KAKO CE BITI SANIRAN BANKARSKI SISTEM U SRBIJI

Sanacija banaka podrazumeva i sanaciju problematicnih preduzeca ciji ce se dugovi takodje konvertovati u uloge drzave. Ceo bankarski sistem trebalo bi da se grupise oko tri-cetiri velika sistema

Proces privatizacije i transformacije privrede nije moguc bez istovremene sanacije bankarskog sistema, koji je godinama sluzio kao vreca u koju su utrpavani svi dugovi preduzeca i prebacivane posledice njihovog loseg poslovanja. Takve banke danas nisu sposobne da prate vise ni zdravi deo privrede, niti da privuku novu stednju koja je jedan od najsigurnijih izvora akumulacije za razvoj u svetu, tim pre sto velike stare banke nemaju mogucnosti da isplate staru deviznu stednju.

Problem je u tome sto se sanacija finansijskog sektora namece u trenutku kada drzava u tom poslu ne moze racunati ni na kakvu spoljnu pomoc. Zvanicnici zato isticu da se sanacija banaka mora sprovesti iskljucivo sopstvenim snagama i izvorima i da se ovoga puta od te namere nece odustati pod izgovorom nepovoljnih okolnosti.

Projekat sanacije banaka najavljivan je poslednjih dana iz vise izvora - u sklopu celovitih reformi najavio ga je i potpredsednik savezne vlade Danko Djunic, u svoj prioritet svrstala ga je srpska vlada, koja je stavise obecala da ce svoj predlog uputiti saveznoj, zatim je nova direktorka Beogradske banke Grupe Borka Vucic najavila koncept sanacije ove banke, dok je Zlatan Perucic, direktor Beobanke, pozivajuci se na nedostatak inostranih izvora, izjavio da je u postojecim okolnostima realnija restitucija, cemu ce pribeci njegova banka. Osnovna ideja je, kako se saznaje u krugovima srpske vlade, da se najpre ociste bilansi banaka i da se one pripreme da nakon toga posluju na zdravim osnovama i bez dosadasnjih rizicnih plasmana i potrazivanja. To podrazumeva da se uzuzmu strani dugovi, obaveze po osnovu stare devizne stednje i nenaplativa i tesko naplativa potrazivanja, takozvana kontaminirana aktiva.

Ovo poslednje odnosi se pre svega na dugove velikih preduzeca, gubitasa, koji ce se verovatno privatizovati i transformisati po posebnim programima republicke vlade, kako je to i predvidjeno novim republickim zakonom o privatizaciji. Ovi gubitasi sanirace se konverzijom njihovih dugova u uloge drzave, koja ce ih tako, kao i staru deviznu stednju i spoljne dugove, preuzeti kao svoj javni dug i na taj nacin osloboditi ovog teskog bremena banke. Radi servisiranja tog javnog duga, kako se nezvanicno saznaje, drzava ce emitovati svoje drzavne obveznice.

Nakon ovog "velikog ciscenja" utvrdilo bi se novo stanje u bilansima banaka i predvideli bi se mehanizmi koji treba da sprece stvaranje nove rizicne aktive u bankama. To nece biti lak posao, imajuci u vidu nase dosadasnje iskustvo i nezdravu vezu izmedju preduzeca, politike i banaka. Sa slicnim problemima nakon rekonstrukcije svojih bankarskih sistema suocile su se i druge zemlje u tranziciji, Ceska, Madjarska i Slovenija. Pri tome, Cesima je uspelo da uspostave strogu finansijsku disciplinu i da sprece obnavljanje rizicne aktive u "ociscenim bankama", dok se Madjarima to nije posrecilo i u rekonstruisane banke ponovo su se vratili nenaplativi plasmani.

Teren za najavljenu sanaciju banaka vec je delimicno poceo da se priprema, kroz izvesne poteze Centralne banke. Prvo je izvesnom broju nelikvidnih poslovnih banaka oduzela dozvole za rad i najavila da ce sa tim nastaviti, a sada ima nagovestaja da NBJ menja ovu taktiku, pa se govori i o tome da ce prethodne odluke biti revidirane. Prvobitno je bilo zamisljeno da najvece banke, kao Beobanka i Vojvodjanska banka (koje i same imaju problema u poslovanju) preuzmu neke od manjih banaka koje su izgubile dozvole za rad. Prema sadasnjim, doduse posrednim nagovestajima, intencija je da se ceo ovdasnji bankarski sistem grupise oko tri ili cetiri velika sistema koji bi bili stozeri u procesu sanacije.

Prema informacijama iz bankarskih krugova, ni jedna banka nece biti obavezna da se na bilo koji nacin ukljucuje u neki od velikih sistema, ali ako to ne ucini ostaje joj da se sama bavi svojim spornim i nenaplativim potrazivanjima. Tako ce, ukoliko ovaj pravac bude odabran, banke posredno biti navedene da uspostave cvrsce veze sa nekom od najvecih banaka, cime logicno gube deo svog "suvereniteta". Kako se pretpostavlja u bankarskim krugovima, koncentracija bi se obavljala oko Beogradske banke, Vojvodjanske banke, Beobanke (Invest banka bi bila u sastavu Beogradske banke Grupe), dok vlada dilema da li bi u ovom krugu ostala i Jugobanka, ili bi ona usla u buduci deobni bilans izmedju bivsih jugoslovenskih republika.

B. M. Stepanovic
B. Jager