Subota, 19. april 1997. | ||
VETON SUROI, GLAVNI UREDNIK "KOHE" POSLE ALBANSKO-SRPSKIH PREGOVORA U NJUJORKUPocetak medjusobnog postovanja
U interesu Albanaca je demokratizacija Srbije, jer ce to stvoriti uslove za resavanje i kosovskog pitanja. Srbi sa Kosova sami sebe sveli na kolonijalne administratore, sto je suprotno njihovim interesima
Natasa Bogovic
Srbi i Albanci ce ubuduce u pregovore ulaziti s postovanjem
pozicija onog drugog, tako da se ne moraju ubedjivati da su te
pozicije pogresne. Srbi se moraju odreci svojih politickih
ambicija da kontrolisu Kosovo da bi doslo do dijaloga, ili da
ubedjuju Albance da se oni moraju odreci ambicija o nezavisnosti
Kosova, kaze Veton Suroi za "Nasu Borbu", posle povratka sa
pregovora u Njujorku.
|
Pre njujorskih pregovora, Albanci su, za razliku od Srba,
odrzali medjusobne konsultacije. U pregovorima nisu ucestvovali
Srbi sa Kosova. Da li je moguce doci do resenja bez njih?
- Albancima je bilo lako da grade zajednicku koncepciju, jer je
albanska politika svoje osnove postavila jos 90. i 91. godine
izjasnjavanjem na referendumu i gradjenjem nenasilne politike,
cime je politicka platforma postala organska. Ona je deo
svakodnevice svake porodice. Ne polazi od liderskih pozicija, vec
iz korena, tako da nije bilo tesko graditi poziciju za Njujork. S
druge strane, Srbi sa Kosova su sebe doveli u veoma cudnu poziciju,
jer su se tokom 80-ih godina zalagali za to da se njihovo
odlucivanje prenese na Beograd. Bili su nezadovoljni postojanjem
Skupstine Kosova, Ustava, izvrsnih tela, sudova... Time su sebi
zatvorili put da ucestvuju u gradjenju demokratskog drustva i
eliminisali sebe, ne samo ukupne odgovornosti vec i ucestvovanja u
kreiranju i odgovornosti. Aktivnim ucestvovanjem vidjenijih Srba
sa Kosova u jednom vidu kolonijalne politike oni su postali
obicni kolonijalni administratori Kosova, sto otezava njihovu
poziciju. Prvi put u poslednjih 50 godina oni su doveli sebe u
situaciju da se direktno antagoniziraju sa Albancima, sa
komsijama, i to je za njih veoma nezahvalna pozicija. U takvom
sistemu centralizacije kojem su oni doprineli, preneli su sve
nadleznosti i u izbornim demokratskim pravilima politickim
partijama u Srbiji, a to znaci da ce u svim buducim pregovorima
Albanaca i Srba oni imati toliko glasova koliko su imali na
izborima - to je veoma malo, jer su svoje glasove na proslim
izborima preneli na SPS i sada ona mora odlucivati o njihovoj
buducnosti.
Srbi sa Kosova su ovim doveli sebe u takvu situaciju da mora
doci do radikalnog preokreta u njihovoj politickoj poziciji, a to
je dovelo do paradoksa da su majorizirani od strane Srbije, ne od
strane Albanaca. Sada moraju promeniti te pozicije tako da
ucestvuju u kreiranju svog polozaja unutar buduceg demokratskog
Kosova. Taj radikalan preokret ce, nadam se, njima obezbediti
mnogo bolju poziciju.
|
Kakva je bila atmosfera u kojoj su se odrzali pregovori?
- Necu graditi ruzicastu sliku razgovora - oni su bili teski, iskljucivi sa obe strane, emocionalni. Medjutim, postojalo je zalaganje da se dodje do tacaka koje mogu biti dodirne. Buduci pregovori ce takodje biti u teskoj atmosferi, cak uzareni, ali mora postojati opredeljenje, odgovornost obe strane da se nadju dodirna mesta i ona koja su u vezi sa fundamentima gradjenja demokratskog drustva. Obe strane se, zapravo, uce demokratiji, iako su Albanci u prednosti, jer nisu pribegli nasilju. Srbija i srbijanski politicki establisment godinama su ukljuceni u rat i to je sasvim razlicita dimenzija gradjenja drustva - prvo razgradjivanje, pa potom gradjenje. Veoma je tesko za srbijanski politicki vrh da gradi demokratiju iz tog polozaja. Medjutim, u nasem je interesu da dodje do identifikacije Srbije, njenog establismenta sa demokratskim vrednostima i sto se to brze uradi, bice stvorene bolje pretpostavke za resenje kosovskog pitanja.
Najavljuje se nova runda pregovora u Srbiji. Da li verujete da ce do njih doci i da ce ucestvovati i predstavnici srpskih vlasti?
- Uvek ce biti nekog treceg kruga - da li pod okriljem iste organiazcije koja je sada organizovala pregovore ili nekog drugog, nije toliko bitno. Vlast ce morati ozbiljno da razmisli o svojoj poziciji. Ukoliko je do sada, posle Dejtona, pokazivala mesovite signale, sada su prevagnuli negativni. Posle novembarskih dogadjanja u Beogradu, srbijanska vlast mora da razmislja kako dalje - da li ce ponovo u izolacionizam ili otvaranje prema svetu. Verovatno ce uskoro doci do prebacivanja moci na Federaciju i potom ce se verovatno okrenuti druga strana i reci da vise ne vazi ono sto je bilo juce i preci na novu politiku gradjenja miroljubive koegzistencije. Ukoliko do toga dodje, verovatno ce biti otvoreno i pitanje Kosova, iako ne ocekujem da se taj problem lako resi ili zatvori.
Nije li se otislo predaleko da bi se tek sada vracali na "bazicne stvari" - otvoriti komunikaciju?
- Otislo se verovatno predaleko, ne samo sa optuzbama, vec postoji apsolutno bezakonje u kojem vlada sila, koja je nametnuta iz Srbije, a onda ocekujete da se ljudi ponasaju uljudno. A to se i desilo. Zapravo, ljudi mogu komunicirati i u prisustvu sile, ali to ne znaci da silu postuju. To, jednostavno, znaci da s kosovske strane postoji zelja da se stvari resavaju nenasiljem, ubrzanim tempom i da se postuju principi u gradjenju demokratskog drustva.
Tokom njujorskih razgovora, beogradski mediji su se uglavnom bavili odnosima unutar koalicije "Zajedno". Kako ste ih Vi doziveli i kako, uopste, vidite odnose na srpskoj politickoj sceni?
- Nisam primetio nikakve sukobe tokom okruglog stola. Cuo sam, naravno, da postoje nesuglasice. Srbija je dosta daleko od demokratije. Srpska opozicija mora proci kroz sopstveno prociscenje, jer je tokom proteklih godina, sa izuzetkom Gradjanskog saveza Srbije, postojala njena identifikacija sa projektom velike Srbije. On je razrusen, ali samo kao konsenzus, ali ne i kao projekat. Tesko je graditi demokratiju u Srbiji u postratnom stanju i taj deo konflikta se mora shvatiti. Novembar, decembar i januar su pokazali da je energija za gradjenje civilnog drustva mnogo jaca nego sto se pretpostavljalo, nego sto su i same stranke mogle zamisliti. Mislim da su svi bili iznenadjeni koliko energije postoji unutar srpskog naroda za apsolutnim menjanjem koncepta politike na kojoj je gradjena Srbija.
Kornblum je tokom svoje proslonedeljne posete jasno i glasno
stavio do znanja Rugovi da treba psiholoski da pripremi svoj
narod i na mogucnost da Kosovo ostane unutar Srbije, a ta solucija
nije pominjana medju Albancima u Njujorku.
Kornblumovo prisustvo i reagovanje bilo je paralelno sa onim
sto su albanski politicki lideri i deo medija radili vec
godinama - pokazivali samo jednu stranu medalje, stalno ukazivali
da postoji podrska americke administracije. Konrblum time nije
iskazao potpun americki stav, vec jedan deo kontradikcije koja
postoji izmedju americke administracije i albanskog politickog
faktora, a koji su albanski politicari godinama krili i pompezno
objavljivali uvek drugaciji stav. Time je doslo do ozbiljnog
poremecaja verovatno u medijskoj sferi, jer je prvi put iskazivan i
takav stav. Americki stav je, medjutim, mnogo siri od onoga sto je
obrazlagano i sto je stampa zabelezila, a to je bazican stav o
postovanju helsinskih odredbi o nepovredivosti granica silom.
Medjutim, i podrska nenasilnoj politici i politici gradjenja
demokratskog drustva koje ce, na bilateralnoj osnovi, u buducim
srpsko-albanskim pregovorima naci zajednicko resenje. Ukoliko to
zajednicko resenje bude bilo nezavisnost, nema nikakvog razloga da
se to ne podrzi. Medjutim, ono sto nece dobiti podrsku jeste
unilateralno gradjenje politike.
|
Uprkos albanskom konsenzusu medju ucesnicima u dijalogu postojale su razlicite varijacije iste teme - od koncepcije DSK, Kosovo otvoreno i prema Srbiji i prema Albaniji, do Balkanije koju predlaze Adem Demaci. Kako su ta razmimoilazenja primljena u americkoj administraciji?
- Veoma je dobro da postoje te varijacije. To odslikava realnost u drustvu i ukazuje na elementarnu cinjenicu da je u Njujorku bilo sedam ljudi, da nije bilo takvih varijacija trebalo bi poslati samo jednog koji bi ponavljao iste stvari.
Da li njujorski skup moze da bude uvod u zaostravanje odnosa?
- Izgleda paradoksalno, ali postoji veoma ozbiljna mogucnost da se posle njujorskog skupa, ne samo zbog vlasti vec i zbog viska emocija koje su postojale na skupu, dodje do sasvim obrnutog resenja od onog koje se trazilo u Njujorku, do otvaranja procesa pregovora. Postoji mogucnost da se autizam vlasti prenese kao matrica i na kosovsko pitanje i da se jos vise pritegnu srafovi represivnih metoda i pokusa da se promeni nenasilan koncept Albanaca.
Kako ocenjujete Milosevicevu koncepciju sporazuma sa RS, odnosa sa Crnogom Gorom, zatezanje prema Kosovu?
- On je osetio slobodan prostor posle Dejtona i iskoristio ga je i prema medijima i prema opoziciji. Na zalost, Miloseviceva politika poslednjih godina pokazuje samo jednu matricu, a to je da doticni gospodin moze krenuti u demokratskom pravcu samo pod jakim pritiskom.Taj pritisak bi trebalo da oseti ovih dana od medjunarodne zajednice ukoliko zeli da promeni situaciju. Praksa je, takodje, pokazala da ukoliko ne postoji unutrasnji pritisak za demokratizaciju drustva u Srbiji, ne moze postojati ni ta energija, to dvojno reagovanje medjunarodne zajednice koja je skoro iskoristila sve svoje adute i sada ceo pritisak koncentrise na spoljni zid sankcija.
Da li je moguce da se predsednik Milosevic vrati na pozicije iz '91. godine?
- Postoji ta mogucnost, ali to je veliki rizik. Milosevic je preuzeo mnogo rizika, ali brizljivo osluskuje sta se desava vani, posebno u Vasingtonu i drugim centrima moci. Ukoliko bi gospodin Milosevic usao u ratnu avanturu, to bi verovatno bio ne samo njegov politicki kraj, vec bi ceo region uveo direktno u vojno prekomponovanje sto bi bio veliki rizik i za njega i za mnogo cega drugog.
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |