KRAJEM MAJA SKORO 30 HILJADA JUGOSLOVENA OSTAJE BEZ BESPLATNOG OBROKA

"Ubijaju nas bez oruzja. Gladju"

Po komad hleba, i sta stigne od hrane. Program narodnih kuhinja JCK, Medjunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pomaze dve godine, ali ce biti prinudjena da se povuce

Safeta Bisevac

Jedini siguran: U redu za obrok

"U martu sam primio penziju 400 dinara. Racune sam platio 305 dinara, za zenine lekove trebalo mi je jos skoro 100 dinara. Da nam nije ove kuhinje, ni teorijski ne bismo preziveli prosli mesec", prica 84-rogodisnji Marko Lalic dok, uz jos desetak uglavnom starijih osoba, stoji u redu ispred narodne kuhinje u novobeogradskom naselju "Dr Ivan Ribar", jedne od 17 u glavnom gradu. Ova kuhinja smestena je u penzionerskom klubu "Dr Mihajlo Stupar" i jednim toplim obrokom snabdeva 194 korisnika.

"Dajemo im po komad hleba i sta stigne od hrane. I to po kutlacu variva za svaku osobu. Svakog dana dobijaju i po parce mesa ili kobasicu. Kuvamo uglavnom makarone, grasak, kupus ili pasulj", prica jedna od kuvarica u ciju se tvrdnju da je hrana ukusno pripremljena licno uveravamo. Na nasu jedinu zamerku da nedostaje so, sledi i logicno objasnjenje. "Korisnici su uglavnom bolesni ljudi koji jedu dijetetsku hranu. Posto je ova kuhinja u stvari distributivni centar u kojem ljudi ne jedu vec samo uzimaju jelo i nose kuci, neslana hrana nije problem. Svako ima soli kod kuce".

Siromasna Vojvodina
Suprotno ocekivanjima, Vojvodina sa preko sest hiljada, uz Beograd sa preko cetiri hiljade, spada u oblasti sa rekordnim brojem korisnika besplatnih obroka. Moris O Nil ovo objasnjava ratom, sankcijama, klimatskim neprilikama i odlaskom mladih sa zemlje. "Vojvodina je mozda nekada bila bogata, ali vise to nije", kaze on.
Posmatrano po godinama, besplatnu ishranu je 1992. koristilo dve hiljade ljudi, 1994. dvanaest, 1996. godine 24, a pocetkom ove godine 28.589 ljudi, od cega oko pet hiljada cine izbeglice.

Da nam nije ovoga...

"Ni kod kuce nam ne bi bila bolja hrana, ali kamo srece da ne moramo da se ovako hranimo", govori sedamdesetogodisnja Dobrila Pavlovic koja, kao i dobar deo ljudi koji stoje u redu, ima decu koja nikako ne mogu da joj pomognu. "Primila sam 200 i nesto dinara kao pola penzije. Sin mi je vec pet godina na prinudnom, snaha nikada nije ni radila, a imaju decu. Pa, kako onda da mi pomognu", pita se Dobrila.

"Ubijaju nas bez oruzja. Gladju", dodaje njen prvi komsija, penzionisani prosvetni radnik koji, posle kraceg neckanja, pristaje da govori. "Sin mi je poginuo u Osijeku. U Beogradu sam ziveo 25 godina, a posle po raznim mestima u Hrvatskoj. Sada ne mogu da sredim papire kao da sam bio ne znam gde. Ni sinov grob jos ne mogu da nadjem, a zivim od 200 dinara socijalne pomoci". Ljutita tvrdnja jednog od redovnih musterija ove kuhinje da "nista bolje nismo ni zasluzili", izaziva negodovanje prisutnih. Kao da su se svi zasitili takvih rasprava, ubrzo se prekida svaki dijalog.

Iako vecinu korisnika ove narodne kuhinje cine penzioneri, samacka ili dvoclana staracka domacinstva, u redu nailazimo i na cetrnaestogodisnju Natasu Jeremin, koja uzima hranu za svoju sestoclanu porodicu. "Tata je zavrsio cetiri zanata, ali se povredio na poslu i sada je u invalidskoj. Mama nikada nije radila. Hranimo se ovako posto tatina penzija stize sa sest-sedam meseci kasnjenja."

"Naci ce se valjda neko":
Prizor iz narodne kuhinje

75 hiljada potencijalnih korisnika

Skoro 30 hiljada Jugoslovena koristi usluge 123 distributivnih centara i 67 narodnih kuhinja Jugoslovenskog crvenog krsta, koje materijalno pomaze Medjunarodna federacija drustava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Medjutim, prema studiji Aleksandre Posarac i Srdjana Bogosavljevica "Programi javnih kuhinja u SRJ i identifikacija najugrozenijih socijalnih grupa kojima je neophodna humanitarna pomoc", broj potencijalnih korisnika vise je nego duplo veci i iznosi 75 hiljada. Tipican korisnik besplatnog obroka, prema ovoj studiji, pripada grupi starijih osoba. Skoro polovina je starija od 60, a dve petine imaju vise od 50 godina. Pretezno su nekvalifikovani ili nizih radnickih kvalifikacija i uglavnom vezani za urbane sredine.

Penzioneri cine 64,5 procenata, nezaposleni 15,1 i izdrzavana lica 8,5 odsto korisnika narodnih kuhinja. U poredjenju sa anketom iz 1994. godine, proslogodisnja anketa Aleksandre Posarac i Srdjana Bogosavljevica pokazuje porast ucesca muskog dela populacije medju korisnicima. Dok su '94. zene cinile 61,3 korisnika, njihovo ucesce je u prosloj godini opalo na 55,6 procenata.

Program narodnih kuhinja JCK Medjunarodna federacija drustava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca materijalno i finansijski pomaze vec dve godine, ali ce, prema recima Morisa O Nila, biti prinudjena da se krajem maja povuce.

"Buducnost programa narodnih kuhinja u Jugoslaviji prilicno je sumorna. Troskovi su veliki, mesecno nam je neophodno preko milion maraka za nabavku najosnovnijih namirnica. Ne verujem da cemo moci da obezbedimo tolika sredstva", kaze za "Nasu Borbu" Moris O Nil.

O Nil smatra da se ne moze racunati na angazovanje novih donatora. "Kriza u Jugoslaviji traje vec pet godina. Medjunarodni donatori su svesni problema, ali tu su i druge tragedije. Kada neko gleda slike izgladnelih u Zairu, tesko da ce odvojiti sredstva za Jugoslaviju. Ne mozemo biti sigurni, ali verujem da se nalazimo u poslednjoj fazi realizacije programa narodnih kuhinja", zakljucuje O Nil.

Korisnici narodne kuhinje u naselju "Dr Ivan Ribar" svesni su cinjenice da ce uskoro ostati bez, za mnoge, jedinog sigurnog obroka. Na pitanje kako ce ziveti bez besplatnog obroka, odgovaraju sleganjem ramena i kratkim komentarom "Ne znam. Videcemo. Naci ce se valjda neko da nam pomogne". Dobrila Pavlovic je izricita "Ostaje nam ili da svi poskacemo u Savu ili da pasemo travu".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /