SKUPSTINA SRBIJE: PRVOG DANA DRUGOG PROLECNOG ZASEDANJA

Iako je za Stojiljkovica glasao cak 131 poslanik, a samo sedam bilo protiv, rasprava o "liku i delu" novog ministra unutrasnjih poslova izuzetno naelektrisana zaslugom radikalskih poslanika, koji su ocenili da Vlajko Stojiljkovic nije pogodna licnost za tako odgovornu funkciju

Beograd. - Za novog republickog ministra unutrasnjih poslova, a ujedno i potpredsednika Vlade, Skupstina Srbije izabrala je juce Vlajka Stojiljkovica, predsednika Privredne komore Srbije. Za njega je javno glasao 131 poslanik, sedam je bilo protiv, niko uzdrzan, a dvoje nije glasalo. Sednici su od vodecih opozicionih stranaka, prisustvovali samo radikali.

Obrazlazuci ovaj predlog, premijer Mirko Marjanovic je rekao da se, "nakon tragicne smrti zamenika ministra unutrasnjih poslova, general-pukovnika mr Radovana Stojicica i ranijeg odlaska dosadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Srbije Zorana Sokolovica, na novu duznost ministra unutrasnjih poslova SRJ, ukazala neophodna potreba da se imenuje novi republicki ministar unutrasnjih poslova".

Vlajko Stojiljkovic je, kako je naveo premijer, diplomirani pravnik, rodjen 1937. godine u Maloj Krsni, opstina Smederevo, a u organima unutrasnjih poslova proveo je vise godina, od sudskog pripravnika do nacelnika Medjuopstinskog sekretarijata unutrasnjih poslova Branicevskog okruga, gde je proveo osam godina. Obavljao je vise privrednih funkcija, medju kojima i generalnog direktora PIK Pozarevac, bio je potpredsednik i predsednik Privredne komore Jugoslavije, a do izbora za ministra - predsednik Privredne komore Srbije.

Zaslugom radikala, ceo prepodnevni deo jucerasnje sednice bio je posvecen "liku i delu" novog ministra policije. Zajednicka ocena vecine ucesnika u diskusiji bila je da Vlajko Stojiljkovic nije pogodna licnost za tako odgovornu funkciju. "Ozracile su ga kamere" koliko ga snimaju u Komori, a Srbija je dovedena u situaciju da joj na tom mestu treba covek koji "nosi cizme i automat", primetio je sef radikala Tomislav Nikolic, nudeci svoju ostavku ako je to uslov da se dovede sposobniji covek za ministra policije, i optuzio drzavni vrh da propusta priliku da razbija rusilacke demonstracije, a obrusava se na mirne demonstrante.

- Ubili su najsposobnijeg policajca u Srbiji, coveka koji je brinuo o svima nama, pa sta onda da kazemo mi - da ce sada o nama da brine Vlajko Stojiljkovic. Nemojte da nas zasmejavate, situacija je izuzetno tragicna - rekao je Nikolic i podsetio da Srbiji predstoji resavanje problema Kosova, Metohije, Raske oblasti, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

Vladan Batic (DSS) pridruzio se oceni radikala da Srbija sve vise podseca na Kolumbiju, ili Siciliju, a Beograd na Bogotu... u kojima se nikom vise ne garantuje bezbednost.

Branislav Vakic je predlozio Obrada Stevanovica kao bolje resenje, a Stevo Dragisic - Radmila Bogdanovica. Bogdanovic je zahvalio "gospodi radikalima", ali je podsetio je Vlajko Stojiljkovic "dosao u unutrasnje poslove jos 1966, kada je imao samo 29 godina i ostao do 1974, pa onda bio nacelnik SUP-a Pozarevac". Predlog je dobar, smatra Bogdanovic, jer Stojiljkovic je i operativno rukovodio milicijom, i skrenuo paznju da i Skupstina i Odbor za bezbednost ocekuju od Ministarstva kompletnu informaciju o zlocinu.

Odgovarajuci na primedbe radikala, sef poslanickog kluba SPS Gorica Gajevic je rekla da borba protiv kriminala nije samo karakteristika ove zemlje, a pripadnici MUP, po njenoj oceni vode casnu borbu sa novim oblicima kriminala. Slicna situacija je bila i kada je biran prethodni ministar, a ovoga puta bira se covek koji nije samo operativac, jer takvih ima, vec organizator koji ce Ministarstvo dovesti u situaciju da nas sto pre izvesti o ubistvu. Ona je izrazila nezadovoljstvo sto je dozivela da se ovaj izbor za govornicom uporedjuje sa Hitlerovim postavljanjen ministara.

Sednica je potom nastavljena raspravom o zavrsnom racunu budzeta Srbije za proslu godinu, u kojoj su opet najaktivniji bili radikali. Jorgovanka Tabakovic je posebno osudila dvojni pristup za one koji pune budzet i one koji ga trose. Ukazala je na tendenciju da korisnici budzetskih sredstava nenamenski trose novac.

Tomislav Nikolic je primetio da se ne isplacuju plate prosvetarima, penzije, trudnicke i porodiljske nadoknade, decji dodaci. "A koliko je kostao kordon koji je mesecima cinio bezuspesan posao, ko je to naredio i hocemo li ponovo da finansiramo tu nepotrebnu akciju", upitao je Nikolic i ukazao da postoje dva bunara koja trose cak 10 odsto budzeta - zeleznica i RTS. Privatizacija zeleznice je, po njemu, neminovnost, a za direktora RTS se culo, kako je primetio, da je smenjivan zbog kriminala. Gde su otisle takse na strujomere - direktor koji je upleten u kriminal ima dobru privatnu firmu, a drzavna TV sa reportaznim kolima i drugom skupom opremom moze da pokrije 200 miliona stanovnika. "Na ovom zavrsnom racunu Vlada je pala - finansiramo ono sto nam ne treba, a nemamo ono sto nam treba", zakljucio je Nikolic.

Skupstina je potom usvojila Zakon o zavrsnom racunu budzeta Srbije za 1996. godinu, prema kome je budzet izvrsen sa svega 85,4 odsto od planiranih 10,24 milijardi dinara. To je bio razlog zbog kojeg je deo lanjskih obaveza Republika ispunila tek iz januarskih prihoda.

Sinoc je donet i Zakon o izvrsenju krivicnih sankcija kojim se, po opstoj oceni, obezbedjuje ravnopravan i humaniji tetman svih kojima je izrecena krivicna, ili sankcija za prekrsaj, odnosno privredni prestup. U raspravi je bilo vise primedbi na nazive sluzbi, kao sto je ona za preispitivanje ponasanja zatvorenika, jer su one, kako je rekao Tomislav Nikolic, i inace nevaspitne. On je predlozio da parlament formira komisiju koja bi obilazila zatvore i kontrolisala uslove i ponasanje prema osudjenicima. Pridruzio se onima koji smatraju da bi trebalo kaznjavati one koji su prekrsili zakon i da se zatvorenici ne smeju fizicki maltretirati.

Izvestaci:
Nada Kovacevic
Milica Torov