BILTOV IZVESTAJ GENERALNOM SEKRETARU UN O STANJU MIROVNOG PROCESA U BOSNI

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice ukazuje u izvestaju da se bez pomoci medjunarodne zajednice ne moze postici postavljeni cilj. Da bi se sprecio razvoj u suprotnom smeru od mirovnog sporazuma Bilt upozorava da se mora blokirati vojna opcija, kurs secesije i dominacija jedne grupe Bosnjaka

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Peti izvestaj Visokog predstavnika Generalnom sekretaru UN u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskih sporazuma je verovatno poslednji koji, u tom svojstvu, potpisuje Karl Bilt. Traganja za njegovim naslednikom su u toku, ali niko, kako saznajemo, nije preterano zainteresovan za preuzimanje njegove titule i njegovog posla. A zasto je tako, moze se zakljuciti i iz izvestaja koji smo juce dobili u briselskom Sekretarijatu Visokog predstavnika.

Osnovna intonacija izvestaja, koji pokriva period od pocetka decembra prosle do kraja marta ove godine, je relativno pozitivna i uslovno optimisticka. "Uprkos brojnim teskocama, mirovni proces se odvija u definisanom smeru... Obnova i reintegracija Bosne napreduje brze od bilo koje druge, uporedive posleratne situacije... ali je pred nama jos dug put. Ipak, ako bude pravog medjunarodnog angazovanja u BiH i regionu u godinama koje dolaze, ubedjen sam da ce mir u zemlji biti ojacan, kao i da ce snage evropske integracije i saradnje istovremeno stvoriti snaznu mrezu stabilnosti i bezbednosti u citavom regionu."

Citirane ocene preuzete su s pocetka i kraja obimnog izvestaja na 25 gusto kucanih stranica, a sve izmedju je katalog krsenja Dejtona, delovanja suprotnog preuzetim obavezama, bezakonja, zle volje, zloupotreba i ostalih problema koje Bilt eufemisticki definise "razlozima za zabrinutost." No, krenimo redom:

ZAJEDNICKE INSTITUCIJE su formirane i vecina je pocela kako-tako da funkcionise. Te institucije ce, medjutim, ostati "beznacajne prazne ljusture" ukoliko se ne usvoji minimalno zakonodavstvo neophodno za pocetak funkcionisanja u kljucnim oblastima njihovih kompetencija. To se pre svega odnosi na kljucne ekonomske zakone iz tzv. Paketa za brzi start (spoljna trgovina, spoljni dug, Centralna banka, budzet, carinska politika i porezi), bez cijeg usvajanja nema sporazuma sa MMF i nema nove konferencije donatora. U istom "paketu" predvidjena su i tri ne- ekonomska zakona: o drzavljanstvu, pasosima i imunitetu. Napredak na planu minimalnog zakonodavstva je, konstatuje Bilt, spor, jer se sukobljavaju dve tendencije: jedna koja bi da funkcije zajednicke drzave ogranici ispod dogovorenog nivoa, i druga koja bi da ih prosiri u pravcu unitarne drzave.

REPUBLIKA SRPSKA i dalje "pretenduje na drzavnost": u terminologiji njenih zakona; u zadrzavanju Ministarstva inostranih poslova koje je suprotno mirovnom sporazumu; u referencama na kljucna pitanja ekonomske saradnje sa inostranstvom sadrzanim u nedavno usvojenom Zakonu o Senatu; u deviznom zakonu kojim se daju siroka ovlascenja Narodnoj banci RS i govori o "novom dinaru." Bilt se posebno osvrce na sporazum o "specijalnim paralelnim odnosima" SRJ-RS i onaj o "carinskoj uniji", za koje konstatuje da su u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom, te insistira da se svi takvi sporazumi (ukljucujuci i onaj izmedju Hrvatske, BiH i Federacije) preispitaju u Skupstini BiH i dovedu u sklad sa Ustavom. Bilta, dalje, zabrinjava i "nepostovanje koje su pojedini lideri RS ispoljili prema odredbama i proceduri Ustava Republike Srpske", sto je posebno doslo do izrazaja kada je Krajisnik potpisao sporazum sa Jugoslavijom u ime RS. A dok se nastavljaju takva "zakonodavna poziranja" - konstatuje Bilt - "ekonomija Republike Srpske tone sve dublje u propast." Kako bi se sprecio ekonomski kolaps, ulazu se napori da se deo medjunarodne pomoci usmeri na RS... ali pod obaveznim uslovom saradnje u mirovnom procesu. Kaze Bilt: "Vlastima Republike Srpske mora da bude jasno da njihove aktivnosti mogu voditi drasticnim redukcijama planirane ekonomske pomoci i povecanim socijalnim nemirima, koji bi u krajnjoj liniji isli na stetu kako njih samih, tako i naroda koji tvrde da predstavljaju."

MEDIJI: Zbivanja u regionu, po Biltu, "podvlace vitalnu ulogu nezavisnih medija za uspostavljanje demokratije i stabilnosti." Uprkos tome sto je Ured visokog predstavnika dao "prioritetan znacaj razvoju i konsolidaciji nezavisnih medija u svim delovima BiH", Bilt u svom izvestaju nije nacisto gde je, u tom pogledu, situacija gora: u Republici Srpskoj ili u Zapadnoj Hercegovini.

POVRATAK IZBEGLICA: Ne moze se ocekivati njihov znacajniji povratak... ako je u zemlji i dalje "ekonomski i socijalni ocaj." U tom je kontekstu, po Biltu, posebno zabrinjavajuce sto delovi zemlje iz kojih potice najvise izbeglica (RS, gde je "etnicko ciscenje" bilo najtemeljitije), prima najmanje ekonomske pomoci.

SLOBODA KRETANJA: Najveca prepreka tome, po Biltu, je "policijska praksa u oba entiteta, a posebno duz linija njihovog razdvajanja."

NESTALE OSOBE: Njihov je broj i dalje neizvestan: Medjunarodni Crveni krst je primio prijave za 19.000 nestalih; bosanske vlasti procenjuju njihov broj na oko 30.000; a za sada je razjasnjen status svega 1.000 nestalih osoba.

LJUDSKA PRAVA: Mirovnim sporazumima sve strane su garantovale "najveci stepen medjunarodno priznatih ljudskih prava", ali ni jedna to ne smatra zakonski obavezujucim. I Federacija i RS su prosle godine priznali da njihovi zakoni o "napustenoj imovini" krse osnovna ljudska prava... ali ih do sada nisu uskladili sa mirovnim sporazumom. Kao i u slucaju slobode kretanja, i ljudska prava najvise krse oni koji bi trebalo da ih stite: policije, u oba entiteta. Kao posebno drasticne primere, Bilt navodi incident u Mostaru 10. februara (kada je policija pucala na civile, ubila jednog i ranila 20), te cinjenicu da se policija RS nije potrudila da kako treba istrazi cetiri odvojena slucaja ubistva Bosnjaka u Teslicu, Doboju, Dubravi i Zvorniku. Najdrasticniji slucajevi diskriminacije na etnickim osnovama, sikaniranja i zastrasivanja manjina, njihovog proterivanja, rusenja i paljenja kuca... se, po Biltu, registruju u Republici Srpskoj i Zapadnoj Hercegovini.

SARADNJA SA TRIBUNALOM: Republika Srpska i hrvatski deo Federacije su i ovde u slicnoj poziciji. I jedni i drugi, naime, ne ispunjavaju svoje osnovne obaveze: ne izrucuju optuzene za ratne zlocine, cije prisustvo u BiH, po Biltu, "nastavlja da ugrozava mirovni proces i predstavlja ozbiljnu prepreku pomirenju." Prema njegovim informacijama, osobe protiv kojih je u Hagu podignuta optuznica i dalje vrse javne funkcije u opstinama Prijedor, Bosanski Samac i Foca. Upravni odbor Saveta za implementaciju mira je nalozio Biltovom uredu da o tome prikupi dokumentaciju, kako bi se protiv pomenutih opstina mogle preduzeti nespecificirane "konkretne mere." A sam Bilt ce, kako je najavio, preporuciti medjunarodnim organizacijama da sa njima obustave sve kontakte, sto ce reci i svaki vid pomoci. Bilt je, takodje, zabrinut i zbog tolerisanja prisustva izvesnog broja optuzenih u opstini Vitez. Konacno, u ovom poglavlju izvestaja je preporuka karantina za Krajisnika, zbog njegovog tolerisanja aktivnosti "sile zla i intriga."

Pomenuta "sila" je Radovan Karadzic, koji uprkos medjunarodnoj poternici koja je za njim raspisana i obavezama koje je sam preuzeo.... "uporno nastoji da utice na politicki proces" u Republici Srpskoj i sire, te time - po Biltu - "prlja one pojedince i institucije koji to tolerisu." Buduci da je jedan od takvih i Momcilo Krajisnik, Visoki predstavnik je u svom najnovijem izvestaju generalnom sekretaru UN preporucio da se "kontakti s njim ogranice na najosnovnije poslove vezane za njegovu funkciju clana Predsednistva."

TRI IZAZOVA: Da bi se sprecio politicki razvoj koji bi zemlju odveo u suprotnom pravcu od mirovnih sporazuma, Bilt na kraju svog izvestaja posebno upozorava na "tri kursa akcije" kojima se medjunarodna zajednica mora suprotstaviti.

Prvi je: "blokirati vojnu opciju." Vazno je, po njemu, uputiti svim stranama jasnu poruku da ni posle povlacenja Sfor juna 1998, "medjunarodna zajednica nece tolerisati niciji pokusaj da pribegne sili." Kada im se ta opcija izbije iz glava, lideri tri strane ce se - barem kako se Bilt nada - "skoncentrisati na urgentna politicka, ekonomska i socijalna pitanja."

Drugi nepozeljni kurs akcije je secesija. Ne toliko otvorena, jer je jasno da je medjunarodna zajednica ne bi tolerisala, koliko "puzajuca secesija." A zametke takve secesije Bilt vidi u "specijalnim odnosima" Beograda i Pala, te jos jednom istice kako je neophodno takve sporazume dovesti u sklad sa Ustavom BiH.

Konacno, treci izazov je "dominacija postojecih politickih institucija jedne grupe - Bosnjaka." Bilt, tim povodom, uocava da se "stare strukture odrzavaju u zivotu... mada su morale da budu demontirane uspostavljanjem novih struktura Federacije i zajednickih institucija BiH." Cinjenica da jos nije postavljen ili potvrdjen ni jedan ambasador, uprkos sporazumu da se to obavi do 31. marta, po Biltu ukazuje na "opasnost dominacije suprotne duhu i slovu mirovnog sporazuma."