JUGOSLOVENI I DALJE U REDU PRED AMBASADAMA "OBECANIH ZEMALJA"

Broj zahteva za dobijanje iseljenicke vize u australijskoj ambasadi smanjio se neznatno u odnosu na proslu godinu. Motivi za odlazak - ekonomska beda

I pored promena koje je nagovestio gradjanski post-izborni protest, Jugosloveni i dalje cekaju u redu za dobijanje iseljenickih viza pred ambasadama "obecanih zemalja". Ako je suditi prema podacima koje smo dobili u australijskoj ambasadi, broj podnetih zahteva od novembra zakljucno sa februarom ove godine u odnosu na isti period prethodne, smanjio se samo u neznatnom obimu.

Potencijalni iseljenici nerado pristaju na razgovor. Pred kanadskom ambasadom priznaju da je osnovni razlog koji ih tera sa rodne grude - ekonomska beda za koju ne veruju da se moze ublaziti bar narednih pet do deset godina. Tehnolog sa Kosova koji nije hteo da nam se predstavi, kao osnovni motiv namere da emigrira navodi tesku materijalnu situaciju.

- Dobijam samo topli obrok, a izdrzavam zenu i dvoje dece. Ne ocekujem da ce u zemlji u dogledno vreme biti bolje.

Dvadesetdvogodisnji Mihalj Sekelj iz Sente, koji se od maturanta gimnazije prekvalifikovao u masinbravara, kaze da mu njegova za sad honorarna zarada, ne pruza osnova za zivotnu perspektivu. Nestrpljiv je, kaze, da ceka pet do deset godina da stvari u zemlji krenu nabolje.

Prednost: akademci

Prema nekim procenama, na tlu Juzne Afrike zivi 30.000 ljudi sa prostora bivse Jugoslavije, od cega 50 do 60 odsto cine Srbi i Crnogorci. Dolaskom "crne" vlade na kormilo drzave postavilo se ptianje dalje sudbine i useljavanja nasih gradjana u zemlju Rta dobre nade, ali, sudeci prema novinskim napisima, usled kontradiktornih informacija agencija koje su preko Beca posredovale sa Ministarstvom za rad JAR, uselio se i veliki broj nepotrebnih kadrova, od kojih je svega jedna trecina nasla posao u svojoj struci. Ali zato, kako izvestaci sa lica mesta tvrde, za inzenjere svih struka i arhitekte ovde postoje solidne sanse. Za programere takodje.

Na tlu Novog Zelanda najvise je upravo iseljenika iz Jugoslavije. Da je iseljavanje i u ovu zemlju islo haoticno, govori podatak da je vrlo mali broj ljudi naslo posao u svojoj struci.

Inace, strucnjaci za emigraciju tvrde da se udeo visokoobrazovanog kadra u ukupnom broju iseljenika vec jos od 1989. u odnosu na prethodne talase emigracije. I mada neki poznavaoci i nadlezni u ambasadama tvrde da se ne radi o odlivu mozgova, cifra od 30 do 40 odsto visokoobrazovanih u ukupnom broju emigranata sa prostora bivse Jugoslavije ne govori u prilog tome.

Prema podacima kojima raspolaze dr Vladimir Grecic, strucnjak za emigraciona pitanja, sa prostora bivse Jugoslavije u Kanadu najvise se iselilo naucnika prirodnih nauka, matematicara i inzenjera.

Grci i Kinezi

Ocigledno je da zemlja gubi svoju supstancu, duhovnu i fizicku, a ne zanemarujuci znacaj ove druge, treba reci da odlazak strucnjaka iz oblasti na kojima pociva buducnost svake, pa i nase zemlje upozorava da je krajnje vreme da se pritisne alarm. Uostalom, ne bez razloga, a neko rece: "Ne bi postojale velike kulture da svaka generacija krece iz pocetka".

I pored toga sto od cuvenog protesta 96/97. medju studentima vise ne vlada deviza "samo da diplomiram, pa cu da emigriram" dr Grecic kaze da ce iseljenika, pa i svrsenih studenata i dalje biti, ali, da ce, zbog pritisaka strucnjaka iz istocnoevropskih zemalja, imigracione zemlje smanjivati njihov prijem. Ovo isticu i u australijskoj ambasadi, ali naglasavaju da ce se broj obrazovanih iseljenika proporcionalno povecavati.

Na kraju ostaje pitanje da li ce se neko u ovoj zemlji uskoro setiti da, poput Grka i Kineza svojevremeno, pozove makar "odbegle" strucnjake da se vrate ili bar saradjuju na nekom projektu.

Mirjana Kantar-Milicevic