Pogled popreko

Pise: Nikola Burzan

Kad god cujem onog izdresiranog i instruiranog diskutanta (a nije jedini), kako, maltene svaku drugu-trecu recenicu (bolje reci - polurecenicu, jer retko koju dovede do logickog kraja) zapocinje sa "JA mislim", setim se Lecovog aforizma: "Za misljenje je potreban mozak, a o coveku da i ne govorimo". A njemu je, izgleda, neko nasilno ugurao u glavu Dekartovu maksimu "mislim, dakle postojim", pa zbilja MISLI da je i sam postao - filozof.

Nije, zacelo, cuo za onu staru latinsku "ako cutis, smatrace te filozofom" (ne smem da je citiram u originalu, jer je on jos u skoli mrzeo te strane, antisrpske jezike, pogotovo mrtve). Mozda je procitao onu drugu poruku (bila je u novinama, i to na - cirilici) da "kad bi ljudi govorili samo o stvarima u koje se razumeju, nastala bi grozna tisina". I, posto ne voli tisinu, a buduci da se drzi filozofom, svakom ce i svuda - od kafanskog do panel-stola (ukoliko tu uopste ima razlike), "upadati" u rec vicuci "JA mislim!"

Pa mi pade na pamet mali Djokica, poslovicni osnovac-seret koji je svasta smisljao i zamisljao. Secate se samo koliko je puta "presao" svoju "naivnu" uciteljicu! Radi to i danas: on je vecan, neunistiv. I retko ko mu na tim nestaslucima zamera, cak ni najstrozija uciteljica. Nevolje nastaju tek kasnije, kad mali Djokica poodraste, pa i omatori, postane NEKO I NESTO, a i dalje se ponasa kao da je djak-prvak. I dok se onim detinjim seretlucima slatko smejemo, od matorih nas hvata jeza.

Videli ste, recimo, kako mali sarajevski Djokica zamislja atentat na Papu. Postavi ISPOD mosta tri-cetiri protivtenkovske (!) mine, dovede TV kamere i - ceo svet lepo gleda kako mali Djokica spasava zivot Svetom ocu! Sarajevo je, bolan, bezbedan grad, nije to Beograd, gde sefa policije moze svako da upuca! Hvala Bogu i sucur Alahu, ovog puta nije uspela repriza - Markala!

A kako tek tumaci Ustav RS mali Djokica paljanski! Posto gdja Plavsic ni za zivu glavu nije htela da potpise ukaz o proglasenju "istorijskog srpsko-srpskog sporazuma" (jer je protivustavan!), mali Djokica se seti odredbe Ustava po kojoj potpredsednik RS, "u slucaju odsutnosti predsednika", obavlja poslove za koje ga predsednik ovlasti, pa povika iz sveg glasa Jahorinu zatalasa:

- Oooj, Mirjanicu! Dolazi ovamooo! Sedi i potpisuj, ti si potpredsednik, a Bilja je odsutna!

- Kako, Momo, odsutna, pobogu?! Eno je u susednoj sobi?

- Je l' je ti ovde vidis? Ne vidis! Znaci, odsutna je!

- Ama, ne vidim je, ali je cujem! Biljooo! Jesi li tu?

- Tu sam, Mirjanicu, ali sam odsutna!

- Znaci, mogu da potpisem?

- Mozes, Mirjanicu! Nosite se i ti i on, i onaj treci!

I tako je Mirjanic, "u odsustvu predsednika", a po "usmenom ovlascenju" gdje Plavsic, potpisao ukaz! I mali Djokica sit, i Ustav na broju, i - mirna Bosna...

A mali srpski informativni Djokica cuo u (svojoj) Americi za "deregulaciju", pa shvatio da je to cetvrti stepen "regulacije" - a, be, ce, DE! I tako je iz (DE)regulisala srpski informativni prostor, da novinari, glavni urednici pogotovo, nece moci slobodnije da danu dusom ni u prostoriji do koje i car ide peske. Tamo ce ih cekati (DE)regulisani paragraf broj 1001, strasni memento kompletne zakonske (DE)regulative: "Ne smes navrat-nanos, ni na svoju ruku"!

Drzeci se doticnog paragrafa da nista ne sme "na svoju ruku", mali Djokica sa paradrzavne (RTS) televizije (posto je vec odavno dobio agitpropovske instrukcije) shvatio je da se pravi profesionalizam i novinarska etika sastoje u tome sto se najpre objavi telegram saucesca predsednika Srbije, a tek potom povod - ubistvo sefa republicke policije! Zna on dobro sta je (tj. KO je) za njega - vest dana!

Hrvatski mali Djokica takodje je pokazao kako zamislja fer izbore, narocito u istocnoj Slavoniji. A lepo su ga doglavnici upozoravali: "Nemoj, Franjo, i tebe ce uhvatiti in flagranti!" "A zakaj ne, zar sam ja gori od mog srpskog pobratima?" "Doci ce ti Gonsales!" "Malo morgen! Nisam ja lud da zovem nekakve Gonsalese, imam ja mog Galbrajta, on ce potvrditi da je sve bilo fer. Ako su TAMO izbori trajali tri meseca, mogu i ovde tri dana!"

Srpski mali Djokica, pak, zamislio je "okrugli sto" tako sto je u goste pozvao Radmila i Radmilu, Ivicu i Goricu, Urosa i Tomicu, Vlajka i Balsu, tri Zorana, dva Tomic Dragana, dva djetica dva Bulatovica i po jednog Kontica, Marjanovica, Sainovica, Markovica, Milanovica, Jevdjevica... "Ju, crni Slobo, sta je OVO?", cudi se Ona. "Kupio sam ti novi sto, pa hocu da ga isprobam!" "Pa, zar OKRUGLI!? Dobro znas da takve stolove mrzim!" "Ali, duso, to je sada u trendu!" "Ja za takav sto ne sedam! A i lepo si drustvo okupio, sve sami tvoji!" "Jes', vala, sve moj do mojega! A ti sutra okupi tvoje! Ovo je samo proba: ako sto izdrzi i mene i ove moje, onda cete ti i tvoji biti bezbedni. A to mi je, duso, najvaznije!"

Jedan mali Djokica zamislio je i kako izgleda "dobar Srbin". Diveci se gdji Plavsic kao "hrabroj, doslednoj i otmenoj zeni", on kaze da se pred njom "uvek osecam da nisam dovoljno dobar Srbin!" Dakle, ko lici na tog malog Djokicu, nije dobar Srbin (narocito u TIM godinama!). No, on je otkrio i jos jednu tajnu:

"Kad su Karadzic i Mladic dosli u sukob, Cosic im je uputio pismo i u njemu citirao Vasingtonovu poruku njegovom glavnokomandujucem generalu koja glasi: "Generale, ako danas ne budemo ZAJEDNO, sutra cemo visiti ODVOJENO...!"

Dobar Srbin bi, "ja mislim", istu takvu poruku mogao (morao!) da uputi i liderima srpske demokratske opozicije s ove strane Drine. I to upravo ovih dana. Ali, izgleda da je "dobar Srbin" samo dok je mali Djokica, a kad poodraste, pa i omatori...