KOMPOZITORI U BORBI PROTIV PIRATERIJE

Bezvlasce kao genijalna ideja

"Jedini nacin da nesto postignemo je da se ovaj problem internacionalizuje", smatra predsednik Udruzenja kompozitora Srbije Milan Mihajlovic. "U ovoj zemlji, paradoksalno, najvise sviraju oni koji su spremni da plate za to, umesto da su oni placeni", ukazuje kantautor Dejan Cukic

Ivica Bizetic

Medjunarodni press-centar je bio domacin jucerasnjoj konferenciji za novinare, na kojoj su predstavnici Saveza organizacija kompozitora Jugoslavije govorili o neovlascenom piratskom emitovanju muzickih dela u programima radio i televizijskih stanica u Jugoslaviji, odnosno o koracima koje ovo stalesko udruzenje pokrece, kako bi se zastitili njegovi clanovi od potpunog bezvlasca koje vlada u ovoj oblasti.

Ukazavsi da je sa porastom broja privatnih i lokalnih radio i TV stanica porastao i problem piraterije, kompozitor Zarko Mirkovic, predsednik Upravnog odbora SOKOJ i profesor novosadske Akademije umetnosti, istakao je kako te stanice nisu najkrupniji problem. Glavni prekrsioci obaveza prema kompozitorima i izvodjacima su najvece kuce: Radio-televizija Srbije i RTV Crne Gore, koje su, kako je naglaseno, u evropskim okvirima jedinstven primer piraterije od strane drzanih organizacija za radio i TV difuziju.

Kompozitorska plata - 16 dinara
U zelji da ilustruje stanje u kojem se nalaze kompozitori, Ivan Tasic je naveo i nekoliko statistickih podataka: "Postoji 178 radio i TV stanica mimo RTS, a ogroman broj njih radi ne samo bez dozvole za emitovanje muzickih dela, vec i bez dozvole za emitovanje uopste. Ljudi ne znaju da, po uplatama, godisnji prihod kompozitora u proseku iznosi 200 dinara, odnosno nesto preko 16 dinara mesecno. Tolika bi, znaci, bila nasa plata."

Naveden je veliki broj primera eklatantnog krsenja ugovora, ukljucujuci i one koji spadaju u medjunarodne konvencije. Posebno je istaknuto neispunjavanje materijalnih obaveza RTS prema autorima. RTS je kompozitorima (kako jugoslovenskim, tako i inostranim) za 1994. i 1995. isplatio samo petinu duga, a za 1996. nesto preko cetvrtine - sto ukupno iznosi nesto preko milion DEM bez kamata (tome treba dodati i iznose za ovu godinu). Takodje, istaknuto je da je naknada, koju je RTS obavezan da uplati autorima, ubedljivo najniza u Evropi: rec je o 1 odsto od neto naplacene takse na elektricno brojilo, dok druge evropske zemlje ili specijalizovane stanice kao sto je MTV isplacuju oko 10 odsto neto prihoda (ukljucujuci prihode od reklama).

Kompozitor Srdjan Hofman, dekan Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu i clan Upravnog odbora SOKOJ, smatra da je u (bivsoj) Jugoslaviji postojao sistem koji je ipak funkcionisao. "Sada je nas problem vezan za instituciju (RTS) koju je osnovala drzava i kojom upravlja drzava - jer, u upravnom odboru ove kuce sede i predstavnici Vlade - a to je vrlo opasno. Rec je o problemu drzave i to o medjunarodnom problemu", kaze Hofman.

"Kompozitori nisu Arkan"
Osim sto je naveo veci broj primera povrede autorskih prava (kasapljenje pesama razlicitim upadicama, dzinglovima ili reklamama, koriscenje pesama ili menjanje tekstova za potrebe reklamnih spotova bez ikakve nadoknade i bez prethodno dobijenog odobrenja autora), Kornelije Kovac je prilicno rezignirano primetio: "Mi kompozitori vise ne verujemo nikome. Na prste mogu da se nabroje autori koji su nesto uspeli da postignu na sudu. Ne mozemo - kao npr. Arkan - da posaljemo svoje ljude na buvljak da isprebijaju one sto prodaju piratski snimljene kasete Cece Velickovic-Raznatovic."

Podsecajuci na odluku 20-ak kompozitora iz 1992. da zabrani izvodjenje svojih dela u programima RTS, kompozitor Milan Mihajlovic, predsednik Udruzenja kompozitora Srbije i profesor beogradskog FMU, se osvrnuo i na reakcije: "Neki su tu odluku zlurado komentarisali, u stilu: 'bas dobro - bar necemo morati nista da im placamo'. Sto je jos gore, nasu zabranu niko nije postovao, niti se na nju obazirao. Mi smo u nasoj zemlji potpuno nezasticeni i jedini nacin da nesto postignemo je da se ovaj problem internacionalizuje."

Direktor SOKOJ Ivan Tasic je govorio prvenstveno o konkretnim primerima: "Televizija BK je odbila da uopste pregovara sa nama - oni, jednostavno, odbijaju da placaju, a isti slucaj je i sa radio stanicama kao sto su YU, Roda, Pingvin ili Kosava. Od svih stanica uredno placaju samo njih 20-tak (B-92 i neke lokalne stanice iz unutrasnjosti), dok petnaestak izmiruje svoje obaveze neredovno (npr. RTV Politika, Studio B) i to uglavnom posle sudskih odluka u nasu korist. Kada smo vodili sudske sporove sa RTS nismo ih dobijali; sa RTV Crne Gore jesmo, ali oni ni onda nisu izvrsavali obaveze", navodi Tasic.

Govoreci o poziciji u kojoj se nalaze pop-muzicari, kantautor Dejan Cukic je ocenio da je njihov polozaj bukvalno besmislen: "Mi ne smemo da zabranimo izvodjenje nasih dela, jer nam egzistencija direktno zavisi od toga. Kako pop- muzicar moze da zabrani emitovanje spotova sa njegovim pesmama, kada su oni reklama za koncerte - ili je mozda adekvatnije reci 'tezge' - od kojih treba da zaradi novac kojim ce prehraniti porodicu? Neko se u jednom momentu genijalno setio da nam jednostavno ne treba placati. U ovoj zemlji, paradoksalno, najvise sviraju i pevaju oni koji su spremni da plate za to, umesto da budu placeni za to", zakljucuje Cukic.

Pomoc od suda i stranaca
U pokusajima da onemoguci "u sustini piratsko ponasanje RTS", SOKOJ je preduzeo nekoliko koraka:
1. Podignuto je 10 tuzbi protiv RTS kod Privrednog suda u Beogradu, zbog neizvrsavanja zakonskih i ugovornih obaveza prema autorima.
2. Pokrenuta je inicijativa u okviru Medjunarodne konfederacije drustava autora i kompozitora (CISAC) za izdavanje zabrane izvodjenja zasticenog svetskog muzickog repertoara na svim programima RTS.
3. Zatrazeno je od CISAC da Evropska unija za radio-difuziju preduzme odgovarajuce mere prema RTS, zbog neizvrsavanja elementarnih obaveza prema autorima.
4. Podneta je krivicna prijava Prvom opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu protiv odgovornih lica u RTS, zbog osnovane sumnje da su u sluzbene isprave uneli neistinitu sadrzinu, prikazujuci manji prihod od takse na elektricno brojilo, cime su izvrsili vise krivicnih dela koja se gone po sluzbenoj duznosti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /