Portret: Vesna Pesic, predsednik Gradjanskog saveza

Za razliku od mnogih opozicionara, Vesna Pesic nikada nije bila u Savezu komunista. Kaze da nisu bas svi iskreni kad tvrde da su morali u Partiju. "Neki su, brate, zeleli. A ja nisam. Zato sto se tamo uglavnom cutalo". I drugo, za razliku od dvojice lidera Koalicije, nikada se nije srela sa Milosevicem

Vojislava Vignjevic

Vesna Pesic

"Kod nas se i danas zena vaspitava da cuti. A mnogo je pametnih koje imaju sta da kazu, ali nemaju hrabrosti da progovore ili nemaju podrsku muskaraca oko sebe. Gde god sam radila, zene su bile i pametnije i sposobnije, a muskarci su zauzimali polozaje..."

To je Vesna Pesic. Zena koja o svemu ima prepoznatljiv stav, pa i o zenama, poput ovog koji je zabelezen pre pet godina u jednoj domacoj zenskoj reviji. Ali i zena koja ima licnu hrabrost da javno brani svoja uverenja i u momentima kada to (do)nosi velike rizike. Od protivljenja ratu i ratnohuskacima na prostoru bivse Jugoslavije u nacionalisticki pregrejanoj Srbiji ciji je ne samo rezim nego i veci deo opozicije i inteligencije bodrio golobrade momke da se tuku, ubijaju i ginu "za srpske zemlje". Tada joj je, skupa sa manjinom razumnih ljudi i nacionalno neopterecenih opozicionara, prikacena etiketa stranog placenika i domaceg izdajnika. Posebno je bila na udaru drzavnih medija i rezima kada je 1991. osnovala Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji.

Davne 1982. godine, zbog zalaganja za slobodu govora i okupljanja, odnosno zbog hapsenja demonstranata koji su nosili transparente sa natpisima "Solidarnosti", dospela je u Padinsku skelu gde je 25 dana izdrzavala zatvorsku kaznu. Nisu je tukli, kaze da su cak iskazivali i izvesno postovanje prema njoj. Batine je, ipak, dobila ali kasnije, u ovom rezimu. Tokom nedavnih demonstracija zbog falsifikovanja lokalnih izbora u beogradskoj noci dugih pendreka i vodenih topova izmedju 2. i 3. februara povredjena je na Brankovom mostu. No, sve je to "uracunato u staz" duzi od dve decenije koliko se bavi politikom i balkanskim i srpskim uslovima.

Sve vreme, medjutim, pokusava da te uslove omeksa, radeci strpljivo i uporno na sirenju ideje o ljudskim pravima i gradjanskim slobodama. Ranih sedamdesetih je u pokretu za odbranu i zastitu ljudskih prava, Odboru za slobodu misljenja, ucesnik u "kucnim univerzitetima"... Razvoj opozicionog delovanja u Srbiji, po njenom misljenju, presekao je Milosevicev dolazak na vlast, sirenje populizma i nacionalizma zbog ucvrscivanja njegovog vlastodrzackog rezima. Za nju posebno znacenje ima 9. mart 1991: tada su tenkovi prvi put izasli na ulice i u nas zivot se tog dana ukljucila ogromna kolicina sile koja je nastavila da deluje i dalje.

Komentarisuci ulogu JUL-a Vesna Pesic je ovako opisala partiju supruge predsednika Srbije: "To je deterdzent stranka koja treba da opere Socijalisticku partiju Srbije. Zasto? Nijedna opoziciona stranka, koliko god bila nacionalno orijentisana, nije mogla da organizuje rat. Zna se ko je vodio rat. SPS je gurala ljude u rat, ona je odgovorna za nas ekonomski kolaps i kakvo god ime da nadenete, ono se ni po kojem kriterijumu ne moze nazvati levicom".

Cesto upozoravajuci na torture kojima su izlozeni Albanci sa Kosova i na brutalna i brojna krsenja ljudskih prava, nagovestava i da ce se Srbija (a ne samo bivsa Jugoslavija) raspasti ukoliko se cvrsto ne postavi gradjanski princip da su svi gradjani jednaki, da niko ne moze biti maltretiran. ("Srbi ne mogu da opstanu sa nacionalnom i verskom iskljucivoscu, i zato bi trebalo sto pre da se uspostave kontakti sa nacionalnim manjinama kako bi se one integrisale u drustvu").

Kao pragmaticni politicar koji smatra da se problem Kosova moze resiti samo dijalogom a ne vojskom, policijom i represijom ucestvovala je u nedavnim srpsko-albanskim razgovorima u Njujorku.

Gradjanski savez Srbije je za sve vreme trajanja rata imao mali uticaj, sto Vesna Pesic kao sociolog objasnjava medjutim medijskim "prepariranjem javnog mnjenja za ratnu politiku". Naime, ako se, gotovo citavu jednu deceniju, javno mnjenje priprema u jednom smeru, i to strahovito agresivnim pritiskom, preko "Odjeka i reagovanja" RTS-a, antibirokratske revolucije, delovanja crkve i inteligencije, logicno je oblikovanje tog mnjenja za ratnu politiku. "Da li je u jednom tako modeliranom javnom mnjenju gradjansko stanoviste moglo da ima vise uspeha? Licno mislim da nije".

Uticaj stranke se siri nakon sto je formirana koalicija "Zajedno" a posebno u vreme tromesecnih demonstracija sirom Srbije. No, ni Gradjanski savez, kao ni druge opozicione partije, nije uspeo da izbegne krizu u "sopstvenim redovima" pocetkom prosle godine, premda je do tada predstavljao najstabilniju stranku na politickoj sceni Srbije.

U septembru 1995. GSS je objavio Deklaraciju u kojoj je pored ostalog bilo zapisano: "Mir dolazi, a mi ga najbolje razumemo". Medjutim, kada se mir priblizio, kada je on ozvanicen u Dejtonu, doslo je do apsurdne situacije - u stranci, koja se zalagala za mir onda kada je to bila jeres u Srbiji, kao da je doslo do borbe u kojoj je valjalo dokazati ko je veci pobornik mira pa je u tu svrhu i optuzena grupa clanova da je krenula u nacionalisticke vode. Nije, medjutim, bilo do kraja jasno da li su motivi bili pre inspirisani borbom za mesto predsednika stranke. Vesna Pesic, koja je iz tog duela izasla kao pobednik, rascep u stranci objasnjava na sledeci nacin: "Na osnovu nekih tekstova objavljenih u stampi mogla sam da zakljucim kako se zahteva da nas program bude samo ono sto je Milosevicu u Dejtonu izdiktirano da uradi."

Stranka je, medjutim, prebrodila krizu, deo nezadovoljnih "nacionalnim skretanjem" istupio je iz Gradjanskog saveza i formirao Socijaldemokratsku uniju, a Pesic je uspela da ojaca i sopstvenu poziciju i poziciju GSS. Zanimljivo je, i to nije promaklo analiticarima koji se bave strujama u opozicionim partijama, da je kriza u GSS kulminirala upravo u vreme formiranja koalicije"Zajedno" (uoci 9. marta prosle godine) u koju su usli Srpski pokret obnove, Gradjanski savez Srbije, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije (Kostunica sa svojom strankom nije ucestvovao u predizbornoj kampanji Koalicije a nakon saveznih izbora nije hteo da ide na lokalne sa "Zajedno").

Koalicija je stvorena jer se iz visegodisnjeg iskustva najzad shvatilo da nijedna opoziciona stranka koja izlazi na izbore samostalno ne moze pobediti socijaliste. Uostalom, oslabljena ratom i sankcijama, i vladajuca stranka prosle godine po prvi put nije sama izasla na izbore, vec udruzena u takozvani levi bok sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom. Prema recima Vesne Pesic, ideja za stvaranje koalicije demokratske opozicije pociva na ideji partnerstva. "Smatrali smo da niko tu ne treba da dominira, da bude iznad ili ispod, vec da smo mi partneri. Iz toga proizlazi i mesto Gradjanskog saveza i moje licno mesto u koaliciji 'Zajedno'."

Lideri tri stranke, Vesna Pesic, Vuk Draskovic i Zoran Djindjic su, kao prilicno uigran tim "odradili" napornu visemesecnu kampanju obilazeci mnoga mesta u Srbiji uoci proslogodisnjih novembarskih saveznih i lokalnih izbora. Tromesecne demonstracije gradjana, studenata i clanova opozicionih stranaka zbog izborne kradje od 17. novembra koje su svakodnevno troje lidera "servisirali" na mitinzima, predstavljalo je jos veci napor. Iako sitna i krhka, Vesna Pesic kao da se najmanje umorila, i sto je jos vaznije, ispoljila neverovatnu energiju, borbenost i takticnost. Mozda zato sto za razliku od svojih koalicionih partnera, nije opterecena zeljom za funkcijama, kao uostalom ni clanovi Gradjanskog saveza koji su u podeli kolaca zvanog lokalna vlast prosli vise nego skromno.

Vesna Pesic ovako objasnjava svoju nezainteresovanost za funkciju: "Jos nismo pobedili (na republickim izborima, op. a.) i sto bih ja pripremala neku funkciju. To je neukusno, jer valjda postoji narod koji treba nesto da izabere. Ja bih ideju o funkcijama skinula sada s dnevnog reda, u ovim prvim fazama kad su ciljevi jos dosta udaljeni i kad uslovi za postene izbore ne postoje. Koalicionim partnerima su, medjutim, funkcije i te kako znacajne. Jedan je dobio funkciju (gradonacelnika), drugi vec sad hoce da je osigura (funkciju predsednika Srbije)".

Pogresno bi, medjutim, bilo misliti da je kriza nepoverenja u Koaliciji koja je netom okoncana "sporazumom o sporazumu" izazvana samo zbog ovih pitanja. Pesic kaze da je "bilo i ranije nesporazuma ali da nije strasno sto postoje nesuglasice i sukobi ako smo u stanju da o tome razgovaramo i da kroz dogovor i kompromis nadjemo resenja".

Koliko u svemu tome pomaze predsednica Gradjanskog saveza? Igra li ona pomiriteljsku ulogu izmedju Draskovica i Djindjica predstavljajuci zenskog Holbruka u Koaliciji? Mozda su ipak ova nagadjanja preterana, jer dvojica lidera vec imaju mrvice vlasti pa bi se sukob mogao tumaciti i kao neka vrsta odmeravanja snaga ili (prerano) otvaranje politickih karata? U lokalnim organima funkcije su podeljene i vecih medjustranackih trvenja po gradovima nema, a ukoliko ipak dodje do obrnute situacije, ukoliko Koalicija ne doceka predstojece izbore, stranke koje je cine ne samo da bi oslabile nego bi mogle i nestati, cega su verovatno svesni i lideri.

Iz svega ovoga ne bi trebalo zakljuciti da bi Gradjanskom savezu bolje bilo da nije u "sendvicu" dve velike stranke ali s druge strane i da te dve stranke nemaju koristi od svog partnera. Gradjanski savez i Vesna Pesic imaju zavidnu reputaciju u svetu, saradjuju sa svim vecim socijaldemokratskim partijama u Evropi. Posebno visok renome uziva predsednica GSS koja poseduje kvalitete savremene i uspesne zapadnoevropske zene. Premda su, po nekim misljenjima, njeni govori previse euforicni i temperamentni, a nekad duzi no sto bi bilo neophodno, ipak, i to je Vesna Pesic koja iz dana u dan utvrdjuje jednu po jednu lekciju neophodnu za dalje ozbiljno bavljenje politikom, posebno ovde, u Srbiji i na Balkanu.

Uostalom, Vesna Pesic i nije vaspitavana da cuti. Verovatno, posto je odrasla u porodici koja je negovala siroki beogradski i gradjanski duh kroz dobru literaturu, muziku, jezike, sirok krug prijatelja, ali i prisnim i otvorenim odnosom roditelja i sestara. Tako je vaspitala i sina Borisa (33 godine) koji je krenuo ocevim stopama poznatog ("disidentskog") advokata Srdje Popovica. Boris zivi u Beogradu i radi u porodicnoj advokatskoj kancelariji, a predsednica Gradjanskog saveza zivi u dvosobnom stanu sa majkom.

I za kraj, dodajmo jos dve stvari. Prvo, za razliku od mnogih opozicionara, Vesna Pesic nikada nije bila u Savezu komunista. Kaze da nisu bas svi iskreni kad tvrde da su morali u Partiju. "Neki su, brate, zeleli. A ja nisam. Zato sto se tamo uglavnom cutalo". I drugo, za razliku od dvojice lidera Koalicije, nikada se nije srela sa Milosevicem.