DIPLOMATSKE PROCENE UOCI DANASNJIH RAZGOVORA SOLANE I PRIMAKOVA O PROSIRENJU NATO

Zapadni analiticari ocekuju od Kremlja da se pomiri sa tim da ce Alijansa dobiti nove clanice bez obzira na nova ruska uslovljavanja

Dzonatan Klejton
dopisnik Rojtera iz Brisela

Generalni sekretar NATO Havijer Solana vodice dosad najteze razgovore o sporazumu Alijanse sa Rusijom kada se danas sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Jevgenijem Primakovom, navode diplomatski izvori.

Najnovija runda pregovora o posthladnoratovskom bezbednosnom sporazumu, koji su od velikog znacaja za nesmetano prosirenje organizacije na Istok, dolazi u situaciji kada je Moskva zauzela nov, cvrsci stav, zahtevajuci postavljanje striktnih ogranicenja u pravima novoprimljenih clanica NATO.

"Solana ce biti veoma cvrst, mi (NATO) smo dali velikodusnu ponudu koja izlazi u susret mnogim ruskim brigama. Prihvatila Moskva to ili ne, do prosirenja ce u svakom slucaju doci", kaze jedan visoki zapadni diplomata. On, medjutim, kao i drugi zvanicnici, navodi da je jos uvek optimista u pogledu sansi da se sporazum sa Rusijom postigne pre julskog samita NATO u Madridu na kome ce biti objavljena imena novih clanica Alijanse.

"Ovo vidimo kao poslednji (ruski, prim.) pokusaj da se Alijansa podeli, pa stoga taj potez ocenjujemo vise kao takticki nego sustinski. Verujemo da cemo, ukoliko se budemo drzali nase linije, Rusi uvideti da im se nudi najvise sto mogu da dobiju", dodaje isti diplomata.

Prosle sedmice u Parizu, Primakov je izjavio da se Rusija nada da ce novi dokument o partnerstvu sa NATO biti potpisan u francuskoj prestonici 27. maja, ali je vladama zapadnih zemalja postavio stroge uslove cije ispunjenje predstavlja preduslov za ruski pristanak.

"Ta pozicija je bila deprimirajuce tvrdokorna, pravi hladni tus koji je ciljao na mnoge stvari za koje smo mislili da su resene - posebno kada je rec o vojnoj infrastrukturi", kaze jedan vojni izvor iz redova NATO.

Zapadne diplomate navode da je poslednja poruka Primakova imala za cilj eliminisanje svakog poboljsanja vojnih instalacija, pa cak i organicavanje modernizovanja postojece komunikacione opreme buducih clanica NATO - Poljske, Ceske i Madjarske. NATO insistira na tome da ne planira rasporedjivanje nuklearnog oruzja ili stranih trupa na teritoriji novih clanica, ali ne pristaje ni na stanje u kome bi ove zemlje predstavljale clanice drugog reda.

Zvanicnici NATO kazu da Rusija sada trazi posebne garancije da nikakva oprema ni personal nikada nece biti razmenjivani izmedju starih i novih clanica, cime bi se fakticki onemogucilo svako buduce jacanje odbrambenih potencijala istocnoevropskih zemalja u slucaju da budu napadnute od nekog.

"To je potpuno neprihvatljivo, i time se ponovo otvaraju mnoga pitanja dogovorena u Helsinkiju", procenjuje jedan diplomata.

Na proslomesecnom samitu u Helsinkiju, predsednik SAD Bil Klinton je, naizgled, uverio ruskog lidera Borisa Jeljcina da planovi Alijanse ne predstavljaju pretnju za Rusiju, te da ce se u dokumentu koji ce Moskvi biti ponudjen na potpisivanje izaci u susret svim primedbama Kremlja.