Americka strategija za bivsu i preostalu Jugoslaviju

Amerika nikome ne moze da utrapi te vruce krompire u vidu bivse i preostale Jugoslavije. Odrzavanje dejtonske BiH zapisano je u vasingtonskom rokovniku, razume se, pod rednim brojem jedan i tim povodom, kako se saznaje, u kongresnom Predstavnickom domu priprema se sad rezolucija kojom ce se od potpisnika Mirovnog ugovora zatraziti da se podsete i odlucnije angazuju na sprovodjenju svih obaveza iz tog dokumenta, sa posebnim osvrtom na saradnju sa Haskim sudom

Pise: Slobodan Pavlovic

Ukoliko i Slobodan Milosevic vodi dnevnicke zabeleske, mogao bi tu da upise crvenim slovima pretprosli petak, 11. april. Tog dana imao je neocekivanu priliku da se sretne u Beogradu sa tek postavljenim, novim americkim izaslanikom za bivsu Jugoslaviju, Bobom Gelbardom, i njegovim prethodnikom Dzonom Kornblumom. Ipak ne bilo uputno zanositi se da ce to upoznavanje predstavljati pocetak nove serije dolazaka Amerikanaca u Beograd, poput one koju je Kornblum nanizao u periodu od nesto vise od godinu dana (18 puta) kad je Ricard Holbruk otisao iz Stejt dipartmenta i prepustio mu da trazi resenje za kvadraturu kruga bivse Jugoslavije.

Gelbard je dosao na novu duznost sa mesta pomocnika drzavnog sekretara direktno zaduzenog za problem kolumbijske i ostale latinoamercike narko-mafije, u cemu nema nikakve simbolike - vec samo jos jedne potvrde cinjenici da vasingtonska diplomatija mnogo brze trosi nego sto proizvodi kadrove koji su joj potrebni na brdovitom Balkanu. To, medjutim, u ovom slucaju nista ne znaci: predsednik i drzavni sekretar SAD izabrali su za svog novog specijalnog izaslanika jednog dokazanog profesionalca, u situaciji kad se jugo-linija u vasingtonskoj diplomatskoj centrali i onako vec posredno pojacana postavljanjem iskusnog Tomasa Pikeringa na mesto coveka broj tri u Stejt Dipartmentu (rec je o doskorasnjem ambasadoru u Rusiji, kome je tokom sluzbovanja u Moskvi glavni politicki savetnik bio Dik Majls, sadasnji sef americke diplomatske misije u Beogradu).

U nekoliko nedavnih istupanja Medlin Olbrajt jasno je naznacila da se Balkan ne nalazi medju prioritetima spoljne politike SAD u ovom periodu premoscivanja ka 21. veku. Za to nase stavljanje na pravo mesto ima, razume se, vise (poznatih) razloga, a jedan medju njima je i taj sto je tu rec o terenu na kome jedina preostala supersila moze mnogo da izgubi, a veoma malo da dobije. Narocito kad je rec o predsedniku koji je zapoceo svoj oprostajni mandat u Beloj kuci i o administraciji koja ce uciniti sve sto je u njenoj moci kako bi i u postklintonovskom periodu obezbedila kontrolu demokrata nad predsednickom pozicijom najmocnije sile sveta.

Bliza i dalja proslost pokazale su, medjutim, da Amerika nikome ne moze da utrapi te vruce krompire u vidu bivse i preostale Jugoslavije. Odrzavanje dejtonske BiH zapisano je u vasingtonskom rokovniku, razume, se pod rednim brojem jedan i tim povodom, kako se saznaje, u kongresnom Predstavnickom domu priprema se sad rezolucija kojom ce se od potpisnika Mirovnog ugovora zatraziti da se podsete i odlucnije angazuju na sprovodjenju svih obaveza iz tog dokumenta, sa posebnim osvrtom na saradnju sa Haskim sudom i omogucavanja uslova za povratak izbeglica i raseljenih lica. To je, medjutim, samo deo poslova koji predstoje i situacija koje se uporedo moraju resavati. Pomenucemo ovde samo neke od njih, one najglavnije.

Srbija: Nezadovoljstvo zbog Milosevicevog izbegavanja da ispuni preporuke iz izvestaja Gonzalesove komisije OEBS jos nije sasvim izbilo na povrsinu, ali je i to samo pitanje vremena. U medjuvremenu, ojacavaju se kontakti i podrska demokratskoj opoziciji "Zajedno", posebno posle proslonedeljnih srpsko-albanskih razgovora u NJujorku kao i signala iz Beograda da su Draskovic i Djindjic na putu da se dozovu pameti i (ostavljajuci po strani ono sto ih razdvaja i opterecuje) sacuvaju bar deo kapitala koji su im zagovornici demokratske Srbije doneli tokom tromesecnih zimskih demonstracija.

"Spoljni zid" sankcija ostaje i dalje na snazi prema SRJ i to je, inace, jedna od retkih politickih odluka oko koje su apsolutno saglasni vodji republikanskog Kongresa i demokratski predstavnici izvrsne vlasti u Vasingtonu. Kosovo je u tom kontekstu (zbog problema sa polozajem albanskog stanovnistva) locirano kao "glavna smetnja popravljanju odnosa izmedju SAD i Srbije", pri cemu je Milosevicu ovde upisan veliki minus zbog odbijanja da posalje nekog od svojih izaslanika u Njujork, na razgovore koje je sam inicirao i trazio da budu odrzani upravo u organizaciji Amerikanaca.

Dok je to tako kako jeste, sadasnji poluzamrznuti odnosi izmedju Vasingtona i Beograda ostace pod blokadom koju je americka strana uspostavila zimus, u jeku postizbornih demonstracija u Srbiji.

Kosovo: Lideri kosovskih Albanaca primetno su bili nezadovoljni zajednickim saopstenjem sa njujorskog razgovora u kome je zapisano, pored ostalog, da se obe strane moraju angazovati na normalizovanju situacije u ovom delu balkanskog regiona "u skladu sa helsinskim principima o nepovredivosti granica". Tu formulaciju (iza koje su stali i koju su iznudili domaci "posmatraci" razgovora u Njujorku) oni su culi, medjutim, u poslednjih nedelju dana i u Pristini, od Kornbluma i Gelbarda, i u Vasingtonu, gde su neki od njih proveravali raspolozenje administracije i Kongresa oko krize koja se ovde i dalje smatrana potencijalno najopasnijom na Balkanu.

Jedan od tih vasingtonskih gostiju bio je pocetkom ove nedelje i Adem Demaci, kome je takodje ponovljeno (kao i Rugovi, prosle subote u Pristini) da SAD vide resavanje problema Albanaca na Kosovu iskljucivo u okviru Srbije, pri cemu je pojacan pritisak da se kao prvi korak na tom putu ostvarivanja ovih "nespornih prava" obezbedi ucesce albanskih politickih partija na predstojecim republickim predsednickim i skupstinskim izborima.

Demacijev odgovor na ovu americku sugestiju bio je u Vasingtonu kratak, ne moze biti kraci: Ne. Isto se culo i pre desetak dana u Njujorku, od lidera svih ostalih kosovarskih partija, sa obrazlozenjem da bi napustanje sadasnjeg bojkota i albansko ukljucivanje u politicki zivot Srbije predstavljalo "verifikovanje Miloseviceve genocidne politike iz Beograda". Odgovor vodja kosovskih Albanaca - u vidu upozorenja da se sadasnja blokirana situacija ne moze jos dugo drzati po kontrolom "imajuci u vidu rastuce nezadovoljstvo mladjih generacija, sto preti dosad najtezim sukobom na prostoru bivse Jugoslavije i krvoprolicem koje ce prevazici sve ono sto je dozivljeno u Hrvatskoj i Bosni" - nije, medjutim, bio propracen nijednim novim argumentom koji bi uticao na promenu dosadasnje poznate americke pozicije.

Crna Gora: U kongresnoj rezoluciji koja se priprema povodom situacije u bivsoj Jugoslaviji, nalazi se, kako se saznaje, i jedan paragraf podrske reformama zapocetim u Crnoj Gori - uz istovremeno izrazavanje zabrinutosti zbog tekuceg pokusaja Beograda da zaustavi taj proces u Podgorici.

Na Kapitol Hilu se, istovremeno, priprema poseta delegacije Skupstine Crne Gore (predvodjene Svetom Marovicem), sto se takodje smatra podrskom demokratskim snagama u ovoj nasoj federalnoj jedinici koje, kako se ocenjuje u Vasingtonu, premijer Milo Djukanovic olicava svojim angazovanjima i svojim politickim programom. U medjuvremenu, neke ovdasnje nezvanicne informacije govore da bi zapoceti proces oslobadjanja pet crnogorskih brodova iz americkih luka (prinudno usidrenih posle uspostavljanja sankcija UN, 1992) mogao da bude usporen u iscekivanju ishoda zapocete Miloseviceve operacije rusenja Djukanovica i, uopste, dovodjenja svih podgorickih politickih struktura pod neposrednu i posrednu kontrolu Beograda. Doskora se ocekivalo da bi pomenuti crnogorski brodovi, mozda, mogli da isplove negde pocetkom maja iz luka u Njujorku, Baltimoru i Nju Orleansu - a sad je jedino izvesno da je oko toga sve neizvesno.

U medjuvremenu, jos jedan signal kako stvari krecu i sta se u tom trouglu Vasington-Podgorica-Beograd sve dalje moze ocekivati. Ovdasnji anonimni izvor poverio je, naime, vasem dopisniku da je u sredu grcka vlada konsultovala americku administraciju pre donosenja odluke da se poseta Mila Djukanovica Atini zavrsi impresivnom i visestruko indikativnom grckom podrskom njegovom reformskom kursu u vidu dva kredita privredi Crne Gore, u vrednosti od 90 miliona dolara. Vasington je, kako se saznaje, dao punu podrsku ovoj transfuziji crnogorskoj privredi, pogotovu kad je sa grcke strane stigla i informacija o Milosevicevim nastojanjima da se zaustave pomenuti krediti i propratno upozorenje da ce, u protivnom, takva odluka "neminovno uticati" na odnose izmedju Beograda i Atine.

Hrvatska: Tudjman je ovih dana takodje imao retku priliku da se ponovo vidi sa Kornblumom, ali povod za ovaj dolazak vasingtonskog izaslanika bilo je (isto kao i u slucaju Beograda) samo predstavljanje novog mirovnog nadzornika za bivsu Jugoslaviju, Boba Gelbarda. Amerikanci su se, krajem februara, uzdrzali prilikom glasanja u MMF o kreditu Hrvatskoj u iznosu od 470 miliona dolara, a i u par navrata posle toga bilo je javno demonstrirano ovdasnje sve primetnije nezadovoljstvo Tudjmanovom politikom - kako povodom neispunjavanja nekih od glavnih odredaba Dejtonskog sporazuma (miniranje Bosanske federacije u Mostaru i sire, izvrdavanje obaveza prema Hagu), tako i u vezi sa tretmanom preostalog srpskog zivlja u Hrvatskoj i omogucavanja nesmetanog povratka i vracanja prava i imovine izbeglicama iz Krajine.

U medjuvremenu, je "Njujork Tajms" krenuo sa svojom dinamit-serijom o Tudjmanovim radovima na povampirenju ustastva u Hrvatskoj. Reagovanje ovdasnjeg jevrejskog i ostalog javnog mnjenja na te novinske tekstove prevazislo je vec sve ono sto se u poslednje vreme moglo cuti i procitati o nekim predstavnicima bivse Jugoslavije, tako da je, verovatno, samo pitanje vremena kad ce i Klintonova administracija dati nekakav svoj doprinos akciji razoblicavanja hrvatskog fasizma koju je pokrenuo najuticajniji americki list.