SOCIJALNI ZLOCIN NAD BEOGRADSKIM TROJKAMA

Zivot pretesan za srecu

Roditelji troje malih Lazarevica iz Batajnice bez posla, zive u roditeljskom stanu, a iz republicke kase ne primaju ni dinara

Prerano nauceni da misle na sutra:
Isidora, Tatjana i Vuk

Neizmerni su radost i zadovoljstvo roditelja kad im se rodi zdravo dete, a rodjenje troje dece u istom satu vise je od trostruke srece. Tako su se osecali Olivera i Veselin Lazarevic kad su pre cetiri godine iz porodilista doneli Isidoru, Tatjanu i Vuka. Samo se to osecanje do danas nije promenilo, a sve drugo u zivotu ove petoclane porodice je daleko od toga. U stalnom pakovanju kofera i strahu da dece budu sita i zbrinuta odrastaju ove beogradske trojke.

Od Beograda do Valjeva i natrag

Prvi smestaj malih Lazarevica bio je u predsoblju majcinih roditelja. Za dva meseca, koliko su tu proveli, njihov tata je spavao u komsiluku jer je za sve bilo pretesno. Potom se sele u dvosoban stan kod bake i deke u Sabac da svi budu zajedno bar nocu jer je Veselin bio zaposlen u Geneksu i svakog dana putovao na posao u Beograd. Ni to ne traje dugo. Otac ostaje bez posla jer Geneks sve losije posluje i otpusta radnike. Zive od materinskog dodatka za samo jedno dete i pomoci, na svu srecu, brojne porodice.

"Posle devet godina braka dobili smo trojke. Iako nismo imali stan, a ja ni posao jer je moja firma otisla pod stecaj, nismo se mnogo brinuli jer je muz radio. Velike brige nastaju kad i on ostaje bez posla. Sa diplomom veterinara novi posao jos ne moze da nadje. Nikada nismo hteli da trazimo bilo kakav povlascen polozaj u odnosu na druge porodice, bilo kakvu milostinju od drzave koja samo na papiru podstice radjanje treceg deteta", prica Olivera.

Da bi lakse preziveli, Lazarevici se iz Sapca sele u jedno selo kod Valjeva. Ide tesko i pored domace hrane i nesebicne brige komsija. Veselinovi roditelji prodaju stan i obezbedjuju im smestaj u Batajnici, a oni odlaze na selo da bi mogli da im salju povrce i meso. Ponovo u Beogradu, ponovo iste nevolje.

Predizborna laza
Poverovali su Lazarevici predizbornim obecanjima sadasnje zemunske vlasti pa je Veselin pokucao na vrata prvog coveka opstine odmah posle ustolicenja Vojislava Seselja. Novi predsednik odvojio je "cak" nekoliko minuta da saslusa njegovu pricu i kratko odgovorio da opstina nije zaduzena za zaposljavanje i nema nacin da pomogne njegovoj porodici. Lakorecivi Seselj nije se ni potrudio da Veselinu ostavi "odskrinuta" vrata i nagovesti da ce briga o najmladjima i natalitetu biti vise od prikupljanja politickih poena.

Prete im mrakom

Porodica Lazarevic izdvaja potez bivseg gradonacelnika Nebojse Covica koji je dokumentaciju o ovom slucaju oznacio kao "prioritet nad prioritetima". Naravno, sve je ostalo na tome, jer su nadlezne gradske komisije druge slucajeve smatrale prioritetima. Dokumentacija je jos tamo, promenili su se ljudi u komisijama, pa se nadaju da ce mozda sa nje biti skinuta prasina.

"Znamo mi da ima mnogo porodica koje su sigurno i u gorem polozaju nego mi, ali boreci se za bolji zivot nasih trojki skrecemo paznju i javnosti onih koji imaju vlast i moc da ima nacina da se bar ublaze oni svakodnevni problemi. Nama prete iskljucenjem struje zbog neplacenih racuna dok nam u Sapcu Elektrodistribucija struju nije ni naplacivala. U Beogradu ima praznih stanova ili prostorija koje se mogu opremiti za stanovanje i tako mogu da se zbrinu brojne porodice sa decom, ali se nista ne cini da tako i bude. Muz i ja hocemo da radimo, da zaradimo za nasu decu a ne da cekamo kad ce penzije nasih roditelja ili rodjendan da dobiju odecu i slatkise. Medjutim, Veselin u struci ne moze da nadje posao, snalazi se kako zna, a ja i da mi sada ponude posao ne mogu da ga prihvatim. Jedino obdaniste koje ovde imamo ne moze da smesti nasu decu, bake i deke cak i da nisu stari i bolesni ne mogu da putuju ili da stanuju sa nama. Tako ja moram da budem sa decom, godine prolaze i sve ce mi biti teze da se zaposlim", zali se Olivera.

Petoclana porodica iz Batajnice i pored ucestalih obecanja da su obezbedjene pare za redovnu isplatu decjih i materinskih dodataka mesecima ni dinar nije primila iz republicke kase. Da nije one penzione Vuk, Isidora i Tatjana bi mnogo redje dobijali igracke, a njihovi roditelji sve cesce jeli klot pasulj. A demografi ostadose bez glasa upozoravajuci da je bela kuga izleciva ali samo ako se terapija primeni na vreme.

Marica Vukovic

Tri mala coveka dele parce cokolade
"Ovaj slucaj po svojoj tezini ne spada u obicne socijalne slucajeve, vec pre u socijalne zlocine, jer su glavni akteri price tri neduzna deteta prerano naucena da misle na sutra i dele parce cokolade", kaze deda Vojislav Bajagic. "Sva sreca da je nasa porodica brojna, pa nisu ni gola ni bosa, ni gladna ni zedna. Ali dokle tako? Zar najvece zlo ove drzave, bela kuga, nikoga ne brine? U Madjarskoj, na primer, porodice koje dobiju trojke odmah se useljavaju u nov stan. Rodjenje Tatjane, Vuka i Isidore izazvalo je veliku medijsku paznju i osim nekih iskrenih interesovanja i onih marketinskih, Beobanke i "Robnih kuca", njihovim roditeljima ni na koji nacin nije olaksano da podizu tri mala coveka."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /