TV Radmila, opet

Kao tele zateleban zurim u Radu na ekranu; mrtva hladna (engleski: rahmetli cold) Radmila obecava da ce ZOJIS biti usvojen vec u maju, pre toga Radmila ce objaviti Konkurs Za Frekvencije, jedva cekam da pirati dodju, dodirni mi kolena bas bih to volela...

Da su muskarci koji gledaju RTS najniza erotska forma medju ovdasnjim beskicmenjacima, proverio sam na strogo samokriticnom primeru diljem prethodnog TV tjedna; naime, kroz devizu "obecanje ludom radovanje" prvo sam sebi dao u zadatak da ne reagujem na senzualne impulse Radmile Milentijevic - jeste zena lijepa, jeste woman pozeljna, jeste Made In USA, jeste poliglota, jeste da ima prekrasnu frizuru, jeste da me razmisljanja o njenom informisanom telu udaljavaju od Zakona O Javnom Informisanju Srbije (ZOJIS), jeste da sam zaljubljeno pratio svaku Radmilinu rec... ali, morao sam nekako da se zaustavim. Nema vise! Dosta! Enough Is Enough! Oslobodjen opsesije tom Fatalnom Atrakcijom Karizme (FAK), sasvim naivno sam se, uzivo, ukljucio u Panel- Diskusiju TV "Politike", opet ugledao Radmilu Mog Zivota (RMZ) i pohotno hipnotisan posmatrao Pozudu u svom primalnom obliku.

Nije samo rec o Radinoj ekskluzivnoj inteligenciji koja se lako prepoznaje kroz cutanje, sutnju, stidljivi azanjski pogled i plastificirani osmeh potpunog nerazumevanja Kontinenta Na Kojem Se Nalazi; rec je o prekrasno -originalnom Autizmu koji sebi dozvoljava da na pitanje zvano question o sprezi SPS/RTSPS odgovara monologom o Radmilinom zivotu koji je, zapisao sam, tekao sledecim tokom.

Negde 1951, bezeci pred komunizmom, gladna, retko nesrecna, sa istovetnom frizurom kao 46 godina kasnije, Radmila M. krenula je Ameriku grudima za kruhom; ucila sam, radila sam - objasni ministarka pred TV kamerama, Amerika mi je dala Sansu da ne budem gladna i nesrecna, zato je to Moja Amerika, ali sam o Mojoj Srbiji vecito razmisljala, nisam pljuvala po domovini kao sto danas pljuju navodno nezavisni Intelektualci, ne, gospodo, diplomirala sam, bila sam Primerna, sve sam polozila sa odlicnim ocenama, volela sam otadzbinu a ne muskarce, zato mladim generacijama treba reci da se okanu prljavog seksa, da Veruju U Rad, rad oslobodja, patriotizam smiruje, vidite kako sam ja mirna?

Samo 24 docnije, u jos jednoj beskonacnoj Panel-Sper ploca-diskusiji na Prvom RTS Programu, Rada M. amputirala je rodjenu proslost; suocena s predstavnicima tzv. srpske opozicije, Radmila se obavila sutnjom i smernim pogledom, a reagujuci samo jednom, izjavila - da je vaskoliki Srpski Narod, vaistinu, pred njenim ocima, pisao citav svekoliki ZOJIS. Kako, recimo, to u praksi izgleda?

Ustane ujutru Narod u pidzami; naredi srpskoj zeni da mu skuha tursku kahvu, kako bi se Narod osvestio; sedi tako Narod za stolom, cita drzavnu "Borbu" (naslovi: "Nova resenja u pravosudju i gradjevinarstvu", "Poslovi za metalce i gradjevince", "Promene za bolji zivot", "Nasi neimari u Moskvi", "Bolje koriscenje kapaciteta", "Povoljniji krediti za domace firme", "Osuda stetnih ponasanja", "Bez trzista nema vrednosti", "SRJ prihvacena svuda u svetu"), pije kafu, prelistava "Politiku ekspres" koja uvek daje manje ("Oltar pun mrznje", "Ne zele brzi povratak Srba", "Komunalci stezu kais"), razmislja o ZOJIS, sedi tako Narod pa samo misli o Informisanju, nema vaznijeg zadatka za Srpsko Nacionalno Bice nego da smisli Zakon o medijima, samo nam ne rece Rada - zbog cega u Njenoj Americi nema Zakona o informisanju, otkud bas nama da se Dogodi ZOJIS, kako to da bas Srpski Narod ima cast da pod njenom upravom pise neopisivo i donosi nedonosivo?

Gleda Radmila M. u kamere i sagovornike i nista ne razume; zenski vragolasto ljuti se kad neko izrazi kritiku glede RTS "Dnevnika" ("U mojoj Americi niko ne pljuje..."), pocne da koketira cim se pomene koalicija Odvojeno ("U mojoj Americi oni ne bi bili Zajedno..."), sagovornike posmatra isto onako inteligentno kao Vlajko Stojiljkovic, novi ministar policije, dojucerasnji TV model Privredne komore Srbije. Na trecem "Dnevniku" pridruzuje im se jadikovkom Jugoslav Kostic, savezni ministar bez ministarstva, kuka Jugoslav da su mu licna primanja "vrlo skromna", sto svaki penzioner koji je vec primio trecinu decembarske penzije moze da potvrdi; naime, kaze Jugoslav, on ima 320 godina radnog staza, koeficijent inteligencije mu je 8,40 a SPS osnovica 240 dinara; kad se koeficijent podeli s radnim stazom a osnovica digne u vazduh, nesrecni Kostic ima platicu od oko 3.000 dinara ("Mi delimo sudbinu svih gradjana u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo..."). Pita reporterka Jugoslava ima li jos nesto da doda: "Moram da kazem da su licna primanja i uslovi rada vrlo skromni...", place Kostic, placu gledaoci, tuzno je videti saveznog ministra u vrlo skromnim uslovima, zali se i Rada M, ne, nije ona iz USA stigla zbog para, no wadz, ali, mala je ministarska plata, jer kad njene godine ljubavnog staza sa Berijem Litucijem podelimo sa IQ-koeficijentom od 8,39 dobicemo samo simbolicku naknadu za njene informativne muke.

Kao tele zateleban zurim u Radu na ekranu; mrtva hladna (engleski: rahmetli cold) Radmila obecava da ce ZOJIS biti usvojen vec u maju, pre toga Radmila ce objaviti Konkurs Za Frekvencije, jedva cekam da pirati dodju, dodirni mi kolena bas bih to volela...

A na Prvom RTS Programu cerece Bogoljuba K. na redaljku; oficijalni spiker cita tekst o Bogoljubu iz "Politike", kriv je Bogoljub sto su Srbi i Crnogorci napustili Kosovo; vrati, Bogoljube, pare sto si uzeo iz Zajma za Srbiju - porucuje mu posteni Albanac kroz usta Milorada Komrakova; u RTS anketi anketirani kazu da se gade BK Televizije, a onda Veliko Finale, podvala gradskih vlasti, dokaz o sprezi interesa izmedju ljudi i zivotinja, u beogradskom Zooloskom vrtu porodila se kamila kojoj su dali ime - Bogoljub!

Nasi svesni gradjani, upozori nas Komrakov, umece da raspoznaju koliko daleko ide podlost onih snaga u Srbiji koje se oslanjaju na kamilu a ne naseg Predsednika!