KOALICIJA "ZAJEDNO" - OD TRIJUMFA DO PRETECEG RASKOLA (2)

Razlike teze od olova

Trenutno malo sta u odnosima SPO i DS nije sporno. Predmet polemike je cak i da li je svadja Draskovic-Djindjic taktickog ili strateskog karaktera. Jedni smatraju da su razlike takve da ne mogu ugroziti opstanak Koalicije, dok su drugi na stanovistu da su razlozi spora, makar bili i fakticki, toliko eskalirali da prelaze u strateski obracun za prevlast kako u okvirima Koalicije tako i u gradovima gde "Zajedno" drzi komande vlasti

Ivan Torov

Brzina i zestina kojom se odvija sukob Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, i pored silnih apela iz gradova u kojima je opozicija pobedila, ne nagovestava da bi se pristalice koalicije "Zajedno" uskoro mogle ponadati povoljnom raspletu. Sadrzina i dubina spora pre sugerise razlaz tri koaliciona partnera nego njihovo eventualno ponovno priblizavanje i kompromis. No, kako je cud dvojice lidera jedinog opozicionog saveza nepredvidljiva, iznenadni preokreti ipak nisu iskljuceni. Zasad je najpouzdanije da bi predugo trajanje krize u redovima koalicije "Zajedno", u izbornoj godini koja se smatra presudnom, nanelo nenadoknadive stete celini demokratskog opozicionog fronta.

Da li ce tromesecna energija biti bacena
pod noge?

Trenutno malo sta u odnosima Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke nije sporno. Predmet polemike je cak i da li je svadja Draskovic-Djindjic taktickog ili strateskog karaktera. Oni koji zagovaraju prvo misljenje smatraju da su razlike takve da ne mogu ugroziti opstanak Koalicije, dok su drugi na stanovistu da su razlozi spora, makar bili i samo takticki, toliko eskalirali da prelaze u strateski obracun kako za prevlast u okvirima koalicionog saveza, tako jos i vise, tamo gde "Zajedno" drzi komande vlasti.

Potraga za pobednickom strategijom

Sustina spora svodi se na razlicito gledanje na tri glavna pitanja: baviti se predsednickom kandidaturom, i uopste personalnim resenjima, ili se najpre izboriti za ravnopravne uslove; siriti opozicioni demokratski blok ili ostati na sadasnjoj formuli troclane koalicije; insistirati na monarhiji u predizbornom periodu ili to pitanje prepustiti demokratskoj proceduri posle eventualnog osvajanja vlasti. Nekima se sva tri razloga mogu uciniti nedovoljno jakim za sukob, ali je cinjenica da oni opasno drmaju koalicionu stabilnost.

Predsednik DS Zoran Djindjic uporno insistira, kako sam kaze, na pobednickoj strategiji. A ona u ovom casu podrazumeva stvaranje takvih pretpostavki za izbore koje ce koaliciji "Zajedno" garantovati uspeh. Dakle, ne trositi uludo energiju na licitiranju predsednickih kandidata vec se usmeriti na ono sto je Koalicija obecala gradjanima u tromesecnim demonstracijama. Obrnuti proces, po njemu, jeste najsigurniji put ka definitivnom porazu, a vremena za primenu obecane strategije sve je manje, rezim je sve sigurniji i agresivniji. Djindjic ne osporava koalicioni sporazum po kojem SPO predlaze predsednickog kandidata, ali bez uvijanja istice da, kako stvari trenutno stoje, Draskovic nije ta dobitna kombinacija. Predsednik DS za sebe tvrdi da nije i nece biti kandidat, ali je spreman da napusti gradonacelnicko mesto i samostalno udje u predsednicku izbornu trku, sto ce i uciniti ukoliko se koalicija "Zajedno" raspadne. Tim pre sto je lider demokrata ubedjen da i on, a i neke druge licnosti, imaju vece sanse za pobedu u trci za, najverovatnije, upraznjeno Milosevicevo mesto.

Draskovic, naravno, Djindjicevo "zaletanje" nije shvatio kao "principijelan" stav, vec iskljucivo kao krsenje koalicionog sporazuma i direktan atak na njegovu licnost. Nije spreman ni na kakav kompromis i ne bas biranim recima uzvraca udarac. Za njega nije kasno ni da se u drugoj fazi, posle utvrdjivanja predsednicke kandidature, Koalicija odredi prema uslovima za izbore, pa prema tome i da li ce se ukljuciti u trku ili ce ponovo pozvati gradjane na ulicu. Nema, doduse, valjanog odgovora na bar dve dileme: nece li biti kasno da se ista korisno uradi za opoziciju u primeni Gonsalesovog izvestaja (sto gradjane ovog puta moze okrenuti protiv koalicije "Zajedno" zbog izneverenog poverenja) i nece li pretezna razmisljanja o predsednickom mestu baciti u drugi plan glavnu bitku - kako dobiti republicke izbore. Odlazak Milosevica u Federaciju zasigurno ce radikalno umanjiti vaznost funkcije predsednika Srbije, ali je tesko izvodljivo da Srbija, kao glavna federalna jedinica, bude potpuno razvlascena. A vec sada je jasno da rezim nece dijalog sa opozicijom, a ova na taj izazov odgovora dosad najsnaznijom unutrasnjom krizom pa i pretecim raskolom.

Presadjivanje monarhije
Analiticari upozoravaju da je insistiranje na monarhiji u trenutku kada je Srbiji potreban ekonomski preporod i izlazak iz sumorne socijalne situacije, skretanje paznje sa glavnog politickog cilja - kako okupiti sve antirezimske demokratske snage da bi se na izborima promenili vlast i sistem. Sve to pomalo lici na stavljanje zeca na razanj dok je on jos u sumi. Niko, doduse, ne spori demokratsko pravo da se nakon eventualne pobede opozicije na izborima, u normalnoj demokratskoj proceduri, referendumom naroda u bitno drugacijim okolnostima nego sto su danas (a ne precicama) utvrdi da li je Srbija za monarhiju ili republiku. Jedino se tako moze dokazati i pokazati da li je kralj prava pefsonifikacija nacionalnog identiteta (u drzavi u kojoj gotovo 40 procenata stanovnistva nije srpskog porekla), da li je monarhija zaista urodjena demokratska tradicija Srbije, i moze li se demokratsko iskustvo nekih evropskih kraljevina prosto presaditi u podneblje prebogato totalitarizmima, apsolutizmima, prevratima i surovim obracunima. Bilo monarhistickih, komunistickih ili predsednickih.

Vec vidjeno...

S tim je u najdirektnijoj vezi i najnovija Djindjiceva ideja da koalicija "Zajedno" bude bitno prosirena ukljucivanjem drugih demokratskih opozicionih stranaka (osim radikala), pridobijanjem studentskog pokreta, brojnih nezavisnih i nestranackih intelektualnih grupacija, mozda i sindikata. On bi rado u okviru koalicije "Zajedno" video i Milana Panica i Nebojsu Covica, sto bi svakako prosirilo spektar potencijalnih pristalica, ali bi u isto vreme i drugacije postavilo pitanje predsednicke kandidature.

Prvi Draskovicev odgovor na ovo bio je aposlutno odbijanje, sto se i uklapa u njegovo misljenje da je tromesecnu bitku na ulicama vodila koalicija "Zajedno" i da SPO vise nece biti utociste za nestranacke licnosti. Nema sumnje, ukljucivanje Panica i jos nekih jakih licnosti moglo bi ozbiljno da relativizira Draskovicevu kandidaturu, jer bi se, logicno, postavilo pitanje koja je to licnost oko koje bi se svi okupili i koja bi onda mogla biti favorit u predsednickoj trci.

Djindjic ovim, u stvari, obnavlja staru proslogodisnju predizbornu ideju koalicije "Zajedno" kada se angazovanjem bivseg guvernera Dragoslava Avramovica zelelo opoziciono omasovljenje. U tom se, doduse, samo delimicno uspelo, a Avramovicevo iznenadno odustajanje odvratilo je mnoge stranke od ulaska u koaliciju. Masovne gradjanske demonstracije zbog postizborne rezimske kradje nesto su kasnije povecale zainteresovanost nekih relevantnih stranaka da se tom protestu i formalno ukljuce, ali je liderska trojka koalicije "Zajedno" procenila da tu bitku treba sama da dobije. Nekako paralelno s tim, pojacavali su se sukobi unutar sire opozicije, pa je mogucnost da se "levoj" koaliciji suprotstavi okupljena opozicija bila sve slabija. Imajuci u vidu razlike koje trenutno dominiraju, kao i gotovo svakodnevni nesporazumi izmedju koalicije "Zajedno" i nekih drugih opozicionih stranaka, cini se da su danas sanse za prosirenje opozicionog demokratskog bloka manje nego pre novembra prosle godine. Tim pre sto nije sigurno da ce saglasnosti o tome biti i medju sadasnjim clanicama koalicije "Zajedno".

Nacionalni romantizam

Jedan od glavnih kamena spoticanja u odnosima koalicije "Zajedno" predstavlja i pokusaj Draskovica i SPO - mimo ostalih koalicionih partnera - da povratak monarhije u Srbiju inaugurise kao srz predizborne platforme ovog opozicionog saveza. Iako DS i GSS ne osporavaju SPO pravo da istice svoju programsku pripadnost monarhistickom uredjenju, nema saglasnosti oko toga da li je sada pravi trenutak za pokretanje tog krucijalnog pitanja. Kriticari Draskovicevog naleganja na povratak dinastije Karadjordjevic podvlace da je to tipican primer kontraproduktivnog nacionalnog romantizma, anahronog vracanja u proslost, bez realnog pokrica u stvarnom raspolozenju naroda. A mozda i glavni motiv koji bi mnoge gradjane odvratio od podrske koaliciji "Zajedno".

Oni koji bolje poznaju srbijanske politicke prilike upozoravaju da i dosadasnje propagiranje povratka monarhije, a uz to i forsiranje uloge i znacaja Draze Mihailovica, kao i preokupiranost novih vlasti u gradovima radikalnom i preskupom promenom istorijske (i stranacke) ikonografije, dovodi do ozbiljnih podela unutar izbornog tela koje pripada demokratskoj opoziciji. Ako bi se taj trend nastavio, moze se lako dogoditi da se pristalice koalicije "Zajedno" - ukoliko ona uopste opstane - definitivno pocepaju, sto ce biti veliki opozicioni doprinos da prevagu na parlamentarnim i predsednickim izborima odnesu "levi" i radikalski ekstremizam. To je ujedno veliki izazov hoce li se Srbija - da upotrebimo misao uvazenog poljskog publiciste Adama Mihnjika - pridruziti zajednici demokratskih zemalja i otvorenih drustava ili ce se degenerisati u provincijske diktature, izdvojene iz Evrope, i ugusiti u sopstvenoj izolaciji. (Kraj)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /