IVICA KRALJ, MOMAK U CENTRU PAZNJE

Prica o Ivici Kralju je pocela pre devet godina kada je kao petnaestogodisnjak dosao iz Arsenala, ali ne onog londonskog, vec iz Tivta. Dosao u Partizan i cekao svoju sansu, a onda, kao u najlepsim fudbalskim bajkama, mladjani Crnogorac je postao jedan od najpopularnijih fudbalskih lica.

Jesenas je postao standardni golman "crno-belih", a ovog proleca i "plavih". U subotu je, onako usput, oborio rekorde u broju minuta bez primljenog gola. I ostao onaj stari Ivica, skroman, radan, veseo mladic koji je svestan svojih vrednosti, ali koji nece ni jednog trenutka zaspati na lovorikama.

- A zasto bih se opustio. Znam da sam samo ogromnim radom uspeo. Imao sam talenat, ali ga imaju i drugi. Biti najbolji golman u zemlji koja se bas odlikuje dobrim cuvarima mreze jeste podsticaj za dalje usavrsavanje.

Medjutim, bajka nije bila ispisana od samog pocetka Ivicine karijere. Bilo je i "lutanja", gorcine, mladalackog razocarenja.

- Ne pitajte me kako mi je bilo kada sam morao iz Partizana na kaljenje. Bio sam razocaran, ljut, demoralisan. Samo ja znam kako mi je bilo kada su mi u klubu rekli da ce me pozajmiti. Tada mi je receno da je to u mom interesu, da su mi potrebne utakmice i da pored Omerovica i Pandurovica nemam sanse. Bio sam mlad (sada ima 24 godine), usijane glave, svestan svojih moci. To je vreme kada ti se cini da si najbolji, da mozes sve, a da su se neki zaverili protiv tebe.

Seca se tih dana Kralj, svojih depresivnih razmisljanja, besa, cinilo se nepravde.

- Kada dodjes iz jednog velikog kluba, gde malo isprljanu carapu bacas, u malu sredinu gde igras u iscepanim, pocinjes da shvatas neke stvari, odnose i relacije. To je prvi korak. Ali, moram da priznam, braneci u malom klubu stekao sam jedno novo, neprocenjivo iskustvo koje mi je mnogo pomoglo. I sada iz ove pertspektive moram da naglasim, odluka rukovodecih ljudi u Partizanu da me posalju na kaljenje bila je apsolutno ispravna. I mojim mladjim kolegama uvek bih savetovao da predju isti put. On je potreban za pravilan razvoj svakog fudbalera ma na kojem mestu igrali.

Za razliku od fudbalera, bar tako kazu strucnjaci, golmani sa godinama postaju sve bolji. Ne mali broj vrhunskih vratara i na kraju cetvrte decenije jos uvek ostaju nezamenljivi.

- I ja se nadam da cu jos dugo braniti. Ali, kada vidim da mi "vreme istice", necu po svaku cenu ostati na terenu, jer znam da mladima treba pruziti sansu. Mi imamo i srecu i nesrecu da nam mnogo igraca odlazi rano u inostranstvo. To je na neki nacin dobro jer se tako daje sansa mladima da se dokazu, brze stasaju, dobiju svoje mesto pod suncem. S druge strane, to je pogubno za nase klubove. Taman kad se uigraju sve linije, dolazi do odlazaka. Moj klub zato nece moci da racuna na neki veci uspeh u evrokupovima, a to je slucaj i sa Zvezdom.

S. S.