Sta posle izbora u Sremsko-baranjskoj oblasti

Inat na pragu mirne reintegracije?

U opstem prebacivanju krivice za sve sto se dogadjalo, najgore je prosla hrvatska vlada koju su i Klajn i njegovi saradnici, a na kraju i onaj od koga se to najmanje ocekivalo - americki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt - direktno okrivili za izborni fijasko koji se odvijao pred ocima stotina medjunarodnih posmatraca

Aleksandar Djordjevic
Milan Bunjac

Rat u bivsoj Jugoslaviji, simbolicno receno, zavrsen je proslog vikenda tamo gde je i poceo - u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.

Posle pocetnog oklevanja i lutanja sta im je u stvari ciniti, Srbi su na dan izbora, 13. aprila, masovno krenuli na biralista i stali u redove da dobiju hrvatska dokumenta koja im omogucavaju da obave svoju (novo)gradjansku duznost. Realnost da je ova oblast deo Republike Hrvatske i da su njihovi domovi i imanja tu, a ne u nekoj imaginarnoj i obecavanoj skracenoj Jugoslaviji u kojoj svi Srbi imaju pravo da zive, kako se to govorilo 1991, ucinili su svoje. Perspektiva tvrdoglavog sukoba sa realnoscu, tako svojstvena Srbima proteklih godina, ovde je prevladana i zamenjena pragmatizmom, a za to najveca zasluga pripada realisticnim srpskim liderima, Vojislavu Stanimirovicu i Miroslavu Keravici.

Otici ili ostati

Opcija novih traktorskih kolona u pravcu prekodunavske matice, iako je dosta ljudi pominje u pola glasa, ne deluje ni malo izazovno. Ipak, neke realne procene, a njih ne kriju ni predstavnici UN u neformalnim kontaktima, govore da bi se oko 20.000 ljudi moglo odluciti na ovaj korak. To bi najvecim delom bile izbeglice iz drugih delova nekadasnje Republike Srpske Krajine, koje su se u istocnoj Slavoniji smestile nakon hrvatskih vojnih operacija "Bljesak" i "Oluja" u maju i avgustu pretprosle godine.

"Ja sam dobio hrvatske dokumente, ali sad ne znam sta ce od toga biti", kaze jedan 50-godisnjak iz zapadne Slavonije koji ne vidi nikakvu perspektivu posle izbora. "Nemam ni kuce, ni kucista, ni novaca da kupim. Ne znam ni kuda da idem."

"Kako cu ostati ovde kada ce sigurno doci oni cije su kuce", dodaje na pitanje da li ce ostati u Iloku.

Nesporan utisak koji se s ovih izbora moze poneti je da su Srbi pokazali ogromnu prisebnost, disciplinu i uzdrzanost, cak i kada su bili suoceni sa nepremostivim preprekama na izbornim mestima. Jedna starica u Vukovaru je cak tri puta dolazila da glasa. Prvi put joj to nije poslo za rukom, jer na glasacko mesto u MZ Vukovar Stari nije stigao izborni materijal. Drugi put je dosla oko podne, ali je nije bilo na spisku, iako je rodjena i ceo zivot provela ovde. Treci put, kada se oko 17 casova pojavila, nakon saopstenja generala Klajna da svi sa hrvatskim dokumentima, bez obzira da li su na birackim spiskovima ili ne, mogu da glasaju, na njenom birackom mestu nije bilo vise izbornog materijala.

Nered je bio takav da neka glasacka mesta, kao ono u selu Klisa kod Osijeka, uopste nisu ni otvarana u nedelju jer biracki materijal do njih nije stigao. Brojna mesta u Iloku, Belom Manastiru i okolini su otvarana, pa zatvarana, kada se ispostavilo da su do njih stigli listici za druge opstine.

Nered je vladao i tamo gde je naizgled sve trebalo da bude u redu. Sa birackog mesta u Osnovnoj skoli "Dositej Obradovic" vraceno je 95 od 145 ljudi jer, iako su imali hrvatske licne karte, nisu bili na birackim spiskovima. Medju njima je bio i Miroslav Keravica, aktuelni gradonacelnik Vukovara i jedan od nosilaca izbornih lista Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS). U jednom slucaju, tri clana biracke komisije nisu bila na spisku za glasanje, a u selu Oriolik, gde gotovo da iskljucivo zivi starosedelacko stanovnistvo, od 1.000 ljudi sa pravom glasa na spisku je bio - samo 51!

Pobednike nema ko da ceka
Sada, kada su izbori prosli, povratak hrvatskih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove je dominantna tema u oblasti gde se u pet ratnih godina smestilo oko 50.000 Srba izbeglih iz Krajine, zapadne Slavonije, ali i delova Hrvatske koji se 1991. nisu nasli u sastavu RSK. Hrvatski prognanici, cije je najtvrdje jezgro okupljeno oko Mate Simica u Osijeku gde ih je oko 26.000, u predizbornom periodu nisu ostavljali ni malo dvojbe da se oni u svoje kuce vracaju kao pobednici i da Srbi bas i ne moraju da ih tamo docekuju.

Prostor svesnih spekulacija

U poplavi spekulacija zasto je sve izgledalo kako je izgledalo, govorilo se o svesnoj nameri Hrvatske da svede broj Srba sa pravom glasa na minimum. Ovu tezu potkrepljuje podatak da je veliki broj starosedelaca ostao van spiskova, iako je dogovoreno pravilo da se sve osobe koje su u oblasti zivele po popisu iz 1991, po automatizmu ukljuce na biracke spiskove.

Druga teza upucuje na to da je Klajn bio svestan sta bi moglo da se dogodi, ali je namerno prepustio Hrvatskoj organizaciju izbora, kako bi ako nastane haos, mogao da dobije veci manevarski prostor za dodatne ustupke oko nekih stvari kojima nije zadovoljan - argumentacijom za listu Srba koji nisu obuhvaceni hrvatskom amnestijom, dvojnim drzavljanstvom i formiranjem zajednice opstina u kojima lokalnu vlast posle izbora drze Srbi, a cemu se Hrvatska protivi.

U opstem prebacivanju krivice za sve sto se dogadjalo, najgore je prosla hrvatska vlada koju su i Klajn i njegovi saradnici, a na kraju i onaj od koga se to najmanje ocekivalo - americki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt - direktno okrivili za izborni fjasko koji se odvijao pred ocima stotina medjunarodnih posmatraca.

Kada su stvari u nedelju oko podneva poprimile dramaticne razmere i kada je, kako se culo u dobro obavestenim krugovima medjunarodnih posmatraca, postojala realna opasnost da izbori budu potpuno ponisteni, na scenu je stupio Zak Klajn i klasicnim vojnickim manirom razresio probleme. On i Galbrajt su, u saradnji i sa specijalnim izaslanikom americkog drzavnog sekretara Nensi Ili Rejpl koja je boravila u oblasti, nakon konsultacija i ne preterano diplomatskog Galbrajtovog telefonskog razgovora sa hrvatskim zvanicnicima, jednostavno resili da izbore produze za ponedeljak. Klajn je pozvao hrvatskog ministra za upravu Mlakara i kratko ga obavestio o ovoj odluci.

Povratka vise nije bilo, a sve strane su produzenjem izbora za jos jedan dan dobile priliku da se iscupaju iz nezavidne situacije. Produzenje izbora u ponedeljak je postalo spasonosna formula - za Srbe, jer bi oni koji nisu glasali dobili priliku da to urade, a lideri ne bi morali da se upuste u riskantan pokusaj da traze ponistavanje izbora, za hrvatsku vlast da dobije jos vremena da dostavi biracki materijal tamo gde je kasnio, za UN da pokazu da ce sve ici prema pravilima, za Klajna da pokaze da je on gazda od koga zavisi konacna rec o izborima, a za Galbrajta da pokaze da su SAD neutralne, objektivne i da veoma drze do doslednog sprovodjenja Erdutskog sporazuma ciji su sponzor.

Fer izbori pod medjunarodnim pritiskom

Medju izvestacima stanih i domacih redakcija proculo se u nedelju uvece da su leteli helikopteri na liniji Vukovar-Karadjordjevo-Pleso i da su bile zauzete sve medjunarodne telefonske linije, a da se nesto krupno dogadjalo bilo je jasno vec u ponedeljak ujutro na prvim konferencijama za novinare. Galbrajt je tokom nedelje imao mnogo prigovora na ono sto se desavalo na izbornim mestima, a vec u ponedeljak je konstatovao da su izbori "cisti" i da se odvijaju u "fer atmosferi". Pod tim je, kako je sam rekao, najvaznije sto ce svim stanovnicima biti omoguceno da glasaju, ali nije komentarisao cinjenicu da su prekrseni osnovni izborni zakoni i pravila.

Izborni stab SDSS, konstatovao je, sto je u razgovoru za "Nasu Borbu" naglasio i jedan evropski posmatrac, da je UNTAES prekrsio odredbe rezolucije 1037 Saveta bezbednosti, time sto je organizaciju izbora prepustio vlastima Republike Hrvatske, sto je prema oceni Stanimirovicevog staba i dovelo do haoticnog stanja na biralistima. Lokalno srpsko rukovodstvo insistira na tumacenju rezoluciji 1037 po kome je UNTAES iskljucivo duzan i nadlezan da organizuje i sprovede izbore za lokalne organe vlasti u podrucju pod svojom upravom. Zato se ostrica njihovih primedbi, bez obzira sto prozivaju i hrvatsku vladu, ipak u krajnjem uperene na predstavnike i administraciju UN u Vukovaru.

Veliko poverenje u misiju UNTAES Srbi i njihovo rukovodstvo pokazali su nedvojbeno prilikom razoruzanja lokalnih vojnih formacija, a dodatni dokaz poverenja u mirovno opredeljenje medjunarodne zajednice jeste i masovan izlazak na izbore.

Sta se sve u medjuvremenu dogadjalo znaju Galbrajt i Klajn, mozda i Stanimirovic, ali kao ilustracija moze da posluzi to sto su Galbrajt i Nensi Rejpl u nedelju na konferenciji za novinare smehom odgovorili na pitanje da li bi ovako organizovani izbori bili priznati i verifikovani u Americi. Sa svoje strane, Stanimirovic se, iznoseci brojne primedbe, ni u jednoj svojoj izjavi nije odvazio da ocenjuje regularnost izbora. On je u svojim izjavama redovno podvlacio da su Klajn i UNTAES jedini nadlezni za davanje takve ocene.

"Politika je jedan stvar, a zivot nesto drugo. Zelje politicara i realnost na terenu su dve razlicite stvari", rekao je prosle nedelje britanskoj agenciji Rojter Simic komentarisuci javna ocekivanja hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i osijecko-baranjskog zupana Branimira Glavasa da ce najveci broj Srba ostati u svojim domovima.

Medjutim, dolazak hrvatske vlasti u region mogao bi da potraje nekoliko meseci. Prelazni administrator UN Zak Klajn ima mesec dana - do 14. maja - u kojima treba da "overi" da su izbori bili fer, slobodni i regularni, a posle njegovih i nastupa brojnih funkcionera UN tokom izbora, nema sumnje da ce to biti ucinjeno. Tek nakon toga moze se ocekivati da hrvatske institucije pocnu da polako preuzimaju ingerencije u oblasti.