Dnevnik

Suvakoviceva sjajna elokvencija, Gajevickino dokazano postenje i Milentijevickina potvrdjena strucnost, a posebno njeno razumevanje novinarstva (rece da najvise profesionalizma ima u drzavnim medijima), prosto su me ubedili da "Politika", RTS i Tanjug, sve dok se oni bore za slobodu medija, i ne mogu bolje da rade svoj posao. Ovo je maksimum!

Pise: Biserka Matic

Petak, 4. april

Uhvacen u kradji glasova, ozbiljno nacet gotovo cetvoromesecnim protestima gradjana i studenata i suocen s trzavicama u sopstvenoj partiji, Milosevic sebe vidi kao mocnog i uspesnog, velikog i nezamenljivog jos jedino u ogledalu koje mu podmecu i drze RTS, "Politika" i Tanjug. Sklone li mu to ogledalo, bice sveden na pravu meru, dakle: na Radmilu Milentijevic, Goricu Gajevic, Urosa Suvakovica, Dusana Matkovica... koji mu drze prvi borbeni esalon.

Ali, sta bi sa "okruglim stolom" o slobodi medija i izbornim uslovima? Lideri koalicije "Zajedno" pominjali su, kao neki poslednji rok, 20. mart i obecavali: ako vlast ne pristane, eto nas ponovo na ulici! Vlast ne samo da nije pristala vec je, kao i svaki pravi majstor za stvaranje paralelnih svetova, podmetnula panel umesto "okruglog stola" i jednom nedeljno tu simulira kao da se nesto stvarno dogadja. Kad vidim vec pomenutu Milosevicevu cetvorku kako se (samo)kompetentno, nadahnuto, vatreno i uverljivo bori za slobodu medija i napredak posustale i ponizene novinarske profesije, stvarno mi dodje da se svakom od njih, a narocito H. D. A. izvinim sto sam tvrdila da je profesionalizam u "Politici" ubijen. Suvakoviceva sjajna elokvencija, Gajevickino dokazano postenje i Milentijevickina potvrdjena strucnost, a posebno njeno razumevanje novinarstva (rece da najvise profesionalizma ima u drzavnim medijima), prosto su me ubedili da "Politika", RTS i Tanjug, sve dok se oni bore za slobodu medija, i ne mogu bolje da rade svoj posao. Ovo je maksimum!

Ne bih znala da je Dan studenata da na drzavnoj TV nisam videla s kojom je ocinskom ljubavlju srpski premijer primio delegaciju Saveza studenata Beogradskog univerziteta. Nisam bas zapazila je li u njoj bio onaj simpaticni i nenametljivi Nemanja Djordjevic koji je zimus na Platou, ili Studentskom trgu, uporno nesto hteo da kaze onoj "sacici" od jedva pedesetak hiljada studenata. Ako nije bio taj, bio je, sigurno, onaj mrsaviji Djordjevic, a Djordjevici su, pored bivseg rektora Velickovica, ubedili vlast da je "stvar pod kontrolom" i da pobune na Univerzitetu nema. Zato za Mirka Marjanovica, osim tog saveza i tih Djordjevica, drugi studenti i ne postoje: precrtao ih premijer sa spiska zivih. A kad neko ne postoji, nema mu se, vala, ni sta cestitati.

Subota, 5. april

Sta ako se Milo Djukanovic drzi one Hemingvejeve da "nije vazno da li je put trnovit vec da li si obuven" pa, osim sto birka oruzje za konacni obracun s Bulatovicima, birka i, recimo, obucu da savlada namesteno trnje? Ima ozbiljnih politickih realista koji predvidjaju da bi skidanje prepreka s Djukanovicevog puta moglo da zatvori prolaz Milosevicu da se popne do Lilicevog mesta.

Ma koliko bio veliki majstor za stvaranje razdora medju "najboljim drugovima", Milosevic je iz "crnogorskog slucaja" vec morao da izvuce neke pouke: ne ide glatko kao sto je 1987. islo u Srbiji. Nema vise tog idealnog politickog ambijenta za cistke! Koliko god bila neorganizovana, sklona podelama, neslozi i trzavicama, opozicija je, ipak, dokrajcila idilu o jednopartijskoj monolitnosti koja je, od Staljina i Broza do Milosevica, bila najpogodnije tle za obracune s neistomisljenicima. Tipovanje na moc Demokratske partije socijalista, koja ce po opstinskim organizacijama a, mozda, i po partijskim celijama pokusavati da dobije rat protiv Djukanovica, moglo bi se pokazati kao jos jedno bekstvo od realnosti.

Baveci se izbornom kombinatorikom u vidu zanata, sto manje-vise nezaposlenom narodu, opet, moze da bude ako ne zabava a ono bar otklon od teskog zivota, mnogi ocekuju da ce se lista kandidata za predsednicku trku tek obogatiti. Racuna se da Seceroski (bez "v" kako je uvek insistirao) nece propustiti sansu da i ovom prilikom uzme svoje novcano sledovanje. Kao mogucna iznenadjenja NIN, recimo, predvidja dr Miru Markovic i mladjanog Suvakovica: toliko se svidjaju narodu, da je pobeda neminovna!

Nedelja, 6. april

Da li je, svadjajuci se sve otvorenije i zucnije, koalicija "Zajedno" na putu da se raspadne ili ucvrsti - pitanje je, moram priznati, sasvim neumesno. Pa, ipak, Djindjic i Draskovic, podsticani sto svojim naravima, sto izjavama i intervjuima gospodje Danice, sto pedantnim, svakodnevnim "registrovanjem" sukoba medju njima u vecini novih novina, pokusavaju da ostave utisak - da je svadja najprirodnija komunikacija medju ljudima.

Dok su u Vasingtonu trazili podrsku Amerike, Amerika je - dokazujuci i time da u eri Interneta vise nista nije daleko - trazila jedinstvo koalicije "Zajedno"! Jesu Srbi, uprkos svemu, naivan narod, gotovo "mala deca", ali i deca vide da se koalicioni partneri ozbiljno razmimoilaze. U Djindjicevim izjavama da "mozemo pobediti jedino ako prednost damo izbornim uslovima a ne kandidaturi" i da "zeli kandidata koji ce pobediti", Draskovic vidi ne samo protivljenje sopstvenoj kandidaturi vec i otvoreno Djindjicevo kandidovanje.

Djindjicu i Draskovicu, izgleda, vise i nisu neophodni podsticaji spolja, oni tu klicu nose u sebi. Sta ce reci gradjani koji su tri meseca, po kisi, snegu i mrazu, gajili iluziju da ce se priznavanjem pokradenih glasova i pravih pobednika nesto promeniti? Ko ovde jos brine o gasenju probudjene nade, ispunjavanju datih obecanja, kockanju poslednje sanse i eventualnom razocaranju gradjana? Ako se lideri ove koalicije zanose kako ni Milosevicu nista nije smetalo sto nije odrzao rec o svedskom standardu, "svim Srbima u jednoj drzavi" i slicnim bajkama, vreme je, valjda, da se osvesti: i taj film je pri kraju.

Ponedeljak, 7. april

Zasto je Daciceva stolica u Njujorku ostala prazna? Zato sto socijalisti stvarno misle da ce se srpsko-albanski odnosi na jugu resiti u "institucijama sistema" ili zato sto jos ne znaju sta je resenje?

Jedanaest albanskih partija, razlicitih po programima i mnogo cemu drugom, ima jedinstven stav o Kosovu i Metohiji. Samo nezavisno Kosovo i Metohija predstavlja resenje koje ih moze zadovoljiti. Srpska strana, inace, probrano zastupljena i bez autenticnog predstavnika Srba s Kosova i Metohije (posto je, navodno zbog troskova, Momcilu Trajkovicu, predsedniku Srpskog pokreta otpora, u poslednjem casu otkazano gostoprimstvo) mogla je u Njujorku samo da potvrdi da unutarsrpskog dogovora o Kosovu i Metohiji nema. I da se vrati kuci po konsenzus, ako ga Srbi ikad budu postigli.

Na Karnegijevom grobu - cija Fondacija pokusava ono sto Milosevicu nije poslo za rukom, da priblizi dva udaljena sveta, Srbe i Albance - inace pise: "Ovde lezi covek koji je znao da se okruzi boljima od sebe".

Nas predsednik tesko da ce moci da smisli neki slican epitaf. On je voleo ljude s mrljom u biografiji, sto ne mogu da poreknu cak i oni koji su prema predsedniku gajili cistu ljubav, bez velike koristi. Njegov "kadrovski rudnik" odavno je ostao bez nove "zice" i, valjda, zato u predsednikovu pricu vise ne ulaze novi ljudi. Istina, i trosilo se bez milosti. Kadrovi koji, jos od Lenjina, resavaju sve, sada su izraubovani. Povratak i otpisivanje sada se svode na isti krug ljudi. Vraca se otpisani Vucelic, prema novim novinama i Zeljko Simic se preporucio, Dusanka Djogo se pojavila na RTS-u, znaci ponovo igra, Rada Milentijevic je drugi put dovedena iz Amerike, slavni proizvodjac pecurki iz Smedereva u prilici je da, kao nekad na Uscu, ponovo povede neko kolce, a i potroseni Sainovic i Gorica Gajevic, kojima se priprema prinudni odmor, mogli bi da se nadaju da nisu zauvek otpisani. Povratak otpisanih i otpisivanje povratnika nije, u ovom slucaju, samo jezicka finesa. To je stil vladanja - ljudima.

Utorak, 8. april

I kad sam vec kod znamenitih izjava da pomenem jos jednu Bogdanovicevu o bivsem guverneru. Na novinarsko pitanje da li se Avramovicu sprema smena, odgovorio je: "Zasto bi ga smenjivali kad jos daje rezultate". I logicno, guvernera je "smenilo" kad je prestao da daje rezultate. Naravno, tu rezultati uopste nisu vazni vec onaj ko odredjuje meru svih ljudi i svih stvari.

Jednu od najrazornijih izjava koju sam u zivotu cula i procitala objavio je "Gradjanin", najnoviji dnevnik medju novim novinama, ciji je vlasnik prethodnik Radmile Milentijevic i, ako smem da se pohvalim, moj kolega Tijanic, po skromnom sopstvenom priznanju, inace, "jedan siromasan novinar", a istovremeno "najbolji novinar u Jugoslaviji". Dok je bio ministar informisanja smatrao je da novinari ne mogu, kao golubovi, "svima da kake po glavi", sto mozda nije bilo lepo od Tijanica, ali je bar bilo nezno: mogao je da upotrebi i onaj ruzniji glagol. Kad je postao glavni urednik, upotrebljavajuci jos ruznije glagole, jednom izjavom za cije je objavljivanje najodgovorniji, prosto je urnisao jednu opersku pevacicu i jednog profesora muzike. Sta se citalaca tice sta je u cetiri zida, za klavirom ili na klaviru, neko nekome uradio privatno? Eto, i kako su se golubovi vratili u Tijanicevo dvoriste i uradili mu "ono" - po novinama, i po njemu.

Sreda, 9. april

Iz Kancelarije NJ. K. V. prestolonaslednika Aleksandra vec popodne stigao je demanti: princ nije nikada poslao takvo pismo patrijarhu. On, kaze se, izuzetno ceni i postuje poglavara SPC i nikada ne bi mogao tako nesto da pise. To "otvoreno pismo" je od pocetka do kraja falsifikat. "Ako razne sluzbe u Beogradu upotrebljavaju ovako bezobzirne metode prema patrijarhu i prestolonasledniku kako tek postupaju protiv drugih ljudi u zemlji koji im smetaju, a mozda nisu u mogucnosti da se brane?"

Pitanje je postavio princ; mi, odavde, vec citavu deceniju znamo kako - postupaju. I Patrijarsija je, takodje, postavila pitanje: otkud pismo kad patrijarh iz Londona nije primio nista. Na dan kad je pismo navodno stiglo, bile su Blagovesti i u Patrijarsiji nije bilo nikog da primi ni pismo, ni poruku s faksa. Misterija je potpuna - pismo koje niko nije napisao i koje niko nije dobio obelodanjeno je u novinama!

Prestolonaslednik kao da zna odgovor, ili mu je bar jasan slucaj s rezimskom stampom. On kaze: "A jedan, nekada najugledniji beogradski list, ne samo da je objavio izmisljotinu vec ju je i propratio svojim komentarom". Na koji li je list mislio? Nije, valjda, na one novine koje su pre desetak godina objavile jednu humoresku cijem se piscu nikada nije uslo u trag, a nedavno jedno pismo cije postojanje poricu i onaj ko ga je navodno poslao i primaoci. Niti je crnogorski premijer napisao, niti su americki kongresmeni dobili, a pismo je posluzilo svrsi da se Djukanovicu stane na rep. Mora da je neki covek u grdnoj nevolji kad su pisma tako ucestala!

To je sloboda medija na srpski nacin. Ministarka Milentijevic, dovedena ovde da "svom predsedniku" podigne rejting u "njenoj Ameriki" o svemu cuti i, ocigledno, nema nameru da se mesa u svoj posao. Kako da novinari uvere ministarku Milentijevic da njen panel nema nikakve veze sa onim sto pise, recimo, u prvom amandmanu ("stampa je slobodna"), a ni sa celom tom farsom o slobodi medija. Neka gdja ministarka odvoji malo vremena i u RTS-u, "Politici" i Tanjugu proveri kako stvari odista stoje. Bilo bi to, mozda, neprijatno po nju i jalovo po novinare, ali kako ce u tim kucama izmeriti kolicinu profesionalizma ako u njima nije bila. Ako su joj o tome svedocili Milanovic, H. D. A. i Jevdjevic, onda se nicemu ne cudim: vidi se da je ministarka natrapala na prave profesionalce.

Cetvrtak, 10. april

A, mozda, jos sve ispadne najbolje? U izbornim godinama uvek ima nade.

(Autor je novinar otpusten iz "Politike")