KAKO UREDITI SAVEZNU DRZAVU

"U uslovima kada imamo visak samovolje partija na vlasti i prevelike razlike izmedju federalnih jedinica, a manjak demokratije, mozemo samo zamisljati kako bi izgledala drzava po uzoru na zapadne demokratije", ocenjuje

Srdjan Darmanovic

Rezultati novembarskih izbora u Srbiji i Crnoj Gori, a pogotovo nacin na koji se do njih doslo, Srdjana Darmanovica, magistra politickih nauka iz Podgorice, samo su ucvrstili u uverenju da SRJ ostaje, do daljeg, "jedna neizvesna drzava".

Pobedile su iste one politicke snage koje su joj temelje i udarile na tradicijama jednopartijskog autoritarnog rezima, nacinivsi od nje "na brzinu, u jednom nelegitimnom postupku, dok je besneo rat, provizorijum dve izrazito nejednake federalne jedinice sa velikim deficitom demokratije".

Jos prosle godine Darmanovic je u casopisu "Republika", u tekstu pod naslovom "SRJ - cetiri godine posle", predvideo da rezim "nece prezati ni pred cim sto ce mu obezbediti apsolutnu vlast".

Sta se sada moze ocekivati?

- Politicki poredak koji nema uporiste u ravnopravnim demokratskim odnosima i vladavini prava, nema niceg zajednickog sa federalizmom. Zato, za razliku od mnogih danasnjih teoreticara, ne verujem u efikasnost ove nase dvoclane federacije, a o visokom stepenu decentralizacije moglo bi se govoriti samo ako bi drzava bila demokratska. Mozemo samo da zamisljamo kako bi izgledala savezna drzava po uzoru na zapadne demokratije. Demokratija je polazna pretpostavka da se o tome razmislja, a cinjenica je da je sadasnja Jugoslavija nastala ne kao izraz visoke istorijske svesti odgovornih upravljaca, vec izraz volje vladajucih elita Srbije i Crne Gore, koje su u tome videle korist. Predsednik Srbije Milosevic je u tom momentu zeleo konacno da zaokruzi neku teritoriju na kojoj ce moci da fiksira svoju moc i vlast i da zadrzi Crnu Goru u svojoj orbiti kako bi Srbija dobila izlaz na more - navodi Darmanovic.

I referendum - nelegitiman?

Kako objasnjavate cinjenicu da je i referendum nelegitiman?

- Crnogorskim biracima ostavljeno je samo sedam dana da razmisle kako ce da rese ovako krupno drzavno pitanje, posto je predsednik Momir Bulatovic pokazao veliku kolebljivost i nedoslednost, podnevsi Skupstini, za kratko vreme, dva potpuno razlicita ekspozea. Prvo je ponudio jedan cisto konfederalni model, odlucno izjavivsi da je to "minimum ispod kojeg Crna Gora ne moze ici", da bi ga ubrzo potom, pod pritiskom beogradske rezimske stampe i nekoliko srpsko-crnogorskih razgovora na vrhu, preformulisao u jedan federalni model. Ovaj iznenadni uzmak se moze nazvati Bulatovicevim "drugim Hagom".

- No, ne samo sto su uslovi nastanka drzave bili problematicni, nego je i njen legalitet donekle sporan, jer je odluku o njenom Ustavu usvojilo nepostojece Vijece nepostojece Savezne drzave, buduci da su cetiri republike vec bile izvan Jugoslavije, a pri tom su se dvije republike razlicito izjasnjavale o ulasku u tu drzavu, sto ima razlicitu snagu. Rezultat toga je Ustav koji je slican ustavima klasicnih federacija, s tim sto jugoslovenska federacija nema niceg zajednickog sa onima u svetu. Srbija, po broju stanovnika i povrsini cini 95 odsto te drzave (a Crna Gora samo pet odsto), i u njoj ucestvuje sa vise od 90 odsto bruto nacionalnog dohotka (a Crna Gora - sa ostatkom).

Zasto insistirate na simetriji?

- Ja ne verujem da se moze efikasno organizovati federacija sa ovako dvije nejednake drzave clanice, jer je jasno da ce ona veca teziti vecoj moci, skoro do granica unitarizma, dok ce manja koja je, uz to, i najstarija od svih drzava u bivsoj Jugoslaviji, ljubomorno braniti svoju drzavnost.

Umesto istinske demokratije, bez koje nema federacije, imamo dominaciju jednog coveka, neku vrstu licne vlasti u toj federaciji i to sa pozicija predsednika jedne federalne jedinice. Strateske spoljno-politicke odluke, one od kojih su zavisili zivoti gradjana i bezbednost drzave, donosile su se na otomanu predsednika Milosevica koji je, fakticki, vodio sve diplomatske razgovore, zakljucivao mirovne polanove. Prakticno, Crna Gora nijedan deo svog suvereniteta nije prenela na federaciju, nego na predsednika Srbije. Ova situacija verovatno predstavlja unikum u praksi federalizma.

Postoji li, po Vama, neki izlaz iz ove situacije?

- Radi se o jednoj kombinaciji formalne demokratije i stvarnog autoritarizma. Dok se ovaj potpuni politicki monopol dvije vladajuce partije u Srbiji i Crnoj Gori ne zamjeni demokratskim poretkom i vladavinom prava, mi cemo imati SRJ, fakticki, kao dogovor dvije partije. U ovoj federaciji cesto dolazi do sukoba interesa do kojih ne bi doslo da je organizovana kao zajednica suverenih drzava. Ja sam, jos u vreme kada je nastajala SRJ, branio model saveza suverenih drzava, dakle slicno onome sto je podrazumevao Karingtonov plan, sto je napravljeno na teritoriji bivseg Sovjetskog Saveza - da se organizuje po ugledu na zajednicu nezavisnih drzava, ili na Evropsku uniju u kojoj bi bio omogucen slobodan protok roba. U kome bi, dakle, drzave zadrzale svoju osnovnu suverenost, a koristile prednosti zajednice. Ali, bez demokratije, to je nemoguce ostvariti. Sa stanovista Crne Gore, samo neko novo proveravanje volje gradjana moglo bi da da odgovor da li je ona za federaciju ili nije.

Regionalizacija - "egzotican predlog"!

- Ono u sto sam sasvim siguran je da predlog akademika Miodraga Jovicica o regionalnoj drzavi ne samo da nije resenje, nego je apsolutno neprihvatljivo za Crnu Goru. To nije samo moje licno misljenje. Jos 1992. godine, u jednoj polemici na tu temu, predlozio sam da akademik Jovicic iznese tu svoju tezu u Crnoj Gori, da vidimo na kakvu ce reakciju naici. U Crnoj Gori unitarizam nema nikakvih sansi. Iskristalisalo se shvatanje da Crna Gora moze varirati, samo od federalizma do nezavisne drzave. Nista ispod federalizma. Crna Gora je drzava i to pitanje je zatvoreno. Svaki ovakav predlog regionalizacije SRJ, koji bi razvodnio drzavnost CG, dozivljavao bi se kao egzotican, da ne kazem krajnje smijesan predlog.

Zar se Crna Gora, sa svojih 650.000 zitelja, ne uklapa u koncepciju akademika Jovicica da regioni imaju izmedju 500.000 i milion stanovnika?

- Stanoviste akademika Jovicica se ne moze posmatrati samo tehnicki. Radi se o jednoj organizaciji drzave, a to sto predlaze Jovicic je, zapravo, decentralizovani unitarizam. pPrema tome, regionalizam znaci gubitak drzavnosti Crne Gore.

Da li bi za Crnu Goru predstavljalo smetnju da se Srbija podeli na regione?

- Ako se u Srbiji smatra da bi neki njeni problemi mogli da se rese regionalizacijom, onda se i na taj nacin moze razmisljati, ali tesko mogu o tome nesto vise reci. Na dnevnom redu je pitanje Kosova. Jos se ne zna kakvi ce aranzmani biti - odgovara za "Nasu Borbu" Srdjan Darmanovic, koji je odjeke propadanja bivse, radjanja i stasanja nove Jugoslavije imao prilike da osluskuje i prati uzivo kao savezni poslanik u poslednjem skupstinskom sazivu.

M. Torov