Sreda, 16. april 1997.

DANAS RASPRAVA O OVLASCENJIMA TRIBUNALA DA IZDAJE NALOGE DRZAVAMA I NJIHOVIM ZVANICNICIMA

Pravda na vulkanu drzavne suverenosti

Argumente da Haski sud za ratne zlocine ima pravo da pod pretnjom kazne izdaje naloge suverenim drzavama izlozice glavni tuzilac Luiz Arbur

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U Hagu danas pocinje javna rasprava od koje se ocekuju odgovori na neka sustinska pravna pitanja, od izuzetnog znacaja za dalje funkcionisanje Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju. Tri su takva pitanja kako ih je, zakazujuci danasnju raspravu, definisala predsedavajuci sudija Drugog pretresnog veca, Amerikanka Gabrijel Kirk Mekdonald:

1. Ima li Tribunal pravo da suverenim drzavama izdaje formalne naloge za dostavljanje dokaznog materijala pod pretnjom kazne (tzv. subpoena duces tecum);

2. Ima li Tribunal pravo da, takodje pod pretnjom kazne, upucuje sudske naloge i pozive drzavnim zvanicnicima;

3. Ukoliko Tribunal ima ta prava, koji su pravni lekovi (tj. mere ili kazne) najprikladniji za slucaj da drzave ili njihovi zvanicnici ne postupe u skladu sa obavezujucim nalozima.

Izetbegovic: Ratne zlocince juriti "do kraja sveta"

Sarajevo, FoNet. - Predsednik Predsednistva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegovic zalozio se juce da "ratni zlocinci koji su pocinili zlodela u vreme rata u Bosni treba da budu proganjani do kraja sveta", prenosi AFP. Samo dva dana nakon posete pape Jovana Pavla II Sarajevu, koji je vernicima porucio da se opredele za oprastanje na stadionu Kosevo, Izetbegovic je na istom podijumu, pred dve hiljade vojnika, ucesnika dana proslave Armije BiH, rekao: "Ne mozemo i necemo im oprostiti". Parada povodom proslave dana Armije organizovana je u cast pete godisnjice njenog osnivanja, a posmatralo je vise od 30 hiljada okupljenih.

O znacaju danasnje rasprave, pored ostalog, svedoci i cinjenica da ce argumente Tuzilastva prezentirati licno Luiza Arbur, sto ce biti njeno prvo pojavljivanje u sudnici od kako je 1. oktobra 1996. preuzela duznost glavnog tuzioca. A o vaznosti koja se u medjunarodnim pravnim krugovima pridaje pitanjima o kojima ce se raspravljati, upecatljivo govori podatak da je cak 13 pojedinaca i organizacija iz 8 zemalja Evrope i Amerike trazilo i dobilo dozvolu da na raspravi ucestvuju u svojstvu "amicus curiae", ili priloze svoje pismene podneske na temu autoriteta Tribunala u odnosu na drzavni suverenitet.

Pored tuzioca i "prijatelja suda", u raspravi ce ucestvovati jos i branioci generala Blaskica, te predstavnici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i njihovih ministara odbrane.

Danasnja rasprava je, podsetimo, provocirana odbijanjem vlada Hrvatske i Federacije BiH, te njihovih ministara odbrane Gojka Suska i Ante Jelavica, da izvrse formalne naloge za dostavljanje dokaznog materijala u slucaju generala Blaskica, optuzenog za zlocine hrvatskih snaga u Lasvanskoj dolini. Trazeni su, uglavnom, dokumenti koji se odnose na ucesce regularne hrvatske vojske u bosanskom ratu.

Susak i Jelavic se, medjutim, nisu odazvali, a Hrvatska je formalno osporila pravo Tribunala da pod pretnjom kazne izdaje naloge suverenim drzavama i njihovim zvanicnicima, tvrdeci da takva mogucnost nije predvidjena ni Statutom ni Pravilima postupka Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju. Tako je doslo do pravnog spora radi cijeg je raspleta zakazana danasnja rasprava.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /