Cetvrtak, 17. april 1997.

POSLOVODSTVO PLZENSKE "SKODE" IZNENADJENO SESTOMESECNIM OTEZANJEM EPS DA POTPISE UGOVOR O KREDITIRANJU "KOLUBARE B"

Potpis, mozda, 22. aprila

Proslonedeljni boravak prvog coveka ceskog koncerna "Skoda" Lubomira Soudeka u Srbiji nije krunisan potpisivanjem ugovora o kreditiranju nastavka gradnje TE - TO "Kolubara B". Ovih dana u Ceskoj delegacija EPS-a. Konacno bi ugovor o komercijalnom delu posla mogao biti potpisan 22. aprila, a finansijski ugovor potom u narednih 60 dana

Komercijalni ugovori plzenske "Skode" i Elektroprivrede Srbije za nastavak gradnje TE - TO (termoelektrane - toplane) "Kolubara B" treba da budu potpisani 22. aprila. Kako "Nasa Borba" nezvanicno saznaje iz krugova bliskih plzenskom koncernu, rec je o ugovorima za celicne konstrukcije, dva generatora i dva transformatora. Vec je dogovoreno da celicne konstrukcije proizvode firme iz Srbije (vrednost posla 12 miliona dolara) a blok transformatora (cija je vrednost tri miliona dolara) "Minel" (po "Skodinim" nacrtima). Oba transformatora i jedan generator treba da radi "Skoda".

Ovi komercijalni ugovori su uslov za finansijske ugovore koji treba da budu potpisani u roku od 60 dana. Rec je, da podsetimo, o kreditu od 100 miliona dolara. Kako zemlja primalac kredita treba da ucestvuje sa 15 odsto proizilazi da ce "Skoda" sa svoje strane obezbediti 85 miliona dolara.

Sam kredit je i zamisljen kao namenski, za podsticanje ceskog izvoza a iz EPS ga, od prosle godine najavljuju u stilu "samo sto nije", ali se potpisivanje ugovora stalno odlaze.

Rodjendan na putu

Uz to, proslonedeljna poseta delegacije "Skode", sa najvecim akcionarom (26 odsto koncerna) Lubomirom Soudekom, generalnim direktorom i predsednikom poslovodnog odbora, na celu, prosla je u ovdasnjoj javnosti gotovo nezapazeno. Soudek je, inace, na sluzbenom putu u Srbiji proslavio i svoj rodjendan, cak je obisao i gradiliste "Kolubare B", ali je poseta prosla bez potpisivanja ugovora.

Sagovornici "Nase Borbe" tvrde da ugovori nisu potpisani zbog toga sto nije postignuta saglasnost oko forme garancije za kredit. EPS, naime, sada insistira da garancije budu bankovne, a u novembru je poslovodstvo ovog javnog preduzeca, sa sad vec bivsim generalnim direktorom Dusanom Jovanovicem na celu, pristalo da garant bude "Skoda".

Zato su juce u Ceskoj poceli pregovori delegacije EPS o bankovnim garancijama sa Ceskom eksportnom bankom, kcerkom kompanijom drzavne Eksportne, garantne i osiguravajuce kompanije (EGAP). Bankovne garancije, inace, ceo posao poskupljuju za nekoliko procenata. U medjuvremenu je, takodje, zbog toga sto je Jugoslavija na rang-listi zemalja zone visokog rizika spustena za nivo nize, poskupela i garancija EGAP.

"Kratkovidost" jugoslovenskih firmi

Zanimljivo je da zbog predomisljanja EPS gube i jugoslovenske firme. Kes kojim bi "Skoda", naime, placala jugoslovenske proizvodjace "Gosu", MIN - Nis, gotovo momentalno bi se umnozio, jer bi "Gosa" (prema tvrdnji nasih sagovornika), imala sredstva za avanse, akontaciju i za kredit kojim bi kupila kamione - tegljace "Skoda - lioz", i koje bi odmah, sa svojim poluprikolicama mogla da proda u Jugoslaviji ili inostranstvu. MIN - Nis bi, na primer, mogao da kupi materijal za proizvodnju reduktora za velike bagere ili lucke dizalice, a za koje je koncern "Skoda" veoma zainteresovan.

Izvori "Nase Borbe" tvrde da je jugoslovenska strana u medjuvremenu zatrazila da se deo kredita isplacuje kontraisporukama robe i gradjevinskih usluga iz Srbije i komentarisu da resavanje tog zahteva, takodje, trazi odredjeno vreme.

"Skoda" je pored generatora i transformatora ponudila i turbinu a time i centralnu masinsku halu. Pitanje turbine je nereseno, jer EPS nije zavrsio raskid ugovora za "Kolubaru B" sa ABB. U toku su, takodje, i pregovori o izgradnji rashladnih tornjeva i sedam velikih liftova, kao i jos nekih velikih tehnoloskih celina.

Bankarske garancije i cene

Osim o bankarskim garancijama predstavnici EPS ce u Ceskoj pregovarati i o cenama podizvodjaca. Pri tome, iz "Skode" se cude vec sestomesecnom odlaganju potpisivanja ugovora, i komentarisu da ono steti i ceskoj i srpskoj strani. Kako kazu, svako odlaganje dovodi u pitanje ostvarenje zacrtanog plana u Strategiji razvoja energetike Jugoslavije do 2020. (sa vizijom do 2050. godine) da se prvi blok "Kolubare B" pusti u pogon 2000. godine a drugi 2001.

Sagovornici "Nase Borbe" kao primer navode da su neki gradjevinski radovi, rashladni tornjevi, na primer, vezani za letnju sezonu i da zakasnjenje od tri meseca znaci prebacivanje gradjevinskih radova u narednu godinu. Uz to, neodlucnost EPS za koju ce se turbinu odluciti takodje, automatski izaziva kasnjenje. Na ceskoj strani, takodje, podisporucioci materijala za celicne konstrukcije, generatore, transformatore,.. insistiraju na prosecnoj godisnjoj inflaciji od deset odsto pa ce cene za materijal, koje je "Skoda" rezervisala za 31. decembar, pa pomerila za 31. januar, odnosno 31. mart gotovo sigurno morati da se menjaju. A ovo poskupljenje povecava cenu celom aranzmanu.

Samo odlaganje je za koncern kakav je "Skoda" nepopularno i zbog odnosa ove kompanije prema CSOB i EGAP, jer vec mesecima kod njih blokira sredstva koja su ove institucije mogle da obrnu na drugoj strani. U "Skodi" za "Nasu Borbu" tvrde da im ovo odlaganje stvara los imidz, iako sve njihove kompanije rade po standardima ISO 9.000, i za ovu godinu planiraju promet od 35 milijardi ceskih kruna (jedan dolar je prema zvanicnom kursu 28 kruna).

J.Putnikovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /