KOLIKO JE REALNA NAJAVA BORKE VUCIC O UKLJUCIVANJU STRANE BANKE U RESAVANJE PROBLEMA STARE STEDNJE

Prazan balon za politicku upotrebu

Inostrani bankari, kojima smo se obratili za komentar, kategoricki se protive stavljanju imena renomiranih banaka u ovaj kontekst uz konstataciju da se "o svemu moze slobodno razgovarati, sto ne znaci da je neki dogovor postignut"

Poprilicnu prasinu podigla je jedna nedorecena izjava Borke Vucic, direktorke Beogradske banke Grupe, izrecena na Skupstini Beobanke, da ce se uskoro ponuditi resenje stare devizne stednje uz ucesce "jedne strane banke". U javnosti su se potom pojavile razne spekulacije koja bi to banka mogla biti i na koji bi nacin ona participirala u dugu jugoslovenskih banaka i drzave prema ovdasnjim stedisama, vrednom oko sest milijardi maraka.

Problem stare stednje razvlaci se vec godinama, od izbijanja "duznicke krize", koja se poklopila sa pocetkom rata i raspada bivse Jugoslavije. Banke su, da podsetimo, s vremena na vreme isplacivale minimalne iznose u dinarskoj protivvrednosti po zvanicnom kursu, narocito onda kad je on bio najudaljeniji od realnog, ulicnog.

Nekoliko predloga zakona o staroj deviznoj stednji do sada je propalo, a njihovo publikovanje izazivalo je bure negodovanja medju deviznim stedisama koje, buduci da pripadaju mahom starijoj populaciji, nisu spremne da cekaju narednih bar deset godina do (eventualne) konacne isplate. Zato je pomenuta (polu) izjava Borke Vucic izazvala veliko interesovanje, jer samo pominjanje strane banke moze nagovestiti da se ovog puta misli ozbiljno.

Buduci da za sada iz ovog domaceg izvora nije bilo moguce dobiti detaljnije informacije, pokusali smo da nesto vise saznamo u stranim bankama koje bi se mogle pojaviti kao pominjani strani partner. Zvanicnici dve strane banke insistirali su pre svega da se u ovom kontekstu njihova imena nikako ne pominju, jer apsolutno ne postoje nikakvi konkretni dogovori niti aranzmani, pa bi eventualno dovodjenje u vezu neke renomirane strane banke znacilo samo "naduvavanje praznog balona".

"Razgovara se, ali..."

"Nisam rekao da nije razgovarano, o svacemu se moze slobodno razgovarati, ali to nikako ne znaci da je neki dogovor postignut", rekao nam je visoki sluzbenik jedne od stranih banaka. On smatra da ovdasnjem rezimu izuzetno koristi, posto lepo zvuci, pominjanje renomiranih svetskih banaka koje ce navodno uci u Jugoslaviju. Tim bankama, medjutim, izrazito ne odgovara da se njihovim imenima manipulise, pogotovu ako je namera da se ovdasnjim gradjanima ponovo pokupe pare. "U tom slucaju, bolje je i da ne dolazimo", kaze ovaj bankar. Kad je rec o vracanju stare stednje uz pomoc neke strane banke, to nikako ne znaci da bi ona otvorila trezore i ovdasnjim gradjanima isplacivala taj dug, vec da bi se kroz prikupljanje nove stednje postepeno vracalo izgubljeno poverenje ljudi i time stvorio nov izvor za delimican povratak starog duga, odnosno pocetak cirkulacije novca kao u svim normalnim bankarskim sistemima.

U sadasnjim uslovima, smatra nas sagovornik, ni to nije sasvim realno ocekivanje, pogotovu kad je jasna namera da se strane banke pozovu da prikupljaju stednju, ali ne i da potom njome samostalno raspolazu, vec da im se iz vlasti sugerise u koji deo domace privrede taj novac treba plasirati. To izaziva sumnju da je glavna namera da se pokupe pare uz (zlo)upotrebu imena neke renomirane svetske banke, u sta one niposto ne zele da se upustaju.

Promena koncepta

Ovo je glavni razlog za veliku opreznost stranih finansijskih organizacija koje, prema tvrdnji naseg sagovornika iz medjunarodnih bankarskih krugova, nece uci u aranzman sa ovdasnjim bankama uz manjinsko ucesce, vec iskljucivo uz vecinsko, sto podrazumeva da one same postave novo rukovodstvo banke i da prikupljena sredstva jedno vreme drze "na sigurnom" kako bi se izbegla kompromitacija, a potom da eventualno uloze u nasu privredu, ali u onaj deo za koji same procene da moze donositi profit.

Kljucno pitanje u stvari i jeste kad ce ova drzava i sa kim poceti da stvara profit kojim ce izmirivati kako spoljni, tako i dug prema sopstvenim gradjanima. Glavno je ko ce ovde biti osposobljen da te pare zaradi, a spekulacije o "carobnom stapicu" uz pomoc stranih banaka mogu posluziti samo za politicku upotrebu. Strane banke ce same doci kad situacija ovde bude cista, kad se bude znao privredni i politicki ambijent i kad im se omoguci sasvim slobodno poslovanje.

Nas sagovornik iz stranih bankarskih krugova smatra da treba pre svega promeniti koncept pregovora sa stranim partnerima. Konkretno, njima treba izloziti sta je to sto mi njima nudimo, gde je njihov interes da zarade profit, a ne da im unapred izdiktiramo sve nase probleme i ispostavljamo racune sta sve kome treba placati.

Biljana M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /