RUSKI PREDSEDNIK U POSETI NEMACKOJ

Osim prosirenja NATO i problema povratka umetnickog blaga bice reci i o ne bas sjajnim privrednim odnosima

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

Nemacki kancelar Helmut Kol i ruski predsednik Boris Jeljcin odabrali su bas Baden-Baden za mesto danasnjeg sastanka. Tu su, kako ironicno zakljucuju pojedini mediji, pre "cara Borisa" vec boravili ruski vladari - poslednji Nikolaj Drugi, 1899. godine. U badenski kazino navracali su i Dostojevski, Turgenjev, Tolstoj, Gogolj... Posle tih "umetnickih preteca" i na Jeljcina je red da se u Baden-Badenu pozabavi temom koja je samo naoko umetnicke prirode. Rec je o problemu vracanja nemackog umetnickog blaga koje su vojnici Crvene armije neposredno posle kraja Drugog svetskog rata odneli iz ovdasnjih muzeja, biblioteka i arhiva.

Druga tema susreta bice sirenje NATO na istok. Kancelar Kol je uoci susreta izrazio uverenje da ce Severnoatlantski pakt i vlada u Moskvi uspeti da nadju kompromis. Odnosno, da ce "biti moguce da se Rusiji obezbedi trajno mesto u buducoj evropskoj bezbednosnoj strukturi", mesto koje ce biti "dostojno Rusije" i koje ce "odgovarati njenim interesima". Nemacka je sa jedne strane jedan od glavnih zagovornika sirenja NATO na istok, a sa druge se smatra da medju zapadnim zemljama ima najbolje veze sa Rusijom.

Jeljcin i Kol sreli su se vise od 20 puta i nebrojeno puta telefonirali. Kol jos uvek Jeljcina smatra garantom procesa demokratizacije i stabilnostai u Rusiji. I uoci danasnjih razgovora je ruskim medijima kancelar izjavio da je oduvek verovao u sposobnost Rusije da sprovede reforme i da je Jeljcin "ovom istorijskom procesu dao odlucujuci pecat i podstrek".

Kada je rec o sporu vezanom za vracanje umetnickog blaga (tome se protivi parlament i Jeljcin je vec stavio veto na zakon o proglasenju ovih umetnina trajnim ruskim vlasnistvom) Kol je izrazio nadu da ce "biti pronadjeno resenje koje odgovara interesima obe drzave". Pored onih koji smatraju da se ovo pitanje mora izvesti do kraja, sve je vise i onih koji smatraju da Nemacka ne bi trebalo odnose sa Rusijom da opterecuje problemom povratka umetnina, pogotovo s obzirom na cinjenicu da se time mozda otvaraju i druga neresena medjunarodna pitanja. Na mnoga dela odneta iz Nemacke pravo, na primer, polazu i druge drzave. Jeljcin ce, utesno, svom prijatelju "Geljmutu" uruciti nekolicinu od oko 200.000 spornih dela ciji povratak Nemci ocekuju. Mediji pisu da je Kol, navodno, izrazio zelju da to bude Gutenbergova Biblija koja se nalazi u Lenjin-biblioteci u Moskvi.

No, nisu samo sirenje NATO i sporne umetnine kocnica daljem razvoju nemacko-ruskih odnosa. Privredni odnosi dve zemlje nisu ni izbliza onakvi kakvim ih zeli Moskva. Jeljcinov spoljnopoliticki savetnik Sergej Karaganov, koji je kao "prethodnica" u utorak stigao u Nemacku, rekao je u Bonu da nemacko-ruska robna razmena jos nije dostigla nivo nemacko-sovjetske. I razmena misljenja na srednjem politickom nivou (dakle nezavisno od dvojice "sefova") manja je nego u vreme SSSR - ocenjuje Karaganov. "Mi vise ne predstavljamo opasnost i zato je nemacki interes manji", smatra Jeljcinov savetnik. Nemacki privrednici, medjutim, imaju drugo tumacenje: anarhija i nepostovanje principa pravne drzave u Rusiji stoje na putu vecem nemackom prisustvu.

Ne obaziruci se na to, Kol i Jeljcin ce svakako i ovom prilikom demonstrirati nepomuceno prijateljstvo. Kol, cije "drugarstvo" sa Jeljcinom ne nailazi na simpatije kod svih zapadnih partnera, odrzace i govor prilikom dodeljivanja Nagrade nemackih medija koju ove godine dobija ruski predsednik.