BITNA ULOGA SAD ZA USPESNOST DJUKANOVICEVE POSETE ATINI

Grcka vlada konsultovala americku administraciju za svoju odluku da crnogorsku privredu pomogne sa dva kredita u iznosu od 90 miliona dolara. Podrska Vasingtona dobijena odmah. Milan Milutinovic trazio, pre toga, od Atine da zaustavi pomoc Crnoj Gori

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Dobro obavesteni vasingtonski izvor potvrdio je da su i SAD odigrale odredjenu ulogu u odobravanju kredita od 90 miliona dolara koje je Milo Djukanovic dobio pre nekoliko dana u Atini za finansiranje procesa ekonomskih reformi zapocetih u Crnoj Gori.

Sudeci prema ovoj informaciji, grcka vlada konsultovala je u sredu americku administraciju (i dobila odmah podrsku Vasingtona) za svoju odluku da se crnogorska privreda pomogne sa dva kredita u iznosu od 50 i 40 miliona dolara. Ovoj konsultaciji izmedju Atine i Vasingtona preThodilo je, kako smo obavesteni, vise uzastopnih telefonskih intervencija jugoslovenskog ministra inostranih poslova Milana Milutinovica, kojima je od sefa grcke diplomatije Teodorosa Pangalosa trazeno da se zaustave pomenuti krediti vladi Crne Gore - uz propratno upozorenje da ce, u protivnom, takva odluka o pomoci crnogorskoj provredi "neminovno uticati" na odnose izmedju Beograda i Atine.

Kako se saznaje, do slicnih intervencija iz Beograda dolazilo je i pre toga, u nastojanju da se onemoguci poseta predsednika vlade Crne Gore Atini, pri cemu su ti zahtevi obrazlagani poznatim optuzbama koje u poslednje vreme rukovodstvo Srbije i kontrolisani mediji lansiraju na racun premijera Djukanovica i njegove politike.

Bilo kako bilo, americka administracija podrzala je grcku kreditnu transfuziju vladi Crne Gore, s tim sto se, istovremeno, na vasingtonskom Kapitol Hilu obavljaju pripreme za posetu parlamentarne delegacije iz Podgorice, predvodjene predsednikom Skupstine Svetozarom Marovicem.

U vezi sa tekucim politickim potresima u preostaloj Jugoslaviji - neke vasingtonske nezvanicne informacije govore da bi mogao da bude usporen (ako ne i potpuno zaustavljen) nedavno zapoceti proces oslobadjanja pet crnogorskih brodova, koji se nalaze prinudno usidreni u americkim lukama vec skoro pet godina - od uspostavljanja sankcija Ujedinjenih Nacija prema SRJ.

Odluka o deblokadi ovih brodova doneta je pocetkom marta (u vreme posete predsednika Vlade Crne Gore Vasingtonu), ali - kako sad stvari stoje - Klintonova administracija ce, po svemu sudeci, sacekati sa realizacijom tog procesa dok se jasnije ne sagleda ishod zapocete Miloseviceve operacije rusenja premijera Djukanovica i, uopste, dovodjenja svih politickih i drzavnih struktura Crne Gore pod kontrolu Beograda.

Na osnovu prvobitnog plana, inace, ocekivalo se da bi pomenutih pet crnogorskih brodova moglo da napusti americke luke negde pocetkom juna ove godine.