelektualne i gradjanske grupacije, studente, crkvu, koji bi trebalo da lobiraju za ovaj najjaci opozicioni savez. Ako to i ne treba da bude sporno ostaje nejasno zasto se koalicija "Zajedno" tako lako odrice podrske radnistva, njihovih sindikata i seljastva. Odnosno, zasto njihova predizborna kampanja ne bi isla za tim da pridobije ne samo one koji su joj prirodno skloni, vec i slojeve na koje rezim i njegova takodje ekstremna alternativa, radikali, pretezno racunaju. Naime, koalicija "Zajedno" je na saveznom nivou, 3. novembra prosle godine, osvojila oko 800.000 glasova, a da bi na predstojecim parlamentarnim izborima pobedila potrebno joj je bar jos dodatnih milion glasova. Njih, svakako, nece dobiti ukoliko se bude sektaski odnosila prema nekim drustvenim slojevima i oslanjala iskljucivo na elitisticko-intelektualne politicke grupacije.

Kad je rec o ukljucivanju novih stranaka u koaliciju, problem je jos slozeniji. Cini se da ni u samoj koaliciji nema mnogo zagovornika takvog kursa posto se smatra da bi povecanje broja clanica iskomplikovalo unutrasnje odnose, podrazumevalo drugaciji kadrovski raspored, sto znaci otvaranje novog kruga mogucih svadja i nesporazuma. Nije malo ni onih koji smatraju da bi se time mogla relativizirati i devalvirati i kandidatura Vuka Draskovica za predsednika Srbije.

Ako se, ipak, rukovodstvo koalicije vec na danasnjem sastanku Predsednickog saveta (najavljeno je da ce se razgovarati na tu temu) kojim slucajem i opredeli za otvaranje vrata i drugim strankama demokratske orijentacije, antagonizam koji vlada medju postojecim partijama, mogucim kandidatima (DSS, DC, ND, SDU, SNS, SLS), a jos vise programske, ideoloske i liderske razlike medju njima postaju ogranicavajuci faktor. Posto su sve ove stranke nastale, uglavnom, kao rezultat svojevremenih frakcijskih borbi unutar DS, SPO i GSS, nije realno ocekivati da bi dojucerasnji liderski suparnici mogli preko noci postati homogena koaliciona porodica. U ovom trenutku, pre nego sto pocne prava predizborna kampanja, bice veliki korak napred ako lideri svih ovih stranaka i koalicije "Zajedno" postignu makar minimalni kompromis da jedni drugima ne zagorcavaju zivot i da im prvi cilj bude ostra kritika i promena sadasnje garniture vlasti i osujecivanje mogucnosti da Srbijom za duzi period zavlada ili "levi" ili radikalski apsolutizam.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /