KAKO JE POSLOVALA PRIVREDA U 1996. GODINI

Zvanicno gubici 12,5 milijardi dinara

Dr Jovan Rankovic: Privredi nedostaje 41 milijarda dinara obrtnog kapitala za finansiranje zaliha, sto ukazuje na njenu katastrofalnu finansijsku situaciju i skoro potpunu nesposobnost placanja

Bojana Jager

Proslu godinu jugoslovenska privreda je zavrsila sa najvecim gubicima u istoriji, teskim skoro 12,5 milijardi dinara, od cega najveci deo, ili vise od 8,2 milijarde dinara, otpada na drustvena preduzeca (3,1 milijardu dinara gubitaka nose mesovita, a 1,1 milijardu zadruzna i privatna preduzeca). Stvarni gubitak je, medjutim, dvostruko veci i on je samo jedan od pokazatelja katastrofalnog finansijskog polozaja privrede, objasnjava dr Jovan Rankovic.

Stvarni iznos gubitaka, po njegovim recima, prikriven je po dva osnova. Samo zalihe nedovrsenih i gotovih proizvoda povecane su lane za skoro sedam milijardi dinara, ali su tekucim prihodima u poslovnim knjigama suprotstavljeni istorijski rashodi, odnosno vrednost zaliha po starim cenama sa kraja 1995. Zatim, dugorocne obaveze privrede nisu promenjene, jer je kurs bio zaledjen, pa su zahvaljujuci tome za 7,6 milijardi dinara povecani prihodi po osnovu revalorizacije, sto je naravno samo prihod na papiru. Da nije bilo ovakve knjigovodstvene matematike gubici bi bili duplo veci od iskazanih, tvrdi ovaj ekonomista.

Ovakav negativni rezultat znatno je pogorsao finansijsku strukturu privrede. Jos polovinom prosle godine smanjen je neto obrtni fond privrede na iznos od preko 3,4 milijarde dinara i njime se pokrivalo svega 15,3 odsto zaliha. Medjutim, do kraja 1996. neto obrtni fond u potpunosti nestaje i pojavljuje se minus od 3,77 milijardi dinara, sto prakticno znaci da nijedan dinar zaliha nije pokriven sa dugorocnim kapitalom, odnosno da su za toliko sa kratkorocnim izvorima finansirana i osnovna sredstva. Istovremeno, u drugom polugodistu zalihe su (zbog inflacije) povecane sa 22,35 milijardi na 37,4 milijarde dinara.

Drustveni sektor "zarazan" za privatnike
Finansijski pokazatelji za proslu godinu pokazuju da je u najtezoj situaciji drustveni sektor privrede, koji ima najvece gubitke, najveci negativni novcani tok i najlosiju finansijsku strukturu. (Negativan obrtni fond od preko 8,5 milijardi dinara imaju upravo 4.744 drustvena preduzeca.) Kako on korespondira sa ostalim privrednim sektorima, sa svojom nesposobnoscu placanja, ugrozava i druge, pre svega privatni sektor. A upravo privatni sektor jedino je imao u prosloj godini neto pozitivni rezultat od 420 miliona dinara, i pored mesovitog, ima i relativno visok pozitivni neto obrtni fond, sa kojim uspeva da pokriva trecinu zaliha.

Drugim recima, kad se sve to sabere, privredi nedostaje ravno 41 milijarda dinara obrtnog kapitala za finansiranje zaliha, sto ukazuje na njenu katastrofalnu finansijsku situaciju i objasnjava zasto miruje devizni kurs i pada promet u trgovini, posto firme jednostavno nemaju kapitala i u potpunoj su blokadi, objasnjava dr Rankovic.

- Privreda se ubrzano ruinira i postaje apsolutno nesposobna da vraca kredite i servisira kamate. Kratkorocni krediti povecani su od 10,6 na 17,4 milijarde dinara, sto je, pre svega, posledica pripisivanja kamata, a ne odobravanja novih zajmova. Neizmirene obaveze prema radnicima (izostale plate) porasle su sa 2,4 milijarde dinara na skoro 3,2 milijarde dinara, a rastu i ostale kratkorocne obaveze, pre svega po osnovu poreza i doprinosa, sto se povecalo sa cetiri na preko 6,3 milijarde dinara. Na taj nacin banke, radnici i drzava postaju prinudni finansijeri privrede i to sa sumom od ukupno 27 milijardi dinara. U narednom periodu ne moze se ocekivati popravljanje situacije, naprotiv, gomilanje gubitaka ce jos u vecoj meri pokvariti finansijsku situaciju privrede i ucinice je apsolutno nesposobnom za placanje, kaze dr Rankovic.

Kompenzacija - presipanje iz supljeg u prazno
Nagovestena multilateralna kompenzacija sama po sebi ne znaci nista. U privredi kojoj nedostaje pomenutih 40 milijardi dinara, i kada bi se prebile obaveze izmedju privrednih subjekata, ostale bi neizmirene obaveze prema bankama, radnicima, drzavi i subjektima van privrede. Zbog toga bi se vrlo brzo uspostavilo predjasnje stanje i za placanje buducih kupovina opet ne bi bilo novca. Ova operacija ce samo napraviti nepotrebne troskove, smatra dr Rankovic.
Po njegovom misljenju, resenje nije u multilateralnoj kompenzaciji, vec u saniranju privrede, a prvi preduslov za to je izlazak iz zone gubitaka i obezbedjenje dovoljnih sredstava za osvezavanje postojecih kapaciteta. Medjutim, u prosloj godini amortizacija je iznosila 11,7 milijardi dinara, sto znaci da je bila manja od iskazanih gubitaka, odnosno to znaci da ne ostaje ni dinar za ulaganja u privredne investicije.

Poseban apsurd, po njegovim recima, je da i pored ogromnih gubitaka i nestanka neto obrtnog fonda, poslovne knjige pokazuju da drustveni kapital, racunat u markama - raste. Krajem prvog polugodista lane nominalni drustveni kapital vredeo je oko 40,6 milijardi maraka, a na kraju 1996. preko 60,6 milijardi maraka. Ovo povecanje od 50 odsto, medjutim, posledica je mirovanja deviznog kursa, a ne stvarnog rasta vrednosti kapitala. Jer, pored gubitaka, treba imati u vidu da su dugorocni zajmovi, koji su i pre dve godine iznosili 23 milijarde dinara, ostali nepromenjeni.

Da je korigovan devizni kurs porasle bi negativne kursne razlike, gubici i, logicno, smanjio bi se drustveni kapital. Ako se ove cinjenice povezu sa predlogom novog republickog zakona o privatizaciji to znaci da ce radnici dobiti vece nominalne vrednosti po osnovu besplatne podele drustvenog kapitala ili kupovine akcija uz popust, a radice se u stvari o naduvanim i papirnatim vrednostima, objasnjava dr Rankovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /