ZAVRSENA RASPRAVA O OVLASCENJIMA MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA U ODNOSU NA SUVERENE DRZAVE

Ekipa hrvatskih predstavnika predvodjena Ivanom Simonovicem, ambasadorom RH u UN ocenio je izdavanje naloga suverenim drzavama kao "nezakonite i stetne". Vasija Vidovic zastupnica BiH podrzala je argumente Luiz Arbur da potpisnice Dejtonskog sporazuma imaju posebne obaveze prema Tribunalu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Drugog dana javne rasprave o ovlascenjima haskog Tribunala u odnosu na suverene drzave, glavnu rec je vodila brojna ekipa hrvatskih predstavnika, predvodjena dr Ivanom Simonovicem, ambasadorom Republike Hrvatske u UN. Izlazuci osnovni politicko-pravni stav svoje vlade, koji su zatim detaljnije razradjivali dva americka advokata i jedan zagrebacki profesor prava, Simonovic je naloge suverenim drzavama pod pretnjom kazne osporio kao "nezakonite, nepotrebne i stetne." Za takve naloge, po misljenju Hrvatske, nema pravnih temelja ni u Statutu i drugim aktima Tribunala, a ni u vazecem medjunarodnom pravu. Nalagati drzavama pod pretnjom kazne je, po Simonovicu, nepotrebno - jer i Hrvatska i sve ostale drzave imaju jasnu obavezu da se povinuju zahtevima Tribunala. Hrvatska, tvrdi Simonovic, tu svoju obavezu u celosti ispunjava. Konacno, hrvatski stav je da su takvi nalozi stetni, jer "povredjuju suverenost", "jacaju otpor saradnji" i stvaraju vec pomenuti "opasan presedan." Simonovic se posebno ostro suprotstavio stavu Tuzilastva da drzave bivse Jugoslavije, buduci da se mogu smatrati "drzavama-krivcima" - imaju posebne obaveze da se podvrgavaju zahtevima Tribunala, vece od obaveza ostalih drzava. Hrvatska ne moze da tolerise da je smatraju "drzavom-krivcem", rekao je Simonovic.

Sve suprotno od toga je pred Sudom zastupala predstavnica vlade Bosne i Hercegovine, Vasvija Vidovic. Ne samo sto je u potpunosti podrzala pravo Tribunala da pod pretnjom kazne izdaje naloge njenoj i ostalim drzavama, vec je, takodje, prihvatila agrumente tuzioca o posebnim obavezama koje prema Tribunalu imaju drzave bivse Jugoslavije sto, kako je istakla, proizlazi i iz njihovog statusa potpisnika Dejtonskih sporazuma, kojim su se obavezale na potpunu saradnju i prilagodjavanje svog unutrasnjeg zakonodavstva takvoj obavezi. Na Dejtonski sporazum kao pravni osnov za izdavanje obavezujucih naloga ukazala je i profesor Rut Vedzvud sa americkog univerziteta, Jel primecujuci da su se - potpisujuci taj medjunarodni ugovor - drzave bivse Jugoslavije "odrekle mogucnosti da se zahtevima Tribunala odupiru pozivajuci se na svoja 'suverena prava'."

Predstavnica Bosne i Hercegovine je, takodje, podrzala i stav tuzioca da - u slucaju neispunjavanja obavezujucih naloga - Sud moze da izda nalog za hapsenje i privodjenje u Hag drzavnog funkcionera cija je to bila obaveza, kao i da moze da ga kazni za "nepostovanje Suda." Vecina eksperata je, takodje, misljenja da Tribunal moze da izrice kazne drzavnim zvanicnicima na osnovu clana 77 Pravila postupka, kojim se za "nepostovanje suda" predvidja novcana kazna od 10.000 dolara ili 6 meseci zatvora. Sto se, pak, kaznjavanja drzava tice, preovladjujuce je misljenje da je za to nadlezan Savet bezbednosti, kojem Tribunal moze da se obrati u slucaju da neke drzave odbijaju da izvrse njegove obavezujuce naloge.

Zakljucujuci raspravu, sudija Mekdonald nije najavila kada ce biti saopstena odluka Drugog pretresnog veca. Posto je ostalo da u narednih mesec dana Hrvatska dostavi dodatne pismene podneske i tuzilastvo na njih odgovori, logicno je pretpostaviti da ce do saopstavanja odluke o ovlascenjima Tribunala, proteci najmaje dva meseca.