INTERVJU MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA SLOVENIJE ZORANA TALERA AGENCIJI BETA

Sve manje razloga za odlaganje normalizacije odnosa sa SRJ

Slovenija zainteresovana za ukljucivanje u projekte u okviru SECI. Proces normalizacije moze da zakaci insistiranje SRJ na tezi da se nekadasnja zajednicka drzava nije raspala. Predlozi ser Artura Votsa o podeli arhiva i nekretnina u inostranstvu su konstruktivni

Ljubljana, Beta. - Ministar inostranih poslova Republike Slovenije Zoran Thaler izjavio je agenciji Beta da postoji sve manje razloga za odlaganje normalizacije odnosa izmedju Slovenije i SR Jugoslavije. Sef slovenacke diplomatije je rekao da proces normalizacije odnosa moze, medjutim, bitno da zakoci "istrajavanje na neistorijskoj i medjunarodno pravno neodrzivoj tezi da se nekadasnja zajednicka drzava SFRJ nije raspala i da je novoustanovljena srpsko-crnogorska savezna drzava jedina pravna naslednica ('neraspadnute') SFRJ". Thaler je rekao i da "predvidja mogucnost" da Slovenija bude zainteresovana za ukljucivanje u neke infrastrukturne i druge projekte u okviru SECI, ukoliko ti projekti budu kompatibilni sa njenom spoljnopolitickom i razvojnom orijentacijom. Prenosimo izvode iz ovog intervjua.

Republika Slovenija je u nekoliko navrata izrazila spremnost za normalizaciju odnosa sa SRJ. Premijer Janez Drnovsek je krajem prosle godine izjavio da do te normalizacije nije doslo zato sto ona nije na listi prioriteta u regionu, ali i zbog "ocitog emotivnog opterecenja SRJ medjusobnim razlikama". Kakve su vase procene vremena i uslova normalizacije na relaciji Ljubljana- Beograd?

Zoran Thaler: Izmenom verbalnih nota (SRJ - avgusta 1992, Republika Slovenija - decembra 1995) dve drzave su se formalno- pravno reciprocno priznale i uspostavile diplomatske odnose. Medju razlozima zbog kojih jos nije doslo do prakticne aplikacije zvanicno izrazene volje obeju drzava za normalizaciju dvostranih odnosa, jesu i oni koje ste naveli u vasem pitanju. Smatram, medjutim, da je sve manje razloga za odlaganje sredjivanja odnosa izmedju dveju drzava. Nakon sklapanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, SRJ je, kao supotpisnica tog sporazuma, uspostavila diplomatske odnose sa Republikom Hrvatskom, Republikom Makedonijom i BiH, tj. cak sa tri drzave koje su nastale na podrucju nekadasnje Jugoslavije, sto zbog poznatih dogadjaja nakon njenog raspada nije bilo ni lako, ni jednostavno.

Zato mi se cini da je utoliko pre logicno da medjusobne odnose urede i Savezna Republika Jugoslavije i Republika Slovenija, posto te dve drzave zapravo nemaju takva medjusobna otvorena pitanja koja se ne bi mogla resiti u tolerantnom i ravnopravnom dijalogu. Ne sumnjam da bi normalizacija odnosa izmedju SRJ i Slovenije bila u interesu obeju drzava i njihovih drzavljana. Taj cin bi bio i u skladu sa teznjama evropskih i drugih demokratskih ustanova u pravcu ucvrscivanja mira i bezbednosti i sirenja saradnje izmedju drzava. Kada bi moglo doci do normalizacije odnosa izmedju RS i SRJ tesko je prognozirati. To zavisi od pripremljenosti i volje obeju strana.

Demonstracije znak evolucije svesti
Kako je Slovenija gledala na masovne demonstracije zbog izbornih rezultata koje su protekle zime odrzavane u Srbiji?
Z. T.: Slovenija je sa zanimanjem pratila dogadjaje u Srbiji ali i sa odredjenom distancom, jer se radilo o pitanjima koja se ticu Srbije, i njenih drzavljana. Demonstracije opozicionih stranaka i studenata na ulicama Beograda i drugih mesta u Srbiji razumeli smo kao znak evolucije demokratske svesti velikog dela stanovnistva, a priznavanje rezultata lokalnih izbora kao mudar cin. Pobeda opozicije u nekim vaznim srpskim gradovima i opstinama, a pre svega kvalitet upravljanja tim gradovima i opstinama, moze biti velika skola demokratije u koju se zaklinju srpske stranke u poziciji i opoziciji.

U Ljubljani postoji i misljenje da je SRJ previse opterecena pitanjem kontinuiteta, kao i da su neresena pitanja nasledja bivse Jugoslavije glavne prepreke brzem uspostavljanju politickih i ekonomskih odnosa. Kakav je vas komentar na to?

Z. T.: Kada je izmedju 1988. i 1991. postalo jasno da SFRJ nije sposobna da se demokratizuje i preuredi na dogovoren i miroljubiv nacin, njen raspad je postao neizbezna posledica. Pokusaji da se taj proces zaustavi silom bili su, uz nadasve dramaticne posledice, potpuno uzaludni. Medjunarodna demokratska javnost je suocena sa novom politickom situacijom i opravdano ocekuje da se pitanja u vezi sa raspadom SFRJ i odnosi medju novonastalim suverenim drzavama resavaju na miran i demokratican nacin.

Istrajavanje na neistorijskoj i medjunarodnopravno neodrzivoj tezi da se nekadasnja zajednicka drzava SFRJ nije raspala i da je novoustanovljena srpsko-crnogorska savezna drzava jedina pravna naslednica ("neraspadnute") SFRJ, moze bitno da zakoci proces normalizacije odnosa. Ako to zeli, SRJ moze da gradi svoj istorijski kontinuitet na temeljima srpske i crnogorske drzavnosti, medjutim istrajavanje na tezi da je SRJ jedina pravna naslednica nekadasnje zajednicke federalne drzave, jednostavno je neprihvatljivo.

Ignorisanje zakljucka Badentereve arbitrazne komisije da se Jugoslavija raspala i da je na njenoj teritoriji nastalo pet suverenih i u pogledu nasledstva ravnopravnih drzava, predstavlja odbacivanje zakljucka najviseg medjunarodnog pravnopolitickog tela, koje su sacinjavali predsednici ustavnih sudova pet evropskih drzava. Istrajavanje na tezi o jedinom nasledstvu i iskljucivom pravu jedne drzave na kontinuitet SFRJ, objektivno gledano najvise skodi SRJ, koja, zbog takvog stava, pored drugih teskoca, ima zatvoren put do kljucnih medjunarodnih privrednih, finansijskih, politickih i bezbednosnih struktura. Ubedjen sam da je te cinjenice svesno sve vise drzavljana SRJ, posebno mladih, koji nisu optereceni prosloscu.

Povratak izbeglica bice dobrovoljan
U Sloveniji zivi oko 10.000 izbeglica iz bivse Jugoslavije, koje ce, sa manjim izuzetkom, krajem aprila biti repatrirani. Da li ocekujete probleme sa repatrijacijom (posebno reagovanje nevladinih organizacija)?
Z. T.: U Sloveniji se jos nalazi veliki broj izbeglica. Uglavnom su iz BiH, jer su se izbeglice iz ostalih delova bivse Jugoslavije vec vratile. Trudimo se da se ljudi koji su se zbog rata nasli kod nas, a takvih je u Sloveniji jos oko 8.300, vrate u svoje domove i ukljuce u zivot i rad na podrucju koje su bili primorani da napuste. Povratak ce biti dogovoran, dobrovoljan i human, sto je u skladu sa nasim nacelima i zahtevima UNHCR i Medjunarodnog crvenog krsta. Sa vladom BiH su u toku pregovori o sklapanju bilateralnog sporazuma o povratku njihovih drzavljana. Slovenacka vlada je dozvolu za boravak izbeglica u Sloveniji produzila do kraja jula o. g. U vezi sa povratkom izbeglica u BiH zato ne ocekujemo vece teskoce.

Medjunarodni pregovarac Artur Vots nedavno je svim jugosukcesorima uputio dva nova dokumenta o podeli arhiva i nekretnina u inostranstvu. Da li meslite da ce se dosadasnje usancene pozicije pregovaraca sada promeniti?

T. Z.: Nasledstvo je jedno od onih pitanja koja posredno ili neposredno opterecuju ili cak onemogucavaju normalizaciju odnosa medju novonastalim drzavama - legalnim i ravnopravnim naslednicima SFRJ. Zato mislim da bi ga trebalo resavati u konstruktivnom duhu i velikom merom volje i odgovornosti svih strana da se prevazidju nesuglasice koje to pitanje dodatno zaplicu i daju mu preterane politicke i materijalne dimenzije. Slovenija podrzava nastojanja ser Artura Votsa da drzave naslednice sto pre dodju do racionalnog dogovora. Njegovi najnoviji predlozi su konstruktivni i nadamo se da ce biti prihvatljivi za sve upletene strane, ukljucujuci i SRJ. Znacajno bi bilo ako bi se naslednice saglasile o lakse resivim pitanjima. Mislim da u ovom kontekstu prednost ima pitanje deobe arhiva, posto ono predstavlja najpouzdaniju osnovu i kljuc za resavanje drugih pitanja nasledstva. Pitanje nasledstva ne sme postati nova jabuka razdora medju legalnim naslednicama SFRJ. Nadam se da ce uskoro pribliziti svoja stanovista i da nece biti prisiljene da se odluce za medjunarodnu arbitrazu, mada ni tu mogucnost ne iskljucujem.

Vladimir Babic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /