ALBANSKA DRAMA SA OVE STRANE PASTRIKA

Opusteo "Sip-sop", zavladala panika

Nue Lekaj iz Karasin Djerdja izresetan kada je slucajno naisao pored prodavnice koju su pljackala naoruzana lica iz susedne Albanije. - Neophodna sigurnija zastita granice, ili ce mestani sami organizovati straze. - Zamro "Sip- sop"

Vracajuci se sa vecere, koju je povodom povratka kuci pecalbara za katolicki uskrs organizovao jedan seljanin, oko ponoci, izmedju 11. i 12. aprila ove godine hicima iz automatske puske (ili pusaka) izresetan je Nue Lekaj (40) kurir osnovne skole iz Karasin Djerdja u Prizrenskoj opstini. NJega su mrtvog posto su pre toga culi tri rafala i dva pojedinacna pucnja, sasvim slucano pored prodavnice nasli Les Lekaj i Mark Kondrecaj. Shvativsi da su ga ubili naoruzani banditi iz Albanije, jer je Nue sasvim slucajno naisao na strazu dok su njihovi kompanjoni razbili vrata i usli u prodavnicu da pokupe sto se poneti moze (mada se kasnije pokazalo da su poneli samo neke bezvredne stvari i steku cigara). Tek oko dva sata posle ponoci uspeli su kolima da izidju iz sela i obaveste prizrenski SUP. Inspektori SUP, koji su dosli oko devet sati sutradan, nasli su osamdesetak ispaljenih caura, tridesetak neispaljenih metaka i jedan okvir.

Panika i strah

- Pokojni Nue Lekaj, koji je za sobom ostavio petoro dece, zenu i roditelje, tragicna je zrtva naoruzanih bandi iz Albanije koji prelaze granicu da bi ovde pljackali, ne plaseci se pri tom i da pucaju i ubijaju neduzne ljude. Bilo je ranije raznih pljacki pocevsi od stoke i ostalih dobara, ali ovo je prvi slucaj da je ubijen jedan nas mestanin, kaze za "Nasu Borbu" Mark Kondrecaj i dodaje: "U selu, a tako je, kako cujem, i u Zjumu i okolnim selima Hasa, veome je prisutna zabrinutost i strah sta ce biti nocu ili u toku narednog dana. Verujem da su oni imali svoje jatake ovde iz nase okoline. Kako inace mogu preci granicu i po snegu, koji gore u planini dostize visinu i do dva metra, obave posao i opet se vrate neopazeni. U normalnim uslovima, kada nema snega, do granice sa Albanijom pesaci se oko cetiri sata. Ja cu ovih dana da odem u Knjazevac, gde imam pekarsku radnju, ali iskreno se plasim za svoje mestane ovde dok se situacija u Albaniji ne smiri i vrati toliko naoruzanje uzeto iz skladista".

Ozbiljno razmisljamo o strazi
- Jos ne mogu da dodjem sebi od one veceri kada sam, posto sam u mraku osetio da sam nogom dodirnuo nesto meko i kasnije upaljacem video da je to izresetani Nue. Ovde sada vlada panika. Ljudi se stalno pitaju sta je, i ko je sledeci na redu. Mi cemo ovih dana, i ako vec kasnimo, na nivou Mesne zajednice Zjum doneti odluku sta cemo preduzeti da nam se nesto slicno ponovo ne desi. Ozbiljno razmisljamo i o uvodjenju straze na odredjenim punktovima u i oko nasih sela - kaze Les Lekaj predsednik MZ i nastavlja: "Molimo nadlezne u VJ i MUP-u da nas adekvatnije zastite od ovakvih upada naoruzanih bandi iz susedne zemlje. Mi smo lojalni gradjani SRJ i valjda zasluzujemo da budemo i adekvatno zasticeni od nadleznih organa nase zemlje. Najbliza karaula "Mile" odavde je udaljena petnaestak kilometara sto nije ni mnogo a ni malo.

Gospodin Les tvrdi da su nekoliko njegovih mestana, cuvajuci stoku iznad sela ili za vreme sece drva za ogrev, u sumi vidjali, i to u vise navrata, naoruzane nepoznate ljude. U Ljubizdi Has ukrali su dva vola. Slicno je bilo pre izvesnog vremena i u Djonaju. Tom Lekaj iz Karasin Djerdja ostao je bez kompletnog kucnog inventara od frizidera, tepiha i sve sto su mogli da ponesu sa sobom.

Iz Hasa su u Albaniju otisli oni koji su tamo otvarali, uglavnom, ugostiteljske objekte posto su se zbog rata vratili iz Hrvatske, Slovenije ili Bosne i Hercegovine. Nakon dolaska Avramovica na celo NBJ i stabilnog dinara, svi su se vratili u SRJ. Istina, sa Kosova ima i onih koji su ulozivsi dosta kapitala, ostali u Albaniji i do pre mesec dana.

Prilikom dolaska u Karasin Djerdj (u kojem trenutno zivi oko 800 mestana a dva puta ih vise u pecalbi) udaljenog od Prizrena oko 18 kilometara u autobusu "Prizren-prevoza" mladic iz Zjuma, koji kao pekar radi u Jagodini uz molbu da mu ne pominjemo ime, rekao nam je da nije tacna tvrdnja o izuzetno dobroj cuvanosti granice.

Naprotiv, bar tako je na ovom delu, granica je totalno zapostavljena. Iz tog razloga, naoruzane bande iz Albanije mogu da rade sto zele i izivljavaju se nad neduznim i nenaoruzanim narodom, u ovom delu Hasa". Kako tvrdi ovaj mladic jedna delegacija iz Zjuma zatrazila je od nadleznih vojnih i policijskih organa ili adekvatniju zastitu ili oruzje da se sami brane.

Komisije nisu ravnodusne
Ljubazni gospodin, svojih sezdesetak godina, za "Nasu Borbu" ovako je komentarisao dogadjaje u Albaniji: - Ne mogu da shvatim odakle tolike necivilizovanosti moje sabrace preko granice. Paljenje fakulteta, unistavanje tolikih naucnih projekata radjenih i po cetrdesetak godina zajedno sa mnogim naucnicima iz Evrope, da ne govorimo o ostalim stetama mogu samo oni koji nisu svesni svoje samobitnosti. Procitao sam da su nekolicina njih, u Tuzima prodali supermoderan tenk za hiljadu maraka cija je prava vrednost bar pedeset puta veca. Sto pre bude obuzdana anarhija u maticnoj nam drzavi i mi cemo biti sigurniji i bezbrizniji. Ako u susedstvu nije dobro, ni komsije nisu ravnodusne.

Pijaca sablasno prazna

Na drugoj strani prizrenske opstine situacija je nesto drugacija. U Zuru, jednom od pet najvecih sela na Kosovu, udaljenom desetak kilometara od granicnog prelaza Vrbnica, nemaju takvih problema. VJ im je blizu a u samom naselju imaju i stanicu milicije. Slicno je i u okolnim selima ovog kraja. Jedina je novost, kazu, sto ovuda ne prolaze velike kolone motorizovanih Albanaca koji su svakodnevno hitali da na prizrenskom buvljaku (valjada zbog njih i nazvan "Sip- sop" sto bi znacilo "Siptarski soping"), ili na prometnim raskrsnicama, prodaju razne djakonije u gradu na Bistrici.

U Prizrenu se zaista i na svakom koraku oseca nedostatak trgovaca iz Albanije. To osecaju svi, pripadnici svih populacija, trgovci, preprodavci, gradjani. Bivsa stocna pijaca, koja je zbog slinavke i sapa bila zatvorena polovinom prosle godine, bilo je steciste "robne kuce pod vedrim nebom". Dolazili su ljudi da bi ovde jeftino pazarili. Dolazili su skoro iz svih vecih gradova Jugoslavije. JKP "Higijena" je pripremila projekat i pocela izgradnju nekoliko stotina tezgi. Sve je to, bar za dogledno vreme, zaustavljeno. Pijaca je sada sablasno prazna. Upuceni tvrde da je mnogim trgovcima, najcesce iz okoline Kuksa, roba ostala kod nekih od novostecenih prijatelja bilo po selima ili u samom Prizrenu. Sada su ostali i bez te robe. Istina, nisu imali bog zna kakvu zaradu od toga. Jedna starija zena iz jednog od devet goranskih sela koja su pripala Albaniji, rekla nam je da je ovo za njih bio "rudnik zlata" posto tamo nisu mogli da zarade ni za hranu. Mnogi su ziveli od sverca, kupujuci robu od Albanaca koju su kasnije prodavali po mnogo vecim cenama i tako hranili svoju familiju. Zato se sa nestrpljenjem ocekuje ponovno dizanje rampe na Vrbnici, dolazak trgovaca i ponovno ozivljavanje "Sip- sopa".

E. Mustafi

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /