DR VLADIMIR GLISIN O UTISCIMA SA PREDAVANJA U REZIDENCIJI STEJT DIPARTMENTA

Uloga studenata u "setackoj revoluciji"

"Deo gostiju iz Dejker Bejkon Hausa smatrao je da su studenti u protestu jako nacionalisticki obojeni. Kazao sam da to nije tacno, ali ne znam da li sam ih ubedio"

Kao gost americkog Stejt dipartmenta, dr Vladimir Glisin je nedavno u Dejker Bejkon Hausu, rezidenciji Stejt dipartmenta, odrzao predavanje u prisustvu novinara vodecih novinskih kuca, zvanicnika Svetske banke, i visokih drzavnih sluzbenika koji su zeleli da cuju sta se desavalo u Srbiji u vreme protestnih setnji.

"Bio sam zamoljen da kazem svoje vidjenje o demonstracijama u Beogradu, posebno kako dozivljavam i vidim studentske demonstracije. Mogao sam da predstavim nezavisno misljenje koje nije vezano ni za jednu politicku partiju. To je u Americi uobicajen nacin razgovora, da se pozovu nezavisni i neoptereceni intelektualci, koji ne dolaze sa nekom posebnom misijom. Kad se postavi takav okvir, onda je osnovna tema razgovora u stvari ona koja se odnosi na intelektualce u Srbiji - odnosno srpsku inteligenciju, koja je po prirodi stvari manje-vise koncentrisana oko univerziteta i Akademije - ili se bar pretpostavlja da su oni najuticajniji u formiranju intelektualnog ambijenta", kaze za "Nasu Borbu" dr Vladimir Glisin.

Akademijsko ogovaranje

"Ono sto se iz pitanja koja su meni bila postavljana moglo videti, americki krugovi na ulogu nase i hrvatske akademije nauka skoro jednoglasno gledaju vrlo negativno. Tako je, na primer, receno da predsednici srpske i hrvatske akademije salju americkoj akademiji nauka intrigantska pisma, ogovarajuci jedni druge, pa je i to dovoljan razlog da u SAD nece da saradjuju ni sa jednom od ovih institucija", tvrdi dr Glisin. Utisak dr Glisina je da u Americi jos uvek vlada uverenje - da nije bilo podsticaja iz SANU, ni Slobodan Milosevic se mozda ne bi usudio da krene u rat.

"Deo gostiju koji su prisustvovali mom predavanju mislio je da su studenti u protestu jako nacionalisticki obojeni. Objasnjavao sam da to nije tacno, ali ne znam da li sam ih ubedio, jer je pocetkom februara objavljen veliki tekst, u 'Njujork Tajmsu' upravo o studentskim demonstracijama, sa osnovnom porukom da je njihov revolt nastao otuda sto je Milosevic, okrenuo curak', pa vise nije nacionalista", prica dr Glisin.

Vino i americki protokol
"Pre predavanja u rezidenciji Stejt Dipartmenta, domacini su za sve goste - bilo ih je tridesetak - priredili veceru. Sve je bilo po ustaljenom protokolu, vino se sluzilo samo jedanput, mogla se dobiti jos eventuano jedna casa, a posle toga se 'ducan zatvorio', tako da nije bilo pijanih i pripitih, sto je jako impresivno, s obzirom na nase obicaje", kaze dr Glisin, uz obrazlozenje da je i vecera bila skromna i nenametljiva.
"To je samo dokaz da je vecera bila povod a ne razlog zbog kojeg smo se okupili. Vecere tamo nisu krkanluci".

"Kad sam objasnjavao razloge studentskog revolta i tvrdio da oni nisu nacionalisti, kazao sam da sam uveren da su shvatili kako je kvalitet nastave oskudan, a znanje koje dobijaju na fakultetima nedovoljno i da uopste ne prati nauku i tehnolgiju, kao ni opsta znanja koja se u svetu danas razvijaju. Mislim da je primer rektora Dragutina Velickovica samo najistaknutiji u kontekstu - pa se ceo bes studenata iskalio upravo na njega", veli nas sagovornik.

"Jedna od tema koju sam pokrenuo", podvlaci sagovornik "Nase Borbe," "je zasto u Srbiji imamo tako negativnu selekciju intelektualaca, kako u Akademiji, tako i na univerzitetima - dabome sa izuzecima. I na jednom i na drugom mestu su i akademici i profesori koji nikad ne bi smeli da budu tu. Osnovno je pitanje kako je do toga uopste doslo i na koji nacin se to moze dugorocno izleciti"?

Po dr Glisinu, posebno interesantna diskusija bila je ona koju je pokrenuo dr Brjus Alberts, rekavsi da je bio prijatno iznenadjen kad su ga zvali u Peking, da Nacionalna Akademija Amerike pomogne kineskim naucnicima da i oni uvedu medjunarodnu recenziju naucnih projekata. "Impresivno je sto kineska drzava na taj nacin hoce stvarno da utvrdi objektivno, politicki neobojeno, nepristrasno, bez laznog zamajavanja, s kakvom naukom i naucnicima uopste raspolazu. To je tema koju sam ja ovde godinama zastupao, jer mislim da smo imali takav sistem vrednovanja nauke i naucnika i Akademija i univerziteti bi sasvim drugacije izgledali", uveren je dr Glisin koji tvrdi da u tom slucaju ne bi bilo vazno da li "poznajes ministra Kanazira ili Unkovica ili si blizak sa drugaricom Mirjanom Markovic".

Hipokrizija

"Ono sto je ministar za nauku Srbije sad uradio, ukinuo kupovinu naucnih casopisa, jer navodno nema para je - prava hipokrizija, s obzirom da se prvo sto je rekao kad je dosao na to mesto odnosilo na to da ce mu glavni zadatak biti da nas poveze sa svetom. Kad mladi ljudi to vide, dabome da prvo sto ce da urade je - da pobegnu. Zvanicnici kazu da nema para, a ja mislim, kad ne bi bilo distribucije novca kakvu imamo u nauci, nego da imamo medjunarodnu valorizaciju, sigurno da pare ne bi otisle u akcelerator u Vinci besmislen, po jednodusnoj oceni svih fizicara od ugleda u ovoj zemlji", uveren je sagovornik "Nase Borbe".

O. Nikolic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /