Fabrike radnicima

Bojana Jager

U Sloveniji, koja se, istina, opredelila za drugaciji sistem privatizacije, gradjani dobijaju vaucere na iznos do 5.000 maraka, ili u proseku na 3.000 maraka. Novi srpski Zakon o privatizaciji nudi povlascenima u drustvenom sektoru besplatnu podelu akcija maksimalno do 14.000 maraka, a uz popust ukupno do 20.000 maraka. Po ovome, slovenacka privreda izgleda mnogo gore stoji od srpske i tamosnja vlast mnogo manje voli sopstvene gradjane od ovdasnje, koja se bas pokazala sirokogrudom. U preduzecima, gde danas u vecini zaposleni sa ponekoliko zaostalih zarada prinudno finansiraju drzavu, podelice im se drustveni kapital u vidu akcija, koje ce dve godine moci da drze samo zakljucane u fioci i da na osnovu njih upravljaju i spasavaju svoje firme od nelikvidnosti i bauka stecaja, koji je mnogima vec u predsoblju ili na vratima.

Podelice im se prakticno ono cega ni nema, jer su drustvena preduzeca i veliki broj mesovitih kroz gubitke iz prethodnih nekoliko godina taj kapital pojela, delimicno ili u celini. Doduse, ni zvanicnici ne mogu bas da se dogovore koliki je on u stvari - 30 ili preko 100 milijardi dinara, jer su sve procene netrzisne i odokativne, a papir trpi svasta. Recimo, zavrsni racuni za proslu godinu pokazace da je u privredi, (u kojoj su samo zvanicno priznati gubici premasili 15 milijardi dinara), drustveni kapital povecan za najmanje tridesetak milijardi dinara, s obzirom da je pri inflaciji od 60 odsto, drzava administrativno drzala devizni kurs zaledjenim.

Naravno da je to knjigovodstvena iluzija, ali dobrodosla. Sta kosta da se procena drustvenog kapitala jos malo naduva, pa da se ova nepostojeca vrednost lepo i sirokogrudo podeli zaposlenima. Koliko god pisalo na papiru da su dobili vrednosti akcija - pet, 10, 14 ili 20 hiljada maraka - a to ne mogu da provere na trzistu, gde bi te akcije svakako vredele malo ili cak nista, to je isto sto i pravo na Mesecu.

Za te famozne dve godine, koliko ce zaposleni biti vlasnici imovine koju ne mogu prodati, na zalost, prognoziraju strucnjaci, mnoga od ovih preduzeca ce jednostavno propasti jer ce ih ugusiti gubici. Ili ce se u najboljem slucaju kapital izrazen u akcijama opasno istopiti, pa kad sve na kraju stigne do berze moze se dogoditi da ce i akcionari i drzava biti srecni da takve firme zabadava uzme onaj ko ce biti u stanju da im osigura posao i trziste.

U medjuvremenu proci ce ova, a mozda i jos poneka izborna godina, u kojoj je normalno da pljuste pokloni, sto veci i za sto veci krug buducih biraca, to bolje.