Njujorski dnevnik: kako se razgovaralo o Kosovu

Ne bi bilo uputno preterivati u davanju znacaja ovom skupu, jer je situacija veoma slozena i prevazilazi domete jednog ovakvog sastanka. Znacaj ovog skupa je, medjutim, u tome sto on pokazuje i dokazuje da je neminovno i da je moguce da se raspravlja i o tako osetljivim pitanjima kao sto su srpsko-albanski odnosi na onom prostoru nase zemlje. Medjusobno zatvaranje i drzanje status quo ocigledno ne vodi nicemu...

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Nedelja, 6. april

To je, medjutim, druga prica i na nju cemo se vratiti kasnije u ovom njujorskom dnevniku. Sad je aktuelna glamurozna "Valdorf Astorija", u cijoj "Kristalnoj dvorani" "Revlon" ima ove nedeljne veceri prezentaciju nove kozmeticke linije, sa svojih stotinak manekena i bar jos tri puta toliko ostalih pratecih kadrova i gostiju slicnog profila.

Nas put, na zalost, ne vodi ka tom ugodjaju, vec ka 4. spratu zapadnog dela hotela - u salon "Konrad", u kome mocna Karnegijeva korporacija i direkcija nevladine organizacije "Projekat za etnicke odnose" iz Prinstona priredjuju veceru za ucesnike i sve ostale koji su u nekakvoj vezi sa okruglim stolom o Kosovu. U te ostale, razume se, ne spadaju i novinari: dr Alen Kasof, komandant prinstonske ekipe (uz sve uvazavanje za "Nasu Borbu", koju, kaze, njegovi redovno prate preko Interneta i koriste je kao glavni izvor informacija o Jugoslaviji), ljubazno pokazuje put prema izlaznim vratima vasem dopisniku i Isufu Hajriziju, kolegi iz njujorske "Ilirije" (list za americke Albance). Prilikom ispracaja velikodusno nam saopstava da nema nista protiv da sacekamo u hodniku goste iz Beograda i Pristine - vecera, kaze, nece trajati duze od dva sata.

Ni u hodniku, medjutim, nije dosadno. Nekih dvadesetak minuta posle pocetka vecere, iz lifta izlaze Vuk i Danica Draskovic i hitaju prema "Konradu". U petak ujutru, na konferenciji za stampu u Vasingtonu, predsednik SPO objavio je prilicno odlucno da se nece ukljuciti u srpsko-albanske razgovore, da bi uvece (na Panicevom prijemu u prestonickom hotelu "Vilard") najavio da ce sledecih par dana "sasvim privatno" provesti u Njujorku.

Izmedju pres konferencije i prijema, lideri koalicije "Zajedno" bili su na razgovoru kod Medlin Olbrajt. "Sta je ucinilo da se predomislite oko ucesca na razgovoru sa Albancima?" - pitamo Draskovica.

- Nisam se predomislio... Razgovaracemo posle vecere; ionako vec kasnimo.

Kasof je bio u pravu, vecera je bila gotova vec posla dva sata. Na izlazu iz salona prvi se pojavljuje Rudolf Perina - otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu posle povlacenja Vorena Zimermana, 1992-95, a potom glavni pomocnik podsekretara za Evropu Dzona Kornbluma i jedan od glavnih kreatora americke politike prema preostaloj Jugoslaviji. Pokusava prvo da eskivira izjavu za "Nasu Borbu", ali potom kaze sledece:

- Optimizam i pesimizam nisu prave reci za upotrebu u ovom slucaju. Jednostavno, mi se samo nadamo da ce se ovde pokrenuti nekakva diskusija i dijalog. Ne mislim da iko ima nerealna iscekivanja o tome sta se moze postici u sledeca dva i po dana. Nadamo se, jedino, da ce se ovi ljudi medjusobno malo bolje upoznati i time bolje razumeti poziciju druge strane. A to ce pomoci da se lakse pronadje resenje za ovaj vrlo tezak problem. Mislim da je to cilj ovih razgovora u Njujorku i zbog toga je Socijalisticka partija Srbije napravila veliku gresku odbijanjem da ucestvuje.

Toliko od mister Perine. Puna kapa, imajuci u vidu negov polozaj i cinjenicu da Stejt Department upadljivo naglasava da ce njihovi ljudi biti u Njujorku iskljucivo posmatraci razgovora za koje niko zivi ne moze da predvidi kad ce se i kako zavrsiti.

Nailazi Vuk Draskovic i razgovor se nastavlja tamo gde smo stali pre sat i po - sta je ucinilo da se predomisli i ipak ukljuci u rad ovog skupa? Prica je malo duza, ali zasluzuje prostor:

- Potrebno je znati, za pocetak, da je americki sponzor sugerisao svojevremeno da se ovaj skup odrzi u Srbiji. Ali, SPS je trazila da do susreta sa Albancima dodje na neutralnom terenu, po mogucstvu u Americi - i to je cinjenica koju ce Alen Kasof da saopsti u sredu, na konferenciji za stampu. Do pre tri dana, SPS je bila spremna da posalje ovde delegaciju na visokom nivou, predvodjenu njihovim potpredsednikom Sainovicem ili ministrom inostranih poslova Milutinovicem, ali pod uslovom da se njihova delegacija sretne i sa Medlin Olbrajt. Amerikanci su im odgovorili da nece moci da se sretnu sa Olbrajtovom, vec sa diplomatama nizeg ranga, na sto su oni, ogorceni, poslali organizatorima poruku da otkazuju ucesce na okruglom stolu koji su sami predlozili i na mestu koje su sami izabrali! Istovremeno, pokrenuli su jednu satansku propagandnu masineriju, proglasavajuci nacionalnim izdajnicima nas koji smo dosli u SAD na poziv Stejt Departmenta i iskoristili priliku da se nadjemo i za ovim okruglim stolom. Sto u Srbiji bude bilo vise ljudi koji ce izdavati Milosevicevu politiku nasilja, smrti i inacenja - tim bolje bice po Srbiju i po sve nas. Nece, medjutim, biti po prvi put da smo mi zrtve njihovih lazi, a ja cu, sa svoje strane, traziti ovde da se svi buduci okrugli stolovi i ostali susreti koji bi mogli da vode ka resenju problema Kosova odrzavaju jedino u Srbiji.

- Koliki je bio pritisak Stejt Departmenta da dodjete na ovaj razgovor?

- Nikakav, apsolutno nikakav. Ja sam bio izlozen pritisku svoje savesti. Sta bi to znacilo da sam odbio da popijem kafu sa gradjanima Srbije? Svi ovi Albanci ovde gradjani su moje zemlje. Svi ovi ljudi, koji su se ovde okupili na razgovor, jesu, pre svega, gradjani Srbije. I recite mi onda sta to znaci kad predsednik Srbije okrivljuje gradjane Srbije sto su se nasli i sto medjusobno razgovaraju?! A, kad je stigla ta njihova prljava optuzba protiv nas, ja sam odlucio da cu ici da popijem kafu i da razgovaram s tim ljudima u Njujorku. Jer, da se ovde pojavio Milosevic i njegovi ljudi, onda za mojim dolaskom ne bi ni bilo potrebe. U tom slucaju on bi bio ovde da govori o svom problemu. Svi mi koji smo se nasli ovde, u Njujorku, nalazimo se u opoziciji i nista mi ne mozemo da resimo, sve i da hocemo.

- Kako biste, onda, okarakterisali ovaj susret u Njujorku?

- Ovo nije ni diskusija, ni pregovori, vec prilika za nas, Srbe i Albance, da porazgovaramo i da se bolje upoznamo. Mislim da ce ovaj skup uspeti ako se zavrsi samo sa jednom jedinom tackom koja bi glasila da je probleme Kosova moguce resiti samo demokratskim putem i da taj problem moze da resi samo demokratska Srbija - i to u formi demokratskog dijaloga. Bolje je razgovarati i pregovarati 20 godina, nego ratovati 20 minuta!

- Drzavna propaganda u Beogradu vec vas proglasava izdajnicima, sve vas koji ste spremni da sednete i razgovarate s Albancima? Kakav osecaj to izaziva?

- Ako nisu izvukli pouke iz gresaka Milosevic i oni jos glasni i stetocinski patrioti koji predstavljaju Srbe, ako nisu izvukli pouke iz rusevina jedne velike drzave i svega sto nam se desilo, ako ih nicemu nije naucilo nekoliko miliona izbeglica, stotine hiljada mrtvih, sankcije i sve ono sto nam se desilo, onda moj odgovor glasi - uvek cu biti izdajnik te kratke pameti.

Posle Vuka i Danice, sa vecere izlazi grupa iz Pristine. Najraspolozeniji medju njima, cini se, Mahmut Bakali, nekadasnji predsednik kosovskih komunista. Kazu oni koji ga bolje znaju da je i ranije uvek imao sluha za novinare. Sad, medjutim, kao da se posebno uzeleo mikrofona i kamera na velikoj sceni. O ovome sto predstoji u Njujorku zeli da se zapise sledece:

- Ne bi bilo uputno preterivati u davanju znacaja ovom skupu, jer je situacija veoma slozena i prevazilazi domete jednog ovakvog sastanka. Znacaj ovog skupa je, medjutim, u tome sto on pokazuje i dokazuje da je neminovno i da je moguce da se raspravlja i o tako osetljivim pitanjima kao sto su srpsko-albanski odnosi na onom prostoru nase zemlje. Medjusobno zatvaranje i drzanje status quo ocigledno ne vodi nicemu...

- Zasto o tome razgovarati u Americi - a ne u Beogradu, kao sto to sad, u poslednjem trenutku, trazi Milosevic? Ovaj problem je veoma slozen i - ako je potrebno - ici cemo i na Severni pol da se o svemu dogovorimo i da, mirno i saglasno, stvari pokrenemo napred. Uveren sam da ce ovi razgovori - bez obzira sto ce biti iznete neke razlike i sto ce te razlike ostati medju nama - predstavljati znacajan korak ka popustanju napetosti u odnosima i da ce oni doprineti da ubuduce nasi razgovori budu prirodniji, laksi i produktivniji. Time ce se izvrsiti pritisak na one koji odlucuju - a to znaci i na vlast u Beogradu i na legitimne organe Albanaca - da oni sednu zajedno i dogovore se oko pregovora o svim tim pitanjima. Jer, ovo nase u Njujorku samo su razgovori o svemu tome

- Zvucite kao optimist?

- U tome je moj optimizam: da ce se odavde otvoriti put za one koji bi trebalo da pregovaraju. Medju Albancima ima iluzije da ce u Njujorku, mozda, bogzna sta da se odlucuje - a to, naravno, nije tacno. Na zvanicnoj strani u Srbiji, opet, ima potcenjivanja ovog susreta - sto je, takodje, pogresno. Razgovore u Njujorku ja, u svakom slucaju, vidim kao znacajn doprinos srpsko-albanskom priblizavanju i dogovaranju oko pravilnog resavanja pitanja polozaja Kosova u ovom periodu posle raspada bivse Jugoslavije.

Ponedeljak, 7. april

Sediste Karnegijeve korporacije je na 26. spratu oblakodera u Medison aveniji 437, ali te superlusksuzne poslovne prostorije bude kod vaseg dopisnika secanje na dejtonsku vazduhoplovnu bazu Rajt-Paterson. Razlika je samo u tome sto su nam svojevremeno u Dejtonu zabranjivali prolaz vojnici, a u Njujorku je sad za to bilo zaduzeno Karnegijevo obezbedjnje. Za ovu nasu ukletu profesiju zabranjenu zonu predstavljao je i hodnik kod lifta. Dozvoljeno nam je bilo jedino da dzonjamo na ulici (temperatura nesto malo iznad nule, plus vetar) i cekamo kad ce Vesna, Bakali, Vuk i ostali "ovisnici o nikotinu" sleteti na ulicu, medju normalan svet, da na brzinu ispuse svoju dozu.

U pravu je bio Kasof kad nam je preporucio da ne testiramo njegovu sluzbu, vec da se lepo nacrtamo uvece u lobiju "Valdorf Astorije" i sacekamo povratak delegata iz Beograda i Pristine. Za razliku od Dejtona, gosti njujorskog okruglog stola bili su dostupni novinarima u tom periodu od kasne veceri do ranog jutra.

Vuk Draskovic bio je prvi od onih koji su bili spremni da kazu nesto za javnost na kraju prvog dana srpsko-albanskih razgovora:

- Pokazace se na delu da problem Kosova jedino moze da resi demokratska Srbija. O tome sam ja danas govorio za tim okruglim stolom: taj problem moci ce da se resi polazeci od pozicije da je polozaj manjine uvek ogledalo za vecinu, sto znaci da Srbi, kao vecinski narod u Srbiji, imaju obavezu da manjinskim narodima - dakle i Albancima - u toj buducoj demokratskoj Srbiji garantuju sva ljudska, gradjanska, kulturna, verska, politicka i nacionalna prava u skladu sa medjunarodnim standardima. Istovremeno, obaveza je Albanaca - koji su vecina na Kosovu - da se na isti nacin, sirokogrudo i tolerantno, postave prema Srbima na Kosovu i Metohiji. U tom smislu pozvao sam Albance da vise ne bojkotuju izbore i da prihvate realnost. A realnost je da ta drzava Srbija ima svoje granice i da su te njene granice nepromenjive. odnosno, da se mogu menjati jedino ako to odluci srpski narod.

- Kako je albanska strana reagovala na ovo Vase izlaganje?

- Iznenadjen sam tvrdim stavom svih albanskih ucesnika. Oni su prvog dana homogeno odbacili svaku mogucnost resavanja kosovskog problema unutar Srbije, pri cemu niko od njih nije zeleo da prizna Srbiju kao svoju drzavu. Mislim da takav stav nanosi stetu albanskoj poziciji u ocima medjunarodne zajednice. Sta oni misle, kako bi Amerikanci reagovali kad bi Kubanci sad objavili da hoce da otcepe Floridu od SAD ili Meksikanci da proglase nezavisnost Juzne Kalifornije?! Tako Vasington gleda i na ovo njihovo sa Kosovom... Imam, medjutim, utisak da ce oni na kraju prihvatiti da se ovi razgovori presele za dalje na domaci teren - u Beograd, Pristinu ili Crnu Goru. Svejedno.

("Pored ovakvog Vuka Draskovica, Milosevic nije ni imao potrebe da dolazi u Njujork!" - pozalio se te noci, u telefonskom razgovoru, Adem Demaci jednom prijatelju u Vasingtonu).

O tome sta, kad i kako dalje, razgovarali smo te veceri i sa predstavnikom druge strane. Hidajet Hiseni, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, na tu temu kaze:

- Ovo je korisno suceljavanje - otvoreno, direktno i, naravno, u pojedinim trenucima veoma tesko. Verujem da takav pristup kosovskom pitanju moze - ako ne vise - a ono bar da svede neslaganja iz proslosti u realne razmere. I to bi, za pocetak, bilo dovoljno i moglo bi da posluzi kao osnova za oblikovanje trajnog, pravednog i miroljubivog resenja za problem Kosova. Nastavljanje ovih razgovora potrebno je i neizbezno. Mi smo, sa nase strane, spremni za ravnopravne, iskrene i plodotvorne kontakte i verujem da ce oni biti nastavljeni. Mislim da je opravdan pritisak na SPS da se ukljuci u ove razgovore, jer je ta partija "zasluzna" za stvoreno stanje na Kosovu, tako da je prisustvo njenih predstavnika vise nego potrebno u ovom procesu. Setimo se jedne vazne stvari: kad se pregovaralo o Bosni i kad se, u tom sklopu, resavalo i pitanje Srba u Bosni - o tome se razgovaralo i odlucivalo u Americi. I to tad nije predstavljalo nikakvu smetnju.

- Da li je stvorena atmosfera da se nastavak razgovora organizuje negde kod kuce - u Beogradu, Pristini ili Crnoj Gori?

- Mislim da je ovaj okrugli sto pokazao da je, u nasim uslovima, vise nego potrebno direktno angazovanje trece strane. Jednostavno, pozicije su udaljene i mislim da se jedino intervencijom trece strane mogu naci prihvatljiva i trajna resenja.

Nailazi i Dzon Skenlon, Zimermanov prethodnik na mestu ambasadora SAD u Beogradu. Ovde je u svojstvu posmatraca - ali ne kao Panicev savetnik, kako je to negde objavljeno (cime se inace bavi otkako se penzionisao) - vec u svojstvu dugogodisnjeg clana Saveta prinstonskog "Projekta za etnicke odnose", nevladine organizacije koja je stekla veliki ugled u raspetljavanju raznoraznih medjunarodnih sporova.

Skenlon, medjutim, ove prve veceri "nema nista za novine". Kaze da se prvog dana nije moglo ni ocekivati nista drugo vec da se obe strane usance na svojim poznatim pozicijama i da do finala, u sredu popodne - ima jos dosta vremena. Videcemo.

Utorak, 8. april

Vest dana je da se Vuk Draskovic spakovao i - posle prepodnevnih razgovora - otputovao sa Danicom u Beograd. Mora mu se priznati da je to izveo dosta vesto: udovoljio je Amerikancima koji su trazili da se pojavi na ovim razgovorima, objavio je za domacu javnost da nece njemu da udara packe Miloseviceva propaganda svojim pricama o izdajnicima koji rasprodaju Srbiju u Njujorku, ispricao je ovde Albancima da ce im biti zagarantovana sva manjinska prava na Kosovu kad jednog dana (s njim na celu) bude stigla demokratija u Srbiju - da bi se onda vratio pre kraja u Beograd, pokazujuci time da nema te Medlin Olbrajt koja ce njemu odredjivati koliko ce ostati u Njujorku (gde je on i onako dosao "sasvim privatno").

Kasofov okrugli sto ostao je tog jutra i bez najavljenog patrijarha medjunarodnog posredovanja, Sajrusa Vensa. Pred pocetak jutarnje sednice obavestio je organizatore da ga je grip oborio s nogu i da mora da ostane u krevetu. Organizatori su mu porucili neka se na miru oporavlja i da nista ne brine - bice jos dana za ove (i ko zna kakve jos sve) razgovore o Kosovu.

- Saglasili smo se da je problem Kosova neophodno resavati korak po korak, kao i da je za resavanje tog problema izuzetno znacajan proces demokratizacije. Kako u Srbiji, tako i na Kosovu - iznosi nam svoj glavni utisak posle drugog dana Miroljub Labus, potpredsednik Demokratske stranke. - A, kad pridjemo nekakvim merama za uspostavljanje medjusobnog poverenja, onda cemo moci da lakse resavamo i sve ostalo...

- U Beogradu ima nekih koji gledaju sasvim drugacije na ovo sto vi ovde radite?

- Miloseviceva propaganda pocela je vec svoju operaciju uobicajene satanizacije i vrlo je verovatno da cemo mi iz koalicije "Zajedno" platiti na sledecim izborima ceh zbog ucesca u ovom razgovoru. Mi smo, medjutim, za zemlju uradili na najbolji moguci nacin ono sto je moglo da se uradi, pokazavsi dobru volju da se, kroz odredjeni proces, pocne razresavanje problema na Kosovu. Sad je na redu zvanicna vlast u Beogradu, da ona odradi svoj deo posla. Verujem da ce se SPS ukljuciti u nastavak srpsko-albanskih razgovora, jer je to jedini put za resavanje problema Kosova.

Dok ostali imaju slobodno vreme, Dusan Janjic i Veton Suroi zaduzeni su da vece ovog utorka provedu u pripremi nacrta zajednickog saopstenja koje bi dve strane trebalo da usvoje za sutrasnjoj zavrsnoj sednici. Pre povlacenja u sobu, pozdravljaju se sa profesorom Univerziteta Pitsburg, Robertom Hejdenom - posmatracem na ovim razgovorima - koji je kod svojih uspeo da se izbori samo za dva dana odsustvovanja sa predavanja.

- Neko mora i da radi u ovoj zemlji! - objasnjava Hejden, na srpskom, manirom pravog beogradskog zeta.

Sreda, 9. april

Za velikim pravougaonim stolom sede izmesani ucesnici razgovora iz Beograda i Pristine sa americkim posmatracima i organizatorima iz prinstonskog PEO. Cujemo da je tokom prepodneva bilo povremeno zestokih konfrontacija oko jednog od dva na kraju jednoglasno usvojena zajednicka saopstenja. Niko ne mora nista dalje da nam objasnjava: o cemu je rec vidi se po smrknutim licima pojedinih albanskih predstavnika i, crno na belo, u jednoj recenici saopstenja o zajednicki usvojenim stavovima u kojoj se kaze da buduci sporazum o Kosovu mora da bude zasnovan, pored ostalog, i na "uspostavljanju regionalne stabilnosti kroz postovanje Helsinskih principa koji se ticu granica".

Alen Kasof, u svojstvu voditelja, objasnjava da su ovo od ponedeljka bili "samo pocetni razgovori kojima se trazi osnova za moguce buduce pregovore dveju strana uz eventualno ukljucivanje medjunarodne zajednice". Nesto kasnije - u odgovoru na jedno novinarsko pitanje - obznanjuje ono sto nam je vec bilo poznato: da je albanska strana izisla sa svojim poznatim zahtevom za nezavisnim Kosovom, ali da srpska strana nije prihvatala razgovor oko granica Srbije i SRJ.

U ime delegacije iz Pristine, rezime njujorskih razgovora iznosi "kosovski Mendela" Adem Demaci. Pitanje mu je postavio jedan albanski novinar, ali on govori na srpskom:

- Ovo u Njujorku bila su tri vrlo zamorna, ali i vrlo vazna dana. Uspostavili smo onaj neophodni kontakt i rekli smo skoro sve sto smo mislili o jednoj ili drugoj politici i o jednim ili drugim stavovima. Ali, nismo se posvadjali, nismo izgubili kontakt, niti smo izgubili meru. Znaci, uspeli smo da stvorimo onu temperaturu i atmosferu koje su potrebne za resenje ovog vanredno teskog problema Kosova. Vi znate kako stoji taj problem Albanaca i Srbije... Sa ova dva papira koje smo usvojili, otvoren je put i za druge sastanke, bez obzira kad ce i kako ce i ko ce da ucestvuje. To je vise nego sto sam se ja nadao da ce moci da se izvuce sa ovog sastanka... Inace, ja licno ne vidim resenje problema Kosova ni u okviru Srbije ni u okviru Jugoslavije, vec u vidu jedne konfederacije Srbije, Crne Gore i Kosova koju sam ja nazvao Balkanija, sto je projekt koji sam ja stavio na diskusiju na Kosovu i sa kojim sam nedavno upoznao srpsku javnost preko "Nase Borbe".

Pored Demacija, o albanskim vidjenjima toka i ishoda ovog okruglog stola govorio je ukratko i Mahmut Bakali (sto ti je sudbina: o perspektivi demokratskog Kosova govorili su covek kojeg je komunisticka vlast drzala u tamnici skoro tri decenije i covek koji je bio poslednji lider te komunisticke vlasti na Kosovu). Njegova teza bila je sazeta u prve dve recenice:

- Mi smo dosli ovde sa platformom koju je postavilo stanovnistvo Kosova svojim referendumom. Nezavisna Republika Kosovo - to je polazna pozicija nase delegacije.

Sa srpske strane neku vrstu zavrsne reci na ovoj konferenciji za stampu imao je Miroljub Labus:

- Mi nismo resili nijedan konkretan problem i to ovde nije ni bilo nase zaduzenje. Ali, mi smo se slozili oko principa koji ce voditi ka buducem resavanju problema, sto je vrlo znacajan rezultat koji smo postigli. Saglasili smo se, takodje, da pocnemo proces koji ce na kraju dovesti do tog resenja. Nas susret ovde predstavlja dobar znak da je otpoceo (srpsko-albanski) dijalog. Saglasili smo se, pre svega, oko principa da je resenja potrebno postici mirnim putem, kroz demokratizaciju Srbije i Kosova i uz postovanje svih medjunarodnih principa koji se ticu medjunarodno priznatih granica. Mi cemo, sa svoje strane, nastojati da uticemo na javno mnjenje u Srbiji u pravcu pregovaranja. Ja nisam optimista da mi mozemo mnogo da ucinimo u republickoj Skupstini, jer smo mi tu manjina i, pored toga, trenutno ne ucestvujemo u radu Skupstine zbog poznatih problema vezanih za medijsko pracenje zasedanja. Mislim da je za nas najvaznije da promenimo raspolozenje javnosti prema ovom problemu i da uspostavimo bolju politicku klimu za konacni sporazum.

Pokusaj da se od prisutnih predstavnika americke administracije dobije ocena njujorskih razgovora, zavrsen je bez uspeha. Njihov odgovor bio je da su oni ovde bili prisutni iskljucivo u svojstvu posmatraca, a da je vlada SAD rekla sve sto je imalo da se kaze o pitanju sadasnjeg i buduceg Kosova u saopstenju Stejt Departmenta, objavljenom neposredno pred pocetak njujorskog susreta.