Nedeljna, 20. april 1997.

Serija nerazjasnjenih ubistava u Beogradu

Na nisanu N N ubica

Atentat na Radovana Stojicica Badzu samo je poslednja u nizu gotovo jednoobraznih ubistava tokom poslednjih sest godina u glavnom gradu, u kojima su po pravilu stradali ljudi ciji su poslovi bili u sivoj zoni izmedju kriminala i onih koji su zaduzeni za borbu protiv tog zla: zajednicko im je to sto do danas nijedan pocinilac nije uhvacen

Dragoljub Petrovic

"Koza nostra je kao vampir, ona od drugih sve isisava za sebe", rekao je svojevremeno drzavni tuzilac Palerma na komemoraciji povodom trogodisnjice smrti italijanskog sudije Djovanija Falkonea koga je sicijilanska mafija likvidirala u maju 1992. upravo u trenutku kada je trebalo da stane na celo drzavne antimafijaske agencije. Smrt Falkonea, koji je zajedno sa suprugom i trojicom telohranitelja odleteo u vazduh nakon detonacije 500 kilograma eksploziva, postala je svetski simbol entuzijazma u borbi protiv kriminala. "Svi moramo postati heroji borbe protiv mafije i nikada ne smemo zaboraviti da su postojali usamljeni i izolovani heroji", govorili su italijanski zvanicnici tada, a policija i pravosudje su u ostroj kontraofanzivi lisili slobode mnoge "Koza nostrine" bosove.

"Nasa stvar" je malo drugacija. U Beogradu je pre nedelju dana sahranjen Radovan Stojicic Badza, "prvi srpski policajac", sef javne bezbednosti, covek koji je decidirano tvrdio da u Srbiji nema organizovanog kriminala, pa se samim tim protiv nepostojeceg nije ni borio. Dan posto je hladnokrvno i profesionalno likvidiran u piceriji "Mama mia", na Badzinoj sahrani se okupio kompletan drzavni vrh, a celnici Ministarstva unutrasnjih poslova obecali su "jos energicniju borbu protiv kriminala" i raskrinkavanje zlocinaca. Mnogi visoki politicari pustili su suzu nad odrom - a neko je (da li) zlobno primetio - kako su pojedini plakali i zbog sebe.

Ubistvo Badze je (za sada?) samo poslednja u seriji misterioznih i spektakularnih likvidacija u Beogradu u poslednjih sest godina, koje su po "stilu" gotovo jednoobrazne, po profilu zrtava bezmalo identicne i potpuno jednake u pogledu pocinilaca - svi se vode pod stavkom N N.

"Policiji i drzavi je ovim ubistvom bacena rukavica na najgori moguci nacin", kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" Mladen Lojovic, bivsi inspektor beogradske policije. Po njegovim recima, Stojicicevo ubistvo je "slag" na sva ona prethodna, koja imaju puno zajednickih karakteristika.

Pocetak misterije

Misteriozni obracuni poceli su u avgustu 1991, kada je na pragu svoje kuce, pred suprugom i decom, ubijen Branislav Matic Beli, vlasnik lanca beogradskih auto-otpada. Dvojica nepoznatih mladica izisla su iz obliznjeg kombija i u unakrsnoj vatri iz automata ispalili 27 hitaca prema Maticu. Ubili su ga na mestu, nestali i tako usli u istoriju srpskog kriminala. - Ovo je bila prva akcija izvedena po receptu koji ce kasnije postati uobicajen.

Sve je pocelo politikom

De fakto, sve je pocelo sa politikom. "Verovatno da u ovom trenutku fali politicka volja da se neke stvari, pre svega privredni kriminal, koji je osnova ostalih kriminala, sprece, odnosno uniste", kaze bivsi glavni analiticar u SUP Beograd, advokat Vlada Kovacevic. Sa devedesetim godinama, po njegovim recima, dosle su sankcije i promena ekonomskog sistema. Pojavljivanje privatnih firmi, preuzimanje velikih drustvenih firmi i prebacivanje poslova u privatne firme doveli su do odredjenih monopola kroz koje se stvaraju velike pare.

"Analiticki gledano iz policijskog ugla, nije tesko iz napisa u stampi proceniti kako se odvija, recimo, sverc cigareta. Medjutim, postavlja se pitanje - kako ti sleperi ulaze, kako prelaze granicu? To je pitanje pre svega za vlast, to jest, drzavu, a policja je samo produzena ruka vlasti i radi kad joj ona da znak. Kurs deviiza se stabilizuje, ocevidno kad drzava to odluci, odnosno neki krugovi u drzavi. Pre svega tu podrazumevam odredjenu oligarhiju, dakle, manju grupu ljudi koja utice na sve procese u zemlji. Sva ubistva koja se desavaju vid su ispoljavanja odnosa u koje se umesaju velike pare", podvlaci Kovacevic.

Svakom ko ima velike pare, dodaje, potrebna je podrska i gangova, tako da u toj tacki dolazi do odredjene vrste preplitanja privrednog i klasicnog kriminala. "Oni poslovi koji se ne mogu zavrsiti cisto novcem, zavrsavaju se pretnjama, ucenama, reketima, a u krajnjim slucajevima ubistvima", objasnjava nas sagovornik.

Sama pozadina ubistva Belog verovatno nikada nece izici na svetlo dana. Ostace, medjutim, zabelezeno da je on u to vreme bio finansijer paravojne jedinice nazvane Srpska garda, sponzor najvece opozicione partije (SPO) i razocarani "milosevicevac" koji je svojevremeno cak stampao kalendar s likom aktuelnog srpskog predsednika.

Nakon Belog, lavina krece. Na ratistu kod Gospica gine Maticev nerazdvojni prijatelj, bivsi beogradski kriminalac i komandant Srpske garde Djordje Bozovic Giska. Iako je zvanicno tumaceno da je to bila klasicna ratna pogibija, pocinju da se javljaju sumnje - obdukcija nije uradjena pa se nije znalo odakle je pucano i da li je metak ispaljen iz puske "SAR" koju su tada posedovale JNA i Drzavna bezbednost. Bozovicevoj majci je vece pre pogibije jedan do danas anonimni mladic saopstio: "Otisli su da ga ubiju". Ko i zasto - ostaje misterija, ako je ova verzija uopste blizu istini.

"Giska je bio jedan od onih ljudi koji je osamdesetih godina koketirao sa Drzavnom bezbednoscu, obavljajuci za tu sluzbu prljave poslove u inostranstvu. Nije, kao ni ostali, znao da ce sluziti za jednokratnu upotrebu", govori Mladen Lojovic.

Uskoro javnost potresa likvidacija Aleksandra Knezevica Kneleta, Giskinog "klinca", jedno vreme licnog telohranitelja Vuka Draskovica, a potom "rasturaca" demonstracija kod Terazijske cesme, koje su na dvogodisnjicu devetomartovskih dogadjanja organizovali beogradski srednjoskolci i deo studenata. Apartman 331 hotela "Hajat" i danas krije misteriju Kneletove smrti - koja je mogla biti i obracun u podzemlju - mada su ostale sumnje da je tako nesto mogao izvrsiti samo dobro obuceni "specijalac" sa debelom zaledjinom.

Biznismen sa jakim vezama u srpskom i crnogorskom drzavnom vrhu, Radojica Nikcevic, gine u avgustu 1993, posto mu je "radnik u kombinezonu" ispred njegove firme Stambene zadruge "Sumadija", ispalio u glavu nekoliko hitaca iz "kolta 44".

- On je bio covek koji je sa automobilom stranih tablica nesmetano ulazio u dvoriste zgrade MUP, iako zvanicno nije radio za nas kaze bivsi inspektor DB Boza Spasic.

Nikcevicev zivot bio je mesavina potpuno nejasnih putanja i kolotecina: u Srbiju je doveo kontroverznog Djovanija di Stefana, sa njim putovao u svetsku narko tvrdjavu Kolumbiju (ne zna se zbog cega), nosio basnoslovno vredan brilijantski prsten i "roleks" sa dijamantima i druzio se istovremeno sa na prvi pogled nespojivim krugom ljudi. Vidjan je u drustvu bezmalo svih vaznijih beogradskih "prestupnika" s jedne strane, i sa sefovima policije i politicarima, s druge strane. "Najprostije receno, bio je mocan i licio je jugo varijantu 'kuma'", seca se jedan bivsi policajac. Njegovo ubistvo je N N, isto kao i poreklo imovine koja je iza njega ostala.

Uklanjanje nezgodnih svedoka

- Uvek su to bili ljudi koji su na neki nacin bili vezani za policiju, a samim tim i za drzavu. Svi su po pravilu imali puno love i cinjenica je - bili su vezani za rat i desavanja na nasim prostorima poslednjih godina. Zato mi se cini da sve ove N N ubice imaju ulogu koju je posle onog rata imao Goli otok. Sustina Golog otoka bila je uklanjanje svedoka i menjanje istorije. Sada se - ako primecujete - upravo uklanjaju nezgodni svedoci mnogih stvari iz smutnih vremena devedesetih - tvrdi bivsi inspektorMladen Lojovic.

Vukoviceva pretnja

Prvi koji je maltene direktno optuzio policiju za stvaranje nekakvih "eskadrona smrti" bio je vodeci covek vozdovackog ganga, Goran Vukovic, "proslavljen" kao ubica nekadasnjeg bosa evropskog podzemlja, Ljube Zemunca. U vise navrata preko stampe on je govorio o cudnim slucajnostima. U jednom od sest atentata koje je preziveo, kasnije se ispostavilo, ucestvovala su dva bivsa savezna policajca. Nekoliko puta je "gadjan" iz oruzja (vec pomenuti "SAR") koje je, kako je tvrdio, u to vreme mogla da ima samo neka drzavna sluzba. Pricao je da "ne zna sta je on Bogu zgresio" i, poput svih velegradskih "desperadosa", pominjao da ce "oni dobiti rat ako ga hoce".

Nije rekao na koga misli. I Vukovic je bio sponzor rata u Republici Srpskoj, simpatizer jedne opozicione stranke i, naravno, biznismen sa neidentifikovanim kapitalom. Izresetan je u decembru pre tri godine iz automata "hekler" u Ulici srpskih vladara. Pod nerazjasnjenim okolnostima u medjuvremenu su poginuli i Vukovicevi najblizi prijatelji i saradnici.

Toma Fila: Moguca i veza sa Kosovom

Moguca veza za Kosovom?

- Ne verujem da se radi o organizovanom kriminalu ali je sa atentatom na Radovana Stojicica po mom misljenju moguce povezati kosovsku situaciju, kaze za "Nasu Borbu" beogradski advokat Toma Fila.

- Jer, ukoliko se nesto desi na Kosovu zna se - angazuju se njegove jedinice. A o dobrovoljackim jedinicama Radovana Stojcica mogu da kazem sve najbolje jer su se na bivsem jugoslovenskom ratistu pokazali kao borci a ne kao zlocinci i pljackasi za razliku od mnogih drugih. Netacna je, smatram, prica da se radi o unutrasnjem obracunu u MUP iako ce s tim sigurno biti povezivanja kao i sa raznoraznim svercom sto se vec pripisivalo mnogima bez ikakvog osnova.

Na pitanje da li predvidja ce se obracuni na beogradskim ulicama nastaviti i sta treba uciniti da se sprece, advokat Fila kaze:

- Nastavice se sigurno jer drzava koja, prakticno, nema odredjene granice nego su one vrlo "propusne" - nije ozbiljna. Nakon ovoga sto se dogodilo svako ce pomisliti sta njega ceka ako je moguce takvo ubistvo coveka iz vrha MUP. Po mom misljenju MUP bi morao dobiti specijalno ovlascenja koja bi odgovarala onima u vanrednom stanju, svakako bez zloupotreba odnosno u granicama Zakona. Danas, medjutim, imamo situaciju da pripadnici milicije za svako potezanje oruzja moraju pisati posebne izvestaje. Ako se povede ozbiljna akcija moguce je da ce ubica Radovana Stojcica biti uhvacen. Nadlezni treba da se upitaju ko su svi ti ljudi koji zive u "Hajatu" i slicnim luksuznim hotelima, ko to sebi i na koji nacin moze danas da priusti. Ili, odakle ovoliko basnoslovno skupih automobila u Beogradu? Cak i ako u redovima MUP ima mahinacija one se mogu razotkriti ali - samo vrlo ozbiljnom akcijom.

Ubistva su se redjala sve ucestalije i sve misterioznije. Dobro poznata prica: maskirani atentator, automatsko oruzje (hekler ili skorpion, najcesce), niko nista ne zna, istraga je u toku, zrtve uvek ljudi sa "egzoticnim" biografijama.

Kada se vec pomislilo da za "crnu hroniku" vise nece biti vansablonskih vesti, u februaru prosle godine ubijen je jedan od najboljih inspektora Odeljenja za krvne delikte SUP Beograd Dragan Radisic. Policija je uskoro uhapsila pocinioca, ali se odmah ispostavilo da doticni odbegli robijas ima cvrst alibi. Cini se da je Radisicevom likvidacijom pocela agonija policije ciji je logican sled bila pogibija bivseg inspektora Miroslava Bizica, dva meseca kasnije usred bela dana kod "Merkatora". "Legenda" beogradske policije, Bizic, nekada glavni koordinator saradnje podzemlja i tajne policije, ubijen je pred stotinu svedoka na istom mestu gde je na isti nacin, koju godinu pre, poginuo jos jedan "crni biser", Zorz Stankovic.

Definitivno zatvaranje ovog naizgled nepovezanog kruga pocinje pre sest meseci ubistvom najblizeg saradnika Zeljka Raznatovica Arkana, pukovnika Srpske dobrovoljacke garde Nebojse Djordjevica Suce. Tim ubistvom srusen je zapravo mit o "nedodirljivosti" Arkanovih ljudi. Drugi Arkanov prijatelj, Rade Caldovic Centa i vencana kuma bracnog para Raznatovic, novinarka Maja Pavic, postaju zrtve "ubice sa heklerom" u februaru ove godine. Nedelju dana kasnije, ispred "Sava centra" ubijen je Vladan Kovacevic Tref, biznismen, poslovni partner i najbolji prijatelj sina predsednika Srbije Marka Milosevica.

"Crna ruka" je tada ostavila jasnu poruku - mocniji smo i od drzave, granice vise ne postoje. "Ta poruka je zavrsena ubistvom Badze - vise niko nije postedjen, pa cak ni politicki etablirani ljudi", tvrdi bivsi inspektor Lojovic.

Radoslav Nedic, predsednik Advokatske komore Beograda

Atentator nije bio individualac

- Radi se o vrlo zabrinjavajucim pojavama jer ocito da vise nisu bezbedni ni najvisi funkcioneri MUP, kaze advokat Radoslav Nedic, predsednik Advokatske komore Beograda. Sta je u pitanju i ko se sa kim obracunava pokazace vreme. Za sada ne bih mogao ni da naslutim ko stoji iza toga, ali kao covek i advokat osudjujem takve direktne atake na slobodu ljudi. Neophodne su ozbiljne mere bez kojih ce se nesumnjivo ovo nastaviti. Mnogo je, naime, nejasnih stvari i smatram da takav atentat ne moze biti rezultat individualne akcije vec ozbiljno pripremljenog cina.

B. O. I.

Ima li kraja ovoj prici? Za sada je sigurno da odgovor ne postoji. Drzava koja u ovom trenutku ispred svog imena nosi predznak "mafijaska", jer nema (ili ne zeli da ga ima) resenje kako stati na put organizovanom kriminalu, N N ubicama, tajnim "likvidatorskim organizacijama", lici na zlocestog "klinca" koji napravi poplavu u kuci, a onda ne zna sta dalje da radi.

I dok policija, zakocena svim sto je vlast napravila poslednjih godina, mesecima bezuspesno juri jednog lokalnog dripca zvanog Ludi Djole, salje ekipu na zajecarsku Gitarijadu da hvata "naduvane" hevi-metalce, a prestonicom setaju "kokainski baroni", i dok pojedini nacelnici nezvanicno kukaju kako pojedine poslove ne mogu odraditi "jer imaju dvoje dece", Beogradom mozda kao obicni gradjani setaju Bizicev ubica, Maticev ubica, Trefov ubica, Badzin ubica...

Saradnja rezimske elite sa kriminalnim snagama sve se vise ocrtava, korupcija poprima epidemijski karakter, a vlada misljenje da bi uskoro moc "autoriteta" podzemnog sveta u kreiranju pravosudnog, pa cak i politickog zivota, mogla biti prilicno rasirena... Mama mia, rekli bi pesimisti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /