DRUGA STRANA ALBANSKE DRAME

Posto je granica prema Albaniji zatvorena, buvljak je prazan a i Srbi i Albanci se zale jer nema svercovane robe od koje svi zive delo

Bez Albanaca sa druge strane granice Kosovo ce tesko preziveti. Zbog nemira u zemlji orlova granica je zatvorena i kraj je trgovanja, u kojem su ucestvovali Srbi i kosovski Albanci. Na nasu prizrensku pijacu, koja je sada opustela, dolazili su iz Beograda, Nisa, Peci, Pristine, Smedereva, iz svih krajeva Srbije i Jugoslavije, kazuje Goranac, koji se predstavlja kao Srbin muslimanske vere, zeleci da ne zapisemo njegovo ime.

Zbog sukoba u Albaniji zatvoren je medjunarodni granicni prelaz Vrbnica, gde se do sada svercovala najrazlicitija roba. Prizrenski buvljak, gde su ljudi iz svih krajeva Kosova i veceg dela Srbije kupovali jeftinu svercovanu robu, sada je prazan. Prizrenci bez razmisljanja priznaju da je sverc bio najunosnija privredna grana.

"Nema trgovine, nema ljudi. Otkada je granica zatvorena po ceo dan tako bazam s rukama u dzepovima. To je bila postena trgovina i jedni i drugi smo bili zadovoljni. Roba koju su donosili bila je zaista jeftina i isla je kao alva. Sa njom smo dobro zaradjivali. Ne znam sta ce biti, ako granicu uskoro ne otvore", zali se nas drugi sagovornik iz Prizrena. Upravo se vratio sa granicnog prelaza Vrbnice. Kaze da tamoslji fri sop radi, ali su kupci retki. Jugoslovenski carinici se dosadjuju, a njihove albanske kolege bukvalno prosjace. Vrbnica zapravo ne podseca na vreme kada je tu vrvelo kao u kosnici. Pre krvavih dogadjaja u Albaniji su se od granicnog prelaza prema Prizrenu vukle tri ili cetiri kilometra duge kolone vozila.

Granicni prelaz Vrbnica drugacije nazivaju "ministarski prelaz". Tesko je doznati zasto ga tako zovu. Na kraju, posle duzeg insistiranja, sagovornici koji ne zele da im se pominje ime kazu da su preko Vrbnice mafijasi s albanske i jugoslovenske strane zdusno, poletno i uspesno krijumcarili drogu. "I ne samo drogu. Ako bolje pogledate TV snimke i oruzje u rukama ljudi, koji su upali u albanske kasarne videcete da je to nase oruzje. Jugoslovenski vojnici bez teskoca prepoznaju puske nase proizvodnje. Neka gospoda su poprilicno upletena i u svercovanje lekova, tekstilne robe, cigareta, deterdzenata. Vlasti pred tim zatvaraju oci. Roba dolazi ovamo bez carinskih dazbina i prepoznacete je po niskim cenama u nekim drzavnim trgovinama."

Prizrenci, koji vaze za prave trgovce, kazu da u celom svercerskom lancu najmanje zarade sitni albanski sverceri. "Kazem vam da ne zarade vise od 10 do 30 maraka na dan. Kada dodju na nasu granicu imaju posla sa nasim carinicima i policajcima; svako trazi svoje... Vidi se da su izmuceni i jadni. Slag svakako kupe grosisti, koji dobijaju robu sa Zapada. Sitni albanski sverceri zajedno sa nama prezivljavaju preprodajom robe. To je njihov jedini izvor zarade. Zato necemo dugo cekati, ako se granica brzo ne otvori na konjima i mulama krenucemo preko brda u Makedoniju. Na srecu poznajemo svaku stazu. I vezanim ocima mozemo da predjemo preko Sar planine. Cekamo samo da se otopi sneg", kaze Goranac sa pocetka nase price, dok pripaljuje cigaretu i okrece se u pravcu makedonske granice.

S. Dukic