JAVNA RASPRAVA O AUTORITETU MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA ZA BIVSU JUGOSLAVIJU

Glavni tuzilac Luiz Arbur i nekoliko uglednih evropskih i americkih profesora tvrde da Tribunal ima pravo da izdaje obavezujuce naloge, a da drzave imaju obavezu da se njima povinuju

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

"Sta bi se dogodilo kada bi haski Tribunal izdao nalog za hapsenje Medlin Olbrajt, zato sto je odbila da Sudu preda materijale Stejt dipartmenta?" Takvo hipoteticko pitanje je, u jednom trenutku jucerasnje rasprave o autoritetu Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, postavio Dzems Kraford, profesor medjunarodnog prava na Kembridzu. Nije, medjutim, to izrekao da bi osporio pravo Tribunala da drzavama i njihovim zvanicnicima izdaje takve naloge - i kaznjava ih ako to ne ucine - vec da bi ilustrovao dva ogranicenja koja navode na restriktivne interpretacije ovlascenja iz Statuta Medjunarodnog suda. Prvo ogranicenje je, po njemu, rezultat "obzira prema drzavnom suverenitetu"; a drugo - "strah od posledica" koje bi mogla da ima doslovna interpretacija tih ovlascenja. A koja bi, u krajnjem ishodu, mogla da dovede i do naloga iz u uvodu citiranog, hipotetickog pitanja.

Po profesoru Krafordu, koji je juce nastupao kao savetnik u timu tuzilastva, osnovni princip u interpretaciji ovlascenja Tribunala po Statutu koji je usvojio Savet bezbednosti, morao bi da bude "princip efikasnosti." Taj princip je, u interpretaciji svog mandata, svojevremeno istakao i Medjunarodni sud u Hagu kao najvisi pravni organ UN, zakljucujuci da su mu clanice UN - poveravajuci mu odredjene duznosti - dale i ovlascenja da ucine ono sto je neophodno kako bi to mogao da ostvari. Isto to bi, smatra Kraford, moralo da se primeni i na Medjunardni krivicni sud, kome su clanice UN i Saveta bezbednosti poverile mandat da progoni odgovorne za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava na podrucju bivse Jugoslavije. A da bi ostvario to sto mu je povereno, Tribunal - po Povelji UN - ima diskreciono pravo da odluci koje su mere nuzne i prikladne da bi imao efikasnu jurisdikciju, naravno pod uslovom da je to u okviru Povelje i njenih principa. A jedna od "nuznih i kljucnih" mera za efikasnost Tribunala je, po Krafordu, mogucnost da se drzavama i njihovim zvanicnicima pod pretnjom kazne izdaju nalozi za dostavljanje dokaza i pojavljivanje pred Sudom. "Nema suverenog imuniteta od obavezujucih naloga" - rekao je Kraford povodom tvrdnji Hrvatske da se takvim nalozima krsi njen suverenitet.

Profesor Kraford je, s tim u vezi, napravio razliku u odnosu Tribunala prema drzavama bivse Jugoslavije i ostalim drzavama. Podsetio je da je Tribunal osnovan da bi istrazio odgovornost za zlocine na teritoriji prvih, te da u cilju ostvarivanja te svoje osnovne obaveze - "mora da vidi kakva je u tome bila uloga pojedinih drzavnih zvanicnika." Ovlascenja Tribunala u odnosu na drzave bivse Jugoslavije i njihove zvanicnike Kraford je definisao kao "prinudna", a u odnosu na ostale drzave... kao "mandatorna." U svakom slucaju, zakljucio je Kraford, "kristalno je jasno da Tribunal ima pravo da izdaje obavezujuce naloge... a da sve drzave imaju obavezu da se njima povinuju... svejedno da li su ti nalozi izrazeni u vidu zahteva za pomoc ili naredbi pod pretnjom kazne. Njegove teze potvrdilo je i nekoliko uglednih americkih i evropskih profesora.

Stavove tuzilastva juce je, prvi put u sudnici, zastupala i glavni tuzilac Luiza Arbur. Navodeci odgovarajuce clanove Statuta i Pravila postupka, Arbur je tvrdila da u njima ima dovoljno osnova za izdavanje svakog naloga koji je neophodan za vodjenje sudjenja, pa samim tim i obavezujucih naloga da dostavljanje dokaznog materijala i pojavljivanje pred Sudom u svojstvu svedoka. Po njoj, cilj naloga pod pretnjom kazni - tzv. subpoena - nije da se svedoci kazne... vec da se prisile da dodju pred Sud i dostave mu trazeni dokazni materijal. Tribunal, po misljenju glavnog tuzioca, ima "mehanizam za prisiljavanje na izvrsavanje njegovih naloga." Kao jedan od tih mehanizama pomenula je mogucnost izdavanja naloga za hapsenje i privodjenje u Hag drzavnog zvanicnika koji se nije odazvao ponovljenim pozivima da se pojavi pred Sudom i preda trazeni dokazni materijal. Prvi koji bi taj "mehanizam" moga da iskusi je, svakako, ministar odbrane Federacije BiH Ante Jelavic, koji je vec ignorisao tri poziva da se pojavi pred Sudom, a kome u petak u 10 casova istice i cetvrti poziv da to ucini.