IZBEGLICE SE VRACAJU U KRAJINU

Ognjiste zvano zelja

U Vojnicu, gde je nakon "Oluje" ostalo 100-200 ljudi, sada zivi njih hiljadu Hrvatski domicilni zivalj zeli povratak Srba. Naseljavanje bosanskih Hrvata znatno je promenilo sliku ovih prostora

Po gotovo svakodnevnim prijavama koje stizu Helsinskom odboru, zelja velikog broja izbeglica je, da se vrati u Hrvatsku, na svoja ognjista. U protekla tri meseca preko UNHCR, u Hrvatsku se vratilo 943, a protekle godine 1.779 Srba i to pretezno u Krajinu - kazu u Helsinskom odboru.

- Drzava SRJ, zvanicno, nista nije ucinila da se povratak izbeglih omoguci. Problem izbeglistva umesto da se resava, njime se manipulise. Pozadina popisa - koji je sprovodio Komesarijat Republike Srbije, pre godinu dana kada se samo 9,2 odsto od ukupno izbeglih (537.937), izjasnilo se za povratak, 22 odsto nije znalo, a ostali su izrazili zelju da se integrisu u mestima sadasnjeg boravka u SRJ - je iznudjivanje materijalnih sredstava, na racun zelje ljudi da ostanu. Medjutim, pre popisa imali smo podatke po kojima je 33.000 ljudi zeli da se vrati u Hrvatsku, - kaze za "Nasu Borbu" Ninko Miric, advokat u Helsinskom odboru.

Drzava je preuzela obavezu da se brine o 54.409 izbeglih koji su smesteni u kolektivnim centrima. S druge strane, izbegli koji su u iznajmljenim stanovima, mesecno prakticno finansiraju ovu drzavu sa pet miliona maraka kaze Miric, i kao jedan od najvecih paradoksa navodi primer centra "Pcelica" u Kragujevcu, u kome su smesteni tesko oboleli, a koji je jedinstven za nase podrucje, jer u njemu su ostali pacijenti iz cele bivse Jugoslavije. U "Pcelici" je smesteno 11 prognanih, a potrebnih 187 dinara drzava za njih ne izdvaja.

- Od 181.000 izbeglih u "Oluji", 50 odsto, sigurno vec sada zeli povratak. Tako bi se u Benkovac vratilo oko dve-tri hiljade, ljudi. U Vojnicu je nakon "Oluje" ostalo 100-200 ljudi, sada ih je tamo oko 1.000 - kaze Miric.

Otkupljena trecina vojnih stanova
Jedan od gorucih problema u Hrvatskoj, kaze se u saopstenju Komiteta za zastitu ljudskih prava u Splitu, je u sferi pravosudja. Delozacije bespravno useljenih u stanove, gotovo da se ne izvrsavaju i pored donesene izvrsne odluke suda - zbog sprege sudstva, vojne i civilne policije. Tako na primer, kaze se u saopstenju, od 8.000 stanova JNA, otkupljena je tek trecina. Iz stanova nisu izbacene samo obitelji srpske nacionalnosti iz mesovitih brakova, nego i pripadnici drugih etnickih zajednica. Muslimanskoj obitelji B. koja u Splitu zivi preko 22 godine, iako je resenje suda pozitivno po njih, nije omogucen povratak u stan. Kao jedan od nacina da se dodje do njihove imovine, bilo je odbijanje zahteva obitelji da dobiju domovnicu, s obrazlozenjem da "ne poznaju obicaje i jezik hrvatskoga naroda", kaze se u saopstenju, Komiteta za zastitu ljudskih prava u Splitu.

Obilaskom hrvatskog teritorija, kaze Miric, da se zakljuciti da hrvatski domicilni zivalj, uopsteno posmatrano, jer ipak je proslo manje od dve godine od ratnih sukoba, zeli povratak Srba. Naseljavanje bosanskih Hrvata, znatno je promenilo, kulturnu i tradicijsku sliku, pa u tome moze biti jedan od razloga. Jedan mali broj Srba koji se vratio, vec se snasao, a neki su dobili i kredite za kupovinu stoke. Medjutim, to je jos uvek samo kap, koja ne kazuje da ce tako biti u globalu, kaze Miric. Nevladine humanitarne organizacije koje deluju na terenu po Hrvatskoj, bolje se brinu o povratnicima i srpskom zivlju, nego ovdasnje. Kao primer, Miric navodi Vojnic, gde je u mestu Dunjak, izgradjeno prihvatiliste, dok se ne obnove domovi.

- Medjutim, Srbi povratnici u Hrvatskoj, ipak, nemaju isti polozaj kao bosanski Hrvati. Oni su mahom smesteni u srpskim kucama, primaju po 250-300 kuna i i humanitarnu pomoc u hrani svakog meseca. Zvanicna vlast, Srbe tretira samo kao socijalne slucajeve.

Z. M. J.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /