Utorak, 15. april 1997.

NOVE AKCIJE (ORGANIZACIJE) BIVSIH LIDERA STUDENTSKOG PROTESTA 96/97

U politiku "na velika vrata"?

Kako je ideja o stvaranju studentskog saveta, nastala pred kraj Protesta, definitivno propala, najveci broj nekadasnjih clanova Glavnog i Inicijativnog odbora osnovace nevladinu organizaciju. "Udarna petorka" Protesta osniva Studentski politicki klub

Vecina clanova novih organizacija
iz Glavnog odbora: Sa sednice
GO 24. marta

Osnivanje Studentskog parlamenta u koji je usao samo jedan clan Inicijativnog odbora Studentskog protesta 96/97 i nesto vise od cetvrtine Glavnog odbora, nije oznacio kraj javnog delovanja ljudi koji su tokom tri meseca stajali na celu Protesta. Kako je najavljeno, studenti ce tokom ove nedelje dobiti bar dve nove organizacije koje ce osnovati clanovi bivseg Inicijativnog i Glavnog odbora. Uz visokoskolske teme, ove organizacije ce imati i politicku ulogu, koja bi nakon predloga Zorana Djindjica o formiranju Demokratske inicijative mogle da oznace ulazak akademaca "na velika vrata" u politicki zivot Srbije.

Kako je ideja o stvaranju Studentskog saveta, nastala pred kraj Protesta, iz raznih razloga definitivno propala, najveci broj nekadasnjih clanova Glavnog i Inicijativnog odbora osnovace nevladinu organizaciju, koja bi trebalo da se registruje narednih dana.

Od studentske do demokratske inicijative

Ideja o formiranju demokratskog bloka studentima nije nepoznata. Nju je pre vise od dva meseca lansirao Igor Zezelj, clan Inicijativnog odbora. Zezelj je tada predlozio da Studentski protest osnuje Studentsku demokratsku inicijativu, koja bi okupila intelektualce, umetnike i sve koji su podrzavali akademce. Glavni odbor Studentskog protesta odbio je tada ovaj predlog i deklaraciju o osnivanju Studenske demokratske inicijative. Ova ideja je medju studentima nedavno ponovo ozivela, na razlicite nacine u okviru najavljenih studentskih organizacija, sto se prema nekim izvorima, "slucajno" poklopilo sa, doduse malo preformulisanim, Djindjicevim predlogom.

Bez politickih pretenzija

Prema recima Alekse Grgurevica, jednog od bivsih "inicijativaca" nevladina studentska organizacija ne bi imala politickih pretenzija vec bi se borbom za demokratizaciju medija, novi izborni zakon, Zakon o Univerzitetu... "zalagala za stvaranje jake drzave na temeljima trzisne ekonomije, socijalne sigurnosti, postovanju ljudskih prava i privatne svojine".

Prema Statutu cije se pisanje privodi kraju, ova studentska organizacija bi imala Upravni odbor i Skupstinu. Predsedavajuci Upravnog odbora smenjivao bi se jednom mesecno, dok bi na celu ovog tela bio generalni sekretar (po nekim izvorima za ovo mesto je vidjen Miodrag Gavrilovic, predsedavajuci bivseg Inicijativnog odbora), koji bi uz portparola organizacije bio zaduzen za odnose sa javnoscu. Za finansije, medjunarodne odnose, kontakte sa politickim strankama i Crkvom, kao i za ostale oblasti brinuce koordinatori. Buduca nevladina organizacije ce raditi na organizovanju savetovanja, tribina i javnih rasprava.

A sad - ciscenje politike?:
Jedna od studentskih akcija ciscenja

U Upravni odbor uci ce osnivaci organizacije - vecina iz Glavnog i Inicijativnog odbora Studentskog protesta. Medju "osnivacima", kako saznajemo u izvorima bliskim Studentskom parlamentu, bice i neki njegovi clanovi. Skupstina ce biti biti "otvorenog" tipa. U nju ce uci predstavnici slicnih nevladinih institucija i politickih stranaka, akademici, javne licnosti.., na koje ova studentska organizacija racuna.

Saradnja sa Studentskim parlamentom nalazi se medju zadacima buduce nevladine organizacije, ali tu, po recima nekih od osnivaca, nece sve ici glatko. "Parlament za sada, verovatno i zbog necije sujete, odbija svaku institucionalnu saradnju", kaze jedan od osnivaca nevladine organizacije koja treba da "spreci raspad studentskog jezgra i onih koji su odradili najveci posao tokom Protesta".

Izvan price o studentskoj nevladinoj organizaciji ostala je "udarna" petorka Studentskog protesta: Cedomir Jovanovic, Cedomir Antic, Vladimir Dobrosavljevic, Sasa Ciric i Igor Zezelj, koja radi na osnivanju Studentskog politickog kluba.

"Osnovni cilj naseg delovanja bice stvaranje jedinstvenog fronta za neizlazak na predstojece izbore pod neravnopravnim uslovima kako se ne bi ponovile dosadasnje greske i da ne bi ponovo cetiri meseca setali ulicama", objasnjava Vladimir Dobrosavljevic.

U okviru Kluba, cija osnivacka skupstina bi trebalo da se odrzi 6. maja, radice pet Saveta (pravni, ekonomski, drzavno-nacionalni, medijski i univerzitetski) u koji ce uci vidjeniji javni i kulturni radnici, predstavnici Crkve, SANU, politickih stranaka... Slicno studentskoj nevladinoj organizaciji, i Studentski politicki klub ce organizovati predavanja, tribine i javne rasprave sirom Srbije na kojima ce biti reci o aktuelnim problemima.

Za studente jos rano

Slobodan Homen, predsednik Studentskog parlamenta se nada da ce institucija na cijem je celu "podrzati stvaranje jedinstvenog bloka u srpskoj opoziciji", ali i da najpre treba videti program kao i ko ce se sve prikljuciti Demokratskoj inicijativi.

"Demokratska inicijativa ce biti uspesna samo ako uspostavi zajednicki minimum interesa oko koga ce se okupiti sve relevantne politicke snage u zemlji a to je borba za ravnopravne izborne uslove, koji su osnovni uslov za promene u Srbiji", misljenje je Vladimira Dobrosavljevica. Prema njegovoj proceni jos je suvise rano prognozirati da li ce studenti prihvatiti Djindjicev predlog koji u sustini odgovara ciljevima buduceg Kluba.

Mada licno veruje da je najbolje da svako (studenti i stranke) radi po svome, Aleksa Grgurevic smatra da jos nije vreme da se studenti izjasnjavaju o inicijativi demokrata. "Pitanje je da li ce i u kojoj meri studenti podrzati ovakvu politiku", kaze Grgurevic.

"Sa strane"

Kao prirodni nastavljaci Studentskog protesta, unutar koga su se lomili uticaji razlicitih politickih stranaka, novoformirane studentske organizacije kao i one koje ce se tek osnovati, sasvim je izvesno, nece biti imune na takva delovanja "sa strane".

Danima se vec nasiroko prica o redovnim susretima vidjenijih studentskih predstavnika sa vrhom Demokratske stranke, dok su, verovatno zbog ranijih nesporazuma, takvi kontakti sa Srpskim pokretom obnove daleko redji. Na studentskoj "top" listi lose se ne kotiraju ni GSS i DSS.

Novi momenat u eventualnom ozbiljnijem politickom delovanju srpskog akademskog podmlatka je i predlog Zorana Djindjica o formiranju sireg demokratskog fronta u koji bi po prirodi stvari trebalo da udju i studenti. Za sada, osim mlake podrske, Djindjicev predlog nije naisao na konkretnije reakcije medju studentima. Kako nove studentske organizacije jos nisu zvanicno formirane, rano je govoriti o nekom njihovom "cvrscem" stavu prema iznetoj ideji lidera Demokratske stranke, mada je, u principu studenti podrzavaju.

S. Bisevac
J. Tasic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /