Poplava novih listova - glad za vestima ili laka zarada?

Pojava niza privatnih novina dovela je do nametanja novih informativnih standarda - imati informaciju pre svih i po svaku cenu. Novine ni ranije nisu bile imune na lansiranje vesti iz "pouzdanih anonimnih izvora", ali je u poslednje vreme to postalo standard izvestavanja

Vesna Radivojevic

U Srbiji je zvanicno registrovano 17 dnevnih listova, ali to prema informacijama koje ovih dana kruze, nece biti konacna cifra, jer su u pripremi najmanje tri nova dnevnika u privatnom vlasnistvu. Ovaj fenomen, medjutim, nije jedinstven samo za Srbiju - vecina zemalja bivseg istocnog bloka prosla je kroz ovakve periode dok se novinsko trziste nije ustalilo. Nasi susedi Rumuni imali su, na primer, u jednom periodu cak tridesetak dnevnika, da bi se njihov broj vremenom prepolovio.

Sta je to u dnevnim novinama sto tako privlaci ljude da u njih ulazu novac? Odgovor je jednostavan - dnevne novine najbrze vracaju sredstva koja su u njih ulozena, s jedne strane, a sa druge, dnevnici imaju znacajan uticaj na javno mnjenje i vrlo aktivno uticu na politicka dogadjanja u zemlji. Praviti dnevnu novinu, naravno, nije jednostavno, ali od kada je "Dnevni telegraf" uspesno upotrebio formulu: nekoliko novinara profesionalaca plus mnogo novinara trkaca, plus mnogo (nepotpisanih) agencijskih vesti, plus provokativni naslovi uocljivi "iz aviona", izgleda da su se mnogi potencijalni izdavaci ohrabrili da se upuste u projekat zvani dnevni list.

Najkrupnija promena nakon pokretanja cetiri dnevnika u roku od godinu dana ogleda se u cinjenici da su privatni listovi postali ti koji imaju presudan uticaj na javno mnjenje i tiraze koji visestruko premasuju broj prodatih primeraka takozvane drzavne stampe. Takvom bumu kumovali su u velikoj meri provladini listovi koji nikako nisu zeleli da odustanu od "zvanicne verzije" informacija, a prave informacije objavljuju tek u izuzetnim slucajevima. Notoran je slucaj "Politike" koja je tokom tromesecnih demonstracija u kojima je svakodnevno ucestvovalo bar pola miliona Srba uporno na prve strane stavljala izvestaje o borbama u Sri Lanki, Pakistanu, Avganistanu...

Procvat privatne stampe uticao je i na to da se u Srbiji najzad pojavi medijsko trziste, koje je pocelo da utice na nacin na koji pojedine novine izvestavaju. U vreme postizbornih demonstracija "Vecernje novosti" su tokom prvih mesec i po dana zastupale striktno rezimske stavove, sve dok se takva koncepcija nije pocela odrazavati na drastican pad njihovog tiraza. Citaoci ovih novina masovno su se opredeljivali za "Dnevni telegraf" ili "Blic".

Gradjani su dobili mogucnost izbora, trziste je pocelo da uredjuje neke odnose, sto je izazvalo alergijsku reakciju rezima. "Blic", koji je za samo nekoliko meseci preskocio najtiraznije drzavne novine, sa tendencijom daljeg rasta, izbacen je iz stamparije "Borbe", uz bledo objasnjenje da su kapaciteti zauzeti stampanjem drzavne "Borbe". U to vreme ovaj list je bio stampan u 8.000 primeraka. Pravi razlog bio je, naravno, to sto je "Blic" redovno izvestavao o masovnim protestima gradjana u Beogradu.

Pojava "Blica" na ovdasnju scenu uvodi jos jednu novinu - cenu od jednog dinara za novine. Da cenam, ipak, nije presudna stvar u izboru dnevnog lista pokazalo se kada je drzavna "Borba" smanjila cenu na dinar, cime nije uspela da bitnije poveca svoj tiraz, jer je uredjivacka koncepcija ostala ista.

Pojava privatnih izdavaca dovela je do nametanja novih informativnih standarda - imati informaciju pre svih i po svaku cenu . Novine ni ranije nisu bile imune na lansiranje vesti "iz pouzdanih anonimnih izvora", ali pojavom domacih dnevnika, kakav je "Dnevni telegraf", to je postalo standard rada. Svidjalo se to nekome ili ne, time je u domace novinarstvo pocelo uvodjenje (doduse, na vrlo primitivnom nivou) principa zapadnog novinarstva - ako nisi prvi, nisi nigde.

Zatvorenost zvanicnih izvora informisanja daje vetar u jedra poplavi "anonimnih izvora", pa je primedba o negovanju senzacionalistickog zurnalizma upucena na pogresnu adresu - da je do informacija moguce doci zvanicnim putem, bilo bi manje prilika za lansiranje "ekskluziva" koje se pokazu kao nistinite. Umesto da se postavlja pitanje - otkud takva poplava informacija sa predznakom "skandalozno, senzacionalno, zastrasujuce" trebalo bi postaviti protivpitanje: kako to da u novinama nemamo i vise skandala.

Problem koji je, bar, sto se novinarstva tice, aktuelniji je taj sto se poplavom informacija, poluinformacija i traceva formira prilicno zatupela citalacka publika, koja sve zna, ali nista ne shvata. Situacija je slicna onoj u kojoj neko dobije slagalicu iz 1.000 delova, ali bez slike prema kojoj treba da je sastavi. Istrazivacko i analiticko novinarstvo se potiskuje, jer novinari u trci za informacijama za neke ozbiljnije tekstove nemaju ni vremena. To je jedna od negativnih posledica trenutne medijske konstelacije u Srbiji.

Deo profesionalne javnosti na ovakve pojave reagovao je dosta gadljivo, optuzujuci nove listove da "lansiraju petparacko novinarstvo". Publika je, medjutim, reagovala drukcije, sto je, svidelo se nekome ili ne, jedini pokazatelj uspesnosti proizvoda. Mada se novi dnevnici brane da ne zele da obrazuju narod, nego da informisu, odbrana im ne stoji: hteli ne hteli, oni ipak obrazuju one koji ih citaju, makir i time sto im konstantno drze povisen nivo adrenalina.

Buducnost stampe od koje udara krv u glavu za sada je zagarantovana; ne samo kod nas, nego i u zapadnoj Evropi takva stampa ima najbolju prodju. Zapad, medjutim, ima razvijeno i trziste ozbiljnih i analiticnih dnevnika, koji imaju pouzdanu i brojnu publiku. U tome i jeste nas problem - za ozbiljnu stampu ovde nema mnogo interesenata. To je, medjutim, ista situacija kao na izborima - mozemo se zaliti na rezultate, ali sa njima moramo da zivimo.