EVROPSKI KOMENTARI PAPINOG HODOCASCA U SARAJEVU

Bez politickih promena i demokratskih reformi, upozorava jedan od komentatora, "lokalni verski lideri, - ma koliko prihvatali Papine apele za toleranciju i medjusobni dijalog - ostace puka orudja u rukama nacionalista na vlasti"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Papa Jovan Pavle Drugi je u Sarajevu govorio lokalnim, tj. srpsko-hrvatsko- bosanskim jezikom, ali da li su njegove poruke razumeli oni kojima su upucene? Ne zbog njegovog poljskog naglaska vec, kako je zapazio Karl Bilt, zbog toga sto je Papa "koristio reci koje ovde nisu ceste." Reci, naime, koje su - u Bosni i nesto sire - odavno izasle iz mode i ispale iz opticaja.Visoki predstavnik je naveo nekoliko takvih "tudjica" iz Papinog govora, kao sto su "prastanje", "pomirenje", "zajednicki zivot"... primecujuci kako je "prastanje jedna od najredje koriscenih reci u ovoj zemlji". To je "snazna i mocna rec, narocito za ovdasnje prilike", dodao je Bilt izrazavajuci nadu da ce papine poruke imati odjeka ne samo tamo gde su izgovorene, vec i da ce "dosegnuti do okolnih planina", misleci valjda na Jahorinu i Pale.

Do Pala su, prema izvestajima evropskih medija, Papine poruke stigle u prilicno originalnoj interpretaciji Momcila Krajisnika, prema kome "prastanje" znaci odustajanje od progona optuzenih za ratne zlocine, a posebno Radovana Karadzica. No, za takvo ce "prastanje", ipak, biti potreban malo veci autoritet od Pape, pre svega same zrtve zlocina, ili rodbine i potomci tih zrtava. Na primer, kako tim povodom podsecaju neki evropski izvestaci, one hiljade srebrenickih zena koje jos cekaju da im se vrate muzevi i sinovi.

U analizama Papinog hodocasca u "evropski Jerusalim" i "simbol evropskih tragedija u XX veku", kako je Jovan Pavle Drugi definisao Sarajevo, jucerasnji evropski mediji isticu jos neke "tudjice" iz njegovih govora. Na primer, "toleranciju" i "koegzistenciju", dve strane reci izbacene iz svih etnicki ociscenih varijanti lokalnog (srpsko-hrvatsko-bosanskog) jezika. Papinom apelu za "toleranciju, kao zlatno pravilo na kojem se zasniva mir", pariski "Figaro" je juce posvetio uvodnik u kojem konstatuje da je takvim sarajevskim nastupom Jovan Pavle Drugi pobudio simpatije i divljenje cak i njemu nenaklonjenog "hora francuskih moralista." Prema drugom pariskom dnevniku "Liberasion", cinjenica da je Papa ogranicio svoju posetu samo na Sarajevo, u kojem zivi jos samo dvadesetak hiljada katolika, predstavlja "veliko prokletstvo za nacionaliste medju bosanskim Hrvatima, koji su se nadali da ce Sveti otac doci i u katolicku Herceg- Bosnu." Istim povodom, izvestac "Figaroa" iz Sarajeva citira franjevackog fratra Luku Markesica koji cinjenici da je Papa dosao "kod nas" (u Sarajevo) "a ne drugde" (u Mostar) pridaje veliki simbolicni znacaj: "Dosao je da nas podrzi, da kaze da smo se, sve vreme ovog rata, ponasali kao hriscani, sto znaci kao ljudi tolerancije i mira." Katolici koji su ostali u Sarajevu su se, po njegovom recima, "oduprli grehu, dijabolickoj ideji podele Bosne koja je zlocin protiv zivota."

Papa je, primecuju evropski izvestaci, uspeo da barem na kratko ostvari nekoliko cuda. Sarajevo je, tokom proteklog vikenda, podsecalo na "onaj nekadasnji" grad sa dubokim kosmopolitskim korenima. Bosanska (federalna) policija je pokazala da, kada hoce, moze da bude efikasna... mada se u prethodnih 18 meseci od Dejtona, kako je primetio jedan od izvestaca, "nije preterano istakla u zastiti Srba koji su, prkoseci nacionalistickoj propagandi lidera Republike Srpske, odlucili da ostanu u Sarajevu." Konacno, i Sfor je u pripremama za posetu i tokom njenog trajanja ispoljio zavidan stepen angazovanosti... mnogo visi od onog koji, po oceni evropskih izvestaca, ispoljava u svakodnevnim aktivnostima na terenu, a posebno u primeni tzv. civilnih aspekata Dejtonskih sporazuma.

Ostaje da se vidi da li ce, i u ovom slucaju, vaziti ono staro pravilo: "svako cudo za tri dana..." Komentari zapadnih diplomata su oprezni. Smatraju da ce trebati mnogo vise od Papinih "snaznih i mocnih reci" da bi se prevazisla etnicka i verska netrpeljivost, koja istina nije dovela do rata, ali je njegov proizvod. Mada misle da je "jos prerano Bosnu proglasavati mrtvom", zapadne diplomate iz Sarajeva cije ocene juce citiraju evropski izvestaci strahuju da bi joj to mogla biti "neminovna sudbina... ukoliko nacionalisticke partije Srba, Hrvata i Muslimana ostanu na vlasti." Bez politickih promena i demokratskih reformi, upozorava jedan od njih, "lokalni verski lideri - ma koliko prihvatali Papine apele za toleranciju, pomirenje i medjusobni dijalog - ostace puka orudja u rukama nacionalista na vlasti".