SRPSKO GRADJANSKO VIJECE BOSNE I HERCEGOVINE U TUZLI POMAZE SVIM SRBIMA KOJI ZELE DA SE VRATE U BIH

U politickom smislu, zadatak Srpskog gradjanskog vijeca je da siri istinu o ratu u BiH i zastiti interese gradjana Srba, koji nisu prihvatili politiku da se Srbi sele sa podrucja gde su do tada ziveli, a odakle ih niko nije terao

Tokom 1993. i 1994. godine na podrucju opstina Sarajevo, Mostar, Zenica, Tuzla i Bihac zivelo je nesto vise od 150.000 Srba. Danas, na citavom podrucju Federacije BiH, po podacima koji ne slede iz zvanicnog popisa stanovnistva, zivi jedva oko 80 do 100 hiljada gradjana srpske nacionalnosti. Prva vrata na koja zakucaju oni sto zele da se vrate svojim domovima i traze savet i pomoc je Srpsko gradjansko vijece BiH - udruzenje gradjana srpske nacionalnosti.

Zaceci rada ovog foruma datiraju od 1993. godine kada su Srbi koji su ostali u Federaciji bili prepusteni sami sebi, pre svega odvazni intelektualci na celu sa Bracom Kosovcem, osnovali forum gradjana Srba u Sarajevu. Nakon toga profesor Ljubo Berberovic i Mirko Pejanovic ostvaruju svoju ideju da se u svim mestima u BiH, koje kontrolise legalna vlast BiH, osnuju srpska konsultativna vijeca. Iz njih, po svim vecim gradovima BiH, izrastaju srpska gradjanska vijeca.

- U politickom smislu, nas zadatak je da sirimo istinu o ratu u BiH i zastitimo interese gradjana Srba, koji nisu prihvatili politiku Radovana Karadzica i njegovu ideju da Srbi treba da se sele sa podrucja gde su do tada ziveli, a odakle ih niko nije isterivao - prica potpredsednik Srpskog gradjanskog vijeca BiH, Tuzlak Simo Simic, jedan od domacina predstavnika Reformske demokratske stranke Vojvodine na protekloj medjunarodnoj konferenciji o sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, u Sarajevu.

Simic podseca da su Srbi, kao i vecina gradjana BiH, aktivno ucestvovali u svim oblicima borbe da do rata u Bosni ne dodje. Pocetkom rata imali su ozbiljnih problema, kada se desavalo da su otpustani s posla ili isterivani iz svojih kuca. Tokom 1995. godine jedan broj gradjana srpske nacionalnosti odlazi iz vecih bosanskih gradova, manje iz politickih, a vise iz ekonomskih razloga, kao i zbog straha i osecaja neizvesnosti sta ce se desiti sa Srbima u drzavi koja se tek stvarala.

Srpsko gradjansko vijece danas pomaze svim Srbima koji zele da se vrate u Bosnu:

- Uspeli smo da u nekoliko sela vratimo oko 400 izbeglih srpskih porodica. Najvise u tuzlansko-podrinjski, zenicko- dobojski i sarajevski kanton. Vracanje Srba u neretvansko- mostarski kanton, na zalost, ne ide lako. Pre svih, vracaju se oni koji jos uvek imaju svoje kuce, a u saradnji sa vlastima adaptiramo srusene domove. Pitanje povratka stanova zahteva globalno resenje u citavoj BiH, jer se u mnogima nalaze prognani i izbegli Bosnjaci iz Podrinja i drugih mesta. Ni jedan stan, srecom, nije dat na trajno koriscenje, svi koji trenutno u njima stanuju imaju samo privremena resenja. Odnos stambenog fonda u drustvenom vlasnistvu je 90 prema 10 posto u korist Federacije. Samo 10 posto takvih stanova se nalazi u Republici Srpskoj. Velik problem je zaposlenje, a resenje se u skoroj buducnosti ne nazire - saopstava Simic i naglasava da se u selo Krtova ispod Ozrena nedavno vratilo oko 300 srpskih porodica. To su mahom poljoprivredna gazdinstva, a ljudi su se vratili u kuce, koje nisu sasvim razrusene. Novac za popravku kuca delom obezbedjuje kantonalna vlast, a o pomoci predstoje dogovori i sa Republikom Srpskom.

Simic napominje i da nema proporcionalnog vracanja izbeglica, Bosanaca, sve dok se ne izmene ustavi Federacije i Republike Srpske i gradjani sve tri nacionalnosti ne postanu konstitutivni narodi BiH.

Branislava Opranovic