PREDSEDNIK MILOSEVIC UZVRACA UDARAC

Ako su svi drugi, osim Milosevica i njegove stranke, izdajnici, americke marionete, sujetni lideri koji ne umeju ni do sledecih izbora da izdrze zajedno, separatisti i razbijaci federalne drzave, kome ce se glasaci, birajuci izmedju raznih zala, okrenuti? Drzavniku, faktoru mira na Balkanu, ili partijskim vodjama koje ne umeju da ukrote ni svoje supruge?

Jovan Radovanovic

U trenutku kada su ga poceli otpisivati ne samo politicki protivnici u zemlji, pomalo neoprezno i euforicno poneseni tesko izvojevanom pobedom na lokalnim izborima, vec i znacajni politicari u inostranstvu, predsednik Srbije - uzvraca udarac.

Ako je za mnoge Milosevicevo poveravanje Momcilu Krajisniku, posle potpisivanja tzv. sporazuma o specijalnim vezama SR Jugoslavije sa Republikom Srpskom, da ce svima koji su ga prerano otpisali pokazati da su se grdno prevarili, bio samo znak povredjenog gubitnika koji kao da kurazi samoga sebe i dize moral posustalim saradnicima koji su se vec poceli ogledati za odstupnicom, potonja zbivanja su potvrdila staru procenu da se srpski predsednik najbolje snalazi u haosu koji, uglavnom, sam velemajstorski proizvodi.

"Poruke" za spoljnu i unutraslju upotrebu

Na domacem terenu je politickim oponentima bacio jos nekoliko "koski" - od debate oko projekta novog zakona o informisanju sa novom ministarkom, g-djicom Milentijevic, do navodnog ulaska u ozbiljnije ekonomske reforme s predlogom zakona o privatizaciji kojim se, zapravo, priprema legalizacija otimacine drustvene imovine u kojoj snjur vuku predsednikovi ljudi od poverenja.

Publika ne stize ni da prati ubrzavanje zbivanja na politickim scenama "srpskih zemalja", u dalekom Njujorku pocinju dugo pripremani srpsko- albanski razgovori u organizaciji americke nevladine organizacije PER (Project of ethnic relations, Princeton Universitdz). Sve se, zapravo, odvija pod budnim okom vrlo znacajnih funkcionera Klintonove administracije. Milosevic, u trenutku kada shvata da njegovog predstavnika na ovim razgovorima, Nikolu Sainovica, za razliku od lidera Koalicije "Zajedno", nece primiti drzavni sekretar Medlin Olbrajt, vec nizi funkcioneri Stejt dipartmenta, demonstrativno povlaci ucesce SPS-a. Preko rezimskih medija pokrece zestoku kampanju protiv srpskih ucesnika u razgovorima kao "americkim slugeranjama" i, naravno, izdajnicima drzavnih i nacionalnih interesa koji, za saku dolara, spremno zrtvuju suverenitet zemlje u dosluhu sa "siptarskim separatistima".

Citava je kampanja imala dva cilja: Amerikancima se porucuje da, koliko god pritiskali i pozurivali i Srbe i Albance da se otvori proces sporazumevanja, bez Milosevica nece biti ozbiljnih razgovora o Kosovu. Za domacu upotrebu se, ponovo, satanizacijom opozicije kao izdajnicke, potencira predizborna nova/stara strategija u kojoj ce se, napumpavanjem patriotizma i simuliranjem otpora "tudjinskoj" ruci, mozda pridobiti neki birac, razocaran predsednikovim miroljubivim zaokretom poslednjih godina.

Sluzbe rade punom parom

Dakle, ako su svi drugi, osim Milosevica i njegove stranke, izdajnici, americke marionete, sujetni lideri koji ne umeju ni do sledecih izbora da izdrze zajedno, separatisti i razbijaci federalne drzave, kome ce se glasaci, birajuci izmedju raznih zala, okrenuti? Drzavniku, faktoru mira na Balkanu, lideru koji zna da disciplinuje ne samo clanove svoje partije, vec i ostale vodje "srpskih zemalja", pokazujuci prosecnom srpskom biracu (koji voli autoritete) da mu "cvrsta ruka" nije oslabila, ili partijskim vodjama koje ne umeju da ukrote ni svoje pristalice, ni svoje supruge, a ne umeju ni da svoje uskostranacke i liderske ambicije zrtvuju ni kad su nadomak zeljenog cilja? Ili ce se, razocarani politickom nezreloscu opozicionih lidera, mnogi vratiti teskoj politickoj apatiji, jer se "ovde nista ne moze promeniti". A ko iz toga moze da profitira? Samo onaj s kojim nema neizvesnosti.

Cena koju ce, zbog ove proizvodnje haosa, placati drzava i neduzni gradjani ovoga drzavnika, patriotu i mirotvorca, nikada nije zanimala. Samo cena posledica sukoba u Crnoj Gori, na primer izvesnost destabilizovanja federacije, previsoka je da bi se bilo koji ozbiljan politicar u normalnom svetu latio takvih "sredstava" politicke borbe. Ali, zahvaljujuci junaku ove nase price, ovo ovde odavno nije drzava za koju bi se moglo reci da pripada normalnom svetu, jer za velemajstora proizvodnje haosa i lova u mutnom, ni jedna cena za opstanak na vlasti niti je bila, niti ce biti visoka.