Nedeljna, 20. april 1997. | ||||||||
Serija nerazjasnjenih ubistava u BeograduNa nisanu N N ubica
Atentat na Radovana Stojicica Badzu samo je poslednja u nizu gotovo jednoobraznih ubistava tokom poslednjih sest godina u glavnom gradu, u kojima su po pravilu stradali ljudi ciji su poslovi bili u sivoj zoni izmedju kriminala i onih koji su zaduzeni za borbu protiv tog zla: zajednicko im je to sto do danas nijedan pocinilac nije uhvacen
Dragoljub Petrovic"Koza nostra je kao vampir, ona od drugih sve isisava za sebe", rekao je svojevremeno drzavni tuzilac Palerma na komemoraciji povodom trogodisnjice smrti italijanskog sudije Djovanija Falkonea koga je sicijilanska mafija likvidirala u maju 1992. upravo u trenutku kada je trebalo da stane na celo drzavne antimafijaske agencije. Smrt Falkonea, koji je zajedno sa suprugom i trojicom telohranitelja odleteo u vazduh nakon detonacije 500 kilograma eksploziva, postala je svetski simbol entuzijazma u borbi protiv kriminala. "Svi moramo postati heroji borbe protiv mafije i nikada ne smemo zaboraviti da su postojali usamljeni i izolovani heroji", govorili su italijanski zvanicnici tada, a policija i pravosudje su u ostroj kontraofanzivi lisili slobode mnoge "Koza nostrine" bosove. "Nasa stvar" je malo drugacija. U Beogradu je pre nedelju dana sahranjen Radovan Stojicic Badza, "prvi srpski policajac", sef javne bezbednosti, covek koji je decidirano tvrdio da u Srbiji nema organizovanog kriminala, pa se samim tim protiv nepostojeceg nije ni borio. Dan posto je hladnokrvno i profesionalno likvidiran u piceriji "Mama mia", na Badzinoj sahrani se okupio kompletan drzavni vrh, a celnici Ministarstva unutrasnjih poslova obecali su "jos energicniju borbu protiv kriminala" i raskrinkavanje zlocinaca. Mnogi visoki politicari pustili su suzu nad odrom - a neko je (da li) zlobno primetio - kako su pojedini plakali i zbog sebe.
Ubistvo Badze je (za sada?) samo poslednja u seriji misterioznih i spektakularnih likvidacija u Beogradu u poslednjih sest godina, koje su po "stilu" gotovo jednoobrazne, po profilu zrtava bezmalo identicne i potpuno jednake u pogledu pocinilaca - svi se vode pod stavkom N N. "Policiji i drzavi je ovim ubistvom bacena rukavica na najgori moguci nacin", kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" Mladen Lojovic, bivsi inspektor beogradske policije. Po njegovim recima, Stojicicevo ubistvo je "slag" na sva ona prethodna, koja imaju puno zajednickih karakteristika.
Pocetak misterijeMisteriozni obracuni poceli su u avgustu 1991, kada je na pragu svoje kuce, pred suprugom i decom, ubijen Branislav Matic Beli, vlasnik lanca beogradskih auto-otpada. Dvojica nepoznatih mladica izisla su iz obliznjeg kombija i u unakrsnoj vatri iz automata ispalili 27 hitaca prema Maticu. Ubili su ga na mestu, nestali i tako usli u istoriju srpskog kriminala. - Ovo je bila prva akcija izvedena po receptu koji ce kasnije postati uobicajen.
Sama pozadina ubistva Belog verovatno nikada nece izici na svetlo dana. Ostace, medjutim, zabelezeno da je on u to vreme bio finansijer paravojne jedinice nazvane Srpska garda, sponzor najvece opozicione partije (SPO) i razocarani "milosevicevac" koji je svojevremeno cak stampao kalendar s likom aktuelnog srpskog predsednika. Nakon Belog, lavina krece. Na ratistu kod Gospica gine Maticev nerazdvojni prijatelj, bivsi beogradski kriminalac i komandant Srpske garde Djordje Bozovic Giska. Iako je zvanicno tumaceno da je to bila klasicna ratna pogibija, pocinju da se javljaju sumnje - obdukcija nije uradjena pa se nije znalo odakle je pucano i da li je metak ispaljen iz puske "SAR" koju su tada posedovale JNA i Drzavna bezbednost. Bozovicevoj majci je vece pre pogibije jedan do danas anonimni mladic saopstio: "Otisli su da ga ubiju". Ko i zasto - ostaje misterija, ako je ova verzija uopste blizu istini. "Giska je bio jedan od onih ljudi koji je osamdesetih godina koketirao sa Drzavnom bezbednoscu, obavljajuci za tu sluzbu prljave poslove u inostranstvu. Nije, kao ni ostali, znao da ce sluziti za jednokratnu upotrebu", govori Mladen Lojovic. Uskoro javnost potresa likvidacija Aleksandra Knezevica Kneleta, Giskinog "klinca", jedno vreme licnog telohranitelja Vuka Draskovica, a potom "rasturaca" demonstracija kod Terazijske cesme, koje su na dvogodisnjicu devetomartovskih dogadjanja organizovali beogradski srednjoskolci i deo studenata. Apartman 331 hotela "Hajat" i danas krije misteriju Kneletove smrti - koja je mogla biti i obracun u podzemlju - mada su ostale sumnje da je tako nesto mogao izvrsiti samo dobro obuceni "specijalac" sa debelom zaledjinom.
Biznismen sa jakim vezama u srpskom i crnogorskom drzavnom vrhu, Radojica Nikcevic, gine u avgustu 1993, posto mu je "radnik u kombinezonu" ispred njegove firme Stambene zadruge "Sumadija", ispalio u glavu nekoliko hitaca iz "kolta 44". - On je bio covek koji je sa automobilom stranih tablica nesmetano ulazio u dvoriste zgrade MUP, iako zvanicno nije radio za nas kaze bivsi inspektor DB Boza Spasic. Nikcevicev zivot bio je mesavina potpuno nejasnih putanja i kolotecina: u Srbiju je doveo kontroverznog Djovanija di Stefana, sa njim putovao u svetsku narko tvrdjavu Kolumbiju (ne zna se zbog cega), nosio basnoslovno vredan brilijantski prsten i "roleks" sa dijamantima i druzio se istovremeno sa na prvi pogled nespojivim krugom ljudi. Vidjan je u drustvu bezmalo svih vaznijih beogradskih "prestupnika" s jedne strane, i sa sefovima policije i politicarima, s druge strane. "Najprostije receno, bio je mocan i licio je jugo varijantu 'kuma'", seca se jedan bivsi policajac. Njegovo ubistvo je N N, isto kao i poreklo imovine koja je iza njega ostala.
Vukoviceva pretnjaPrvi koji je maltene direktno optuzio policiju za stvaranje nekakvih "eskadrona smrti" bio je vodeci covek vozdovackog ganga, Goran Vukovic, "proslavljen" kao ubica nekadasnjeg bosa evropskog podzemlja, Ljube Zemunca. U vise navrata preko stampe on je govorio o cudnim slucajnostima. U jednom od sest atentata koje je preziveo, kasnije se ispostavilo, ucestvovala su dva bivsa savezna policajca. Nekoliko puta je "gadjan" iz oruzja (vec pomenuti "SAR") koje je, kako je tvrdio, u to vreme mogla da ima samo neka drzavna sluzba. Pricao je da "ne zna sta je on Bogu zgresio" i, poput svih velegradskih "desperadosa", pominjao da ce "oni dobiti rat ako ga hoce".Nije rekao na koga misli. I Vukovic je bio sponzor rata u Republici Srpskoj, simpatizer jedne opozicione stranke i, naravno, biznismen sa neidentifikovanim kapitalom. Izresetan je u decembru pre tri godine iz automata "hekler" u Ulici srpskih vladara. Pod nerazjasnjenim okolnostima u medjuvremenu su poginuli i Vukovicevi najblizi prijatelji i saradnici.
Ubistva su se redjala sve ucestalije i sve misterioznije. Dobro poznata prica: maskirani atentator, automatsko oruzje (hekler ili skorpion, najcesce), niko nista ne zna, istraga je u toku, zrtve uvek ljudi sa "egzoticnim" biografijama. Kada se vec pomislilo da za "crnu hroniku" vise nece biti vansablonskih vesti, u februaru prosle godine ubijen je jedan od najboljih inspektora Odeljenja za krvne delikte SUP Beograd Dragan Radisic. Policija je uskoro uhapsila pocinioca, ali se odmah ispostavilo da doticni odbegli robijas ima cvrst alibi. Cini se da je Radisicevom likvidacijom pocela agonija policije ciji je logican sled bila pogibija bivseg inspektora Miroslava Bizica, dva meseca kasnije usred bela dana kod "Merkatora". "Legenda" beogradske policije, Bizic, nekada glavni koordinator saradnje podzemlja i tajne policije, ubijen je pred stotinu svedoka na istom mestu gde je na isti nacin, koju godinu pre, poginuo jos jedan "crni biser", Zorz Stankovic. Definitivno zatvaranje ovog naizgled nepovezanog kruga pocinje pre sest meseci ubistvom najblizeg saradnika Zeljka Raznatovica Arkana, pukovnika Srpske dobrovoljacke garde Nebojse Djordjevica Suce. Tim ubistvom srusen je zapravo mit o "nedodirljivosti" Arkanovih ljudi. Drugi Arkanov prijatelj, Rade Caldovic Centa i vencana kuma bracnog para Raznatovic, novinarka Maja Pavic, postaju zrtve "ubice sa heklerom" u februaru ove godine. Nedelju dana kasnije, ispred "Sava centra" ubijen je Vladan Kovacevic Tref, biznismen, poslovni partner i najbolji prijatelj sina predsednika Srbije Marka Milosevica. "Crna ruka" je tada ostavila jasnu poruku - mocniji smo i od drzave, granice vise ne postoje. "Ta poruka je zavrsena ubistvom Badze - vise niko nije postedjen, pa cak ni politicki etablirani ljudi", tvrdi bivsi inspektor Lojovic.
Ima li kraja ovoj prici? Za sada je sigurno da odgovor ne postoji. Drzava koja u ovom trenutku ispred svog imena nosi predznak "mafijaska", jer nema (ili ne zeli da ga ima) resenje kako stati na put organizovanom kriminalu, N N ubicama, tajnim "likvidatorskim organizacijama", lici na zlocestog "klinca" koji napravi poplavu u kuci, a onda ne zna sta dalje da radi. I dok policija, zakocena svim sto je vlast napravila poslednjih godina, mesecima bezuspesno juri jednog lokalnog dripca zvanog Ludi Djole, salje ekipu na zajecarsku Gitarijadu da hvata "naduvane" hevi-metalce, a prestonicom setaju "kokainski baroni", i dok pojedini nacelnici nezvanicno kukaju kako pojedine poslove ne mogu odraditi "jer imaju dvoje dece", Beogradom mozda kao obicni gradjani setaju Bizicev ubica, Maticev ubica, Trefov ubica, Badzin ubica... Saradnja rezimske elite sa kriminalnim snagama sve se vise ocrtava, korupcija poprima epidemijski karakter, a vlada misljenje da bi uskoro moc "autoriteta" podzemnog sveta u kreiranju pravosudnog, pa cak i politickog zivota, mogla biti prilicno rasirena... Mama mia, rekli bi pesimisti.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |