CEDOMIR ANTIC I VLADIMIR DOBROSAVLJEVIC O ZAVRSNICI STUDENTSKOG PROTESTA

Sta se dogodilo na sednici Glavnog odbora SP 96/97? Sva pitanja oko Univerziteta ticu se, pre svega, onih koji su zaposleni u toj ustanovi. GO dozivljavan na kvazidemokratski nacin

Cedomir Antic i Vladimir Dobrosavljevic su, pored Cedomira Jovanovica, za vecinu studenata bili glavni ideolozi Studentskog protesta. Prvi kao predsedavajuci Glavnog odbora, dok je Dobrosavljevic bio jedan od najvaznijih ljudi u Inicijativnom odboru. Za Antica je sira javnost cula nakon cuvene sednice Saveta BU, kada je, od clanova vladajuce partije, spasen tadasnji rektor Dragutin Velickovic. "Gospodo, mi smo iznenadjeni i sledjeni vasim dvojnim moralom, je u stvari neka vrsta presude, koju je Antic izrekao onima koji su prvo podrzali, a ubrzo zatim odbili studentski zahtev za ostavkom prvog coveka Univerziteta. Medjutim, za neke studente, njihova (Anticeva i Dobrosavljeviceva) zavrsnica u ovom protestu nije bila nimalo "zlatna". Naime, na cuvenoj sednici GO, odrzanoj 6. marta, doneta je, izmedju ostalog i na njihovu inicijativu, odluka da se da "sansa", Velickovicu, time sto ce mu se izaci u susret i vratiti se na nastavu bar za jedan dan. Nakon ove odluke, na Platou su se po prvi put culi povici "izdaja, ostavke...", i njih dvojica su postupili krajnje "originalno" bar za ove prostore. Uradili su nesto sto nije "primereno" za nase ljude koji su na nekim vaznim funkcijama, jer su ispunili "zahtev" svojih kolega i podneli ostavke, mada su i dalje redovno posecivali "bazu"- Plato ispred Filozofskog fakulteta. Ovo je njihov prvi intervju koji su dali nakon svih ovih dogadjaja. "Pitajte nas, slobodno, sta god vi mislite da treba, posto za nas nema tzv. 'nezgodnih' pitanja", bila je recenica sa kojom je docekan novinar "Nase Borbe".

U redu. Sta se sve desavalo na sednici 6. marta, koju su mnogi nazvali i "studentskom osmom sednicom"?

C. A.: - Na toj sednici, studenti su trebali da odluce sta i kako dalje, odnosno kako da ispune svoj drugi i treci zahtev. Cinjenica je da je na zborovima fakulteta, kao i na sednici GO, odbijen predlog da se ide na tzv. "alternativni", ali legitimni, Univerzitet na kojem bi dekani izabrali svog rektora. To je jasno pokazalo da studenti nemaju dovoljno poverenja u istrajnost, pa i ako hocete, u opstojanost dekana. Politicka tenzija je nestala, posto je nas politicki (prvi) zahtev ispunjen, dok bi nas podzahtev za gonjenje krivaca za drzavno nasilje ne bi mogao da se ostvari nasim daljim protestovanjem. Imali smo deficit ideja, pa je upad u Rektorat bio, u stvari, jedna psiholoska prekretnica. Cim smo tamo upali jedno ratoborno raspolozenje je, na moje cudjenje, reteriralo. Naucno nastavno vece je trazilo, posto je odbijen njihov zahtev za "alternativnim" Univerzitetom, da se izadje u susret ministru prosvete, i da se vratimo jedan dan na nastavu. Tu je bio i jos jedan razlog, a to je da su neki dekani ili bili fingirani ili pod pritiskom vlasti, koji su zeleli da se iscrpi i ova poslednja solucija, jer bi u protivnom u martu doslo do neke vrste kolapsa Univerziteta. Mi koji smo glasali za povratak na nastavu razmisljali smo sta ako rektor ni tad ne da ostavku. Onda bismo mi imali razloga da poostrimo nase zahteve i nas protest, ali bi iza sada i dalje imali sve dekane.

V. D.: - Ova sednica je u stvari oznacila ponovno uspostavljanje racionalnih odnosa i nacina razmisljanja u Glavnom odboru. Mi smo 6. marta prvi put posle dugo vremena odigrali jedan mudar potez time sto smo prebacili loptu ponovo na teren rezima. Da je rezim odbio nasu spremnost za povratak na nastavu, on bi onda mobilisao celokupni Univerzitet protiv sebe sto bi dovelo do radikalizacije nasih zahteva. Taj nas potez je krajnje pragmatican, racionalan i nadasve mudar, jer je za nas znacio ispunjenje drugog i treceg zahteva. Sam splet dogadjaja (ostavka Velickovica) je potvrdio ispravnost takve odluke.

Da li je tesno povezivanje sa dekanima, na pocetku i tokom protesta, bio mac sa dve osrice kako mnogi smatraju?

V. D.: - Ne. Kad smo kretali u protest, 22. novembra, posli smo pre svega da resimo probleme koje se ticu javnih interese i gradjanskih sloboda. Tu su bila, naravno, i nasa druga dva, sindikalna, zahteva vezana za Univerzitet. S druge strane, onog trenutka kada je nas prvi zahtev bio ispunjen, nije postojala druga mogucnost nego da se ceo akademski narod okupi oko drugog i treceg zahteva. Jer, znate, sva pitanja oko Univerziteta ticu se pre svega onih koji su zaposleni u toj ustanovi, posto ce studenti na svojim fakultetima biti svega 4-6 godina i samo mali broj njih ce i dalje ostati na njemu zajedno sa svojim profesorima.

Stavlja vam se kao "smrtni greh" i glasanje suprotno odluci zborova vasih fakulteta, posto je vas fakultet glasao za nastavak protesta.

C. A.: - To nije tacno. Mi smo glasali za akciju koja je, u tom trenutku, bila jedina moguca. Mi nismo mogli drugacije manevrisati, s obzirom na cinjenicu da drugi manevar, a to je stajanje iza onih profesora i dekana koji su hteli da idu u dalju borbu za potpunu autonomiju Univerziteta, bio zatvoren od strane i zborova i GO. Jednostavno GO je dozivljavan na jedan, ja bih rekao, kvazidemokratski nacin. To je problem i novonastalog Parlamenta. Kad je neko izabran, on ima odredjen mandat. Hteo bih da postavim jedno pitanje: da li je neko posle te odluke GO smenjen? Nije. Neki su dali ostavke, licno ja i to na mesto predsedavajuceg GO.

Vladimir Djordjevic